Stručni žiri doneo je odluku da glavnu nagradu sajma „ETNO HRANA I PIĆE – ROBNA MARKA IZ SRBIJE” za 2019. godinu dobije Jerry Catering Service, Farma Bela Reka Žagubica – za ekstra tvrdi kozji sir i za ovčiji tvrdi sir – Gramina.
Tradicionalno, uz zdravicu i dobrodošlicu, u Etno dvorištu u Hali 3 Beogradskog sajma svečano je otvoren 14. Sajam etno hrane i pića.
Povodom 14. Sajma etno hrane i pića, koji će se održati od 23. do 26. novembra na Beogradskom sajmu, održana je konferencija za medije u Skupštini grada.
Stručni žiri doneo je odluku da glavnu nagradu sajma „ETNO HRANA I PIĆE – ROBNA MARKA IZ SRBIJE” za 2018. godinu dobije Prva složna zadruga „Naši voćari“ – Milićevo selo.
Na ovogodišnjoj manifestaciji će se predstaviti gotovo 400 učesnika sa više od 2.000 različitih proizvoda iz cele Srbije i okolnih zemalja, kao i Italije i Grčke, a izlagači su na zbirnim štandovima grupisanim po regionalnoj pripadnosti.
Na Beogradskom sajmu će se i ove jeseni, po trinaesti put za redom, od 21. do 24. novembra održati najveća i najstarija smotra proizvođača tradicionalnih prehrambenih proizvoda – Sajam etno hrane i pića.
Sa 12. Sajma etno hrane i pića glavnu nagradu – titulu „Etno hrana i piće – robna marka iz Srbije 2017. godine“ – ponela je zemunska firma Trivuk. Ova prestižna nagrada dodeljena joj je za pršut. Sledi spisak dobitnika ostalih nagrada.
Na „Konferenciji o međuzadružnoj saradnji zemalja regiona“, održanoj u okviru 12. Međunarodnog sajma etno hrene i pića, Milan Krkobabić, ministar zadužen za regionalni razvoj i koordinaciju rada javnih preduzeća u republičkoj Vladi, rekao je da će Srbija učiniti sve da zadruge ponovo postanu stožer sela, a da proizvodi seljaka postanu – roba.
Najznačajnija regionalna smotra tradicionalnih i reprezentativnih prehrambenih proizvoda, na kojoj je izloženo više od dve hiljade različitih proizvoda – nacionalnih specijaliteta, otvorena je na Beogradskom sajmu i trajaće do subote, 25. novembra.
Pod pokroviteljstvom Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Grada Beograda, na Beogradskom sajmu se od 22. do 25. novembra održava 12. Sajam etno hrane i pića. Proizvođači će se predstaviti uz podršku Privredne komore Srbije i Zadružnog saveza Srbije, državnih institucija, lokalnih samouprava, različitih udruženja, turističkih organizacija ili samostalno.
Najveće, vrhunsko priznanje 11. Međunarodnom sajmu etno hrane i pića - „ETNO HRANA I PIĆE – ROBNA MARKA IZ SRBIJE“ 2016. godine pripala je Pirotskom kačkavalju, koji proizvodi “Mleko Ćirko” – Krupac, Pirot. Ovu odluku doneo je stručni žiri, koji je ove godine radio u sledećem sastavu: prof. dr Cijan Mekić, predsednik, Zoran Dragojević, Miodrag Veseli, Nenad Budimović, Milica Mitković,
Na Sajmu etno hrane i pića Pirot se predstavio kao gastronomska prestonica Srbije, a njegovi aduti bile su čuvene peglane kobasice, kačkavalj i druge đakonije koje se prave po vekovima starim receptima. Ovoga vikenda Turistička organizacija Pirota prezentovala je gastronomsku ponudu ovog kraja na sajmovima etno hrane u Beogradu i Kragujevcu i na oba sajma interesovanje je bilo ogromno, istakao
Ovogodišnji Sajam etno hrane i pića okupio je brojne izlagače prehrambenih proizvoda pripremljenih po tradicionalnim receptima. Cilj ovih proizvođača je kreiranje brendova, a samim tim i njihov lakši plasman na inostrana tržišta. Među prijateljima manifestacije bila je i kompanija Miele, čija duga tradicija u potpunosti prati ideju Sajma. Na štandu Grada Beograda u okviru 11. Sajma etno hrane i pića
Nagradu za najukusniju tortu na ovogodišnjoj “Reviji torti” na Međunarodnom sajmu etno hrane i pića osvojila je fudblogerka Kristina Gašpar, autorka bloga „Domaćica za vas“. Revija torti, kolača i peciva u organizaciji časopisa “Moja praktika“ održana je poslednjeg dana Sajma etno hrane i pića. Na ovogodišnjoj, 11. Reviji bilo je više od 60 izlagača. Pobednička torta spada u kategoriju domaćih
„Značaj maline i zadruga u Srbiji” naziv je skupa održanog u okviru pratećeg programa Sajma etno hrane i pića. Reč je o najznačajnijem voću koje se uzgaja u Srbiji i to iz više razloga – od ukupne izvozne vrednosti svog voća u 2015. maline su učestvovale sa 48 odsto, ovo voće se sve više uzgaja, posebno u regionima koji nisu
