„Kako se dolazi do medijske“ nezavisnosti“ tema je panela na koju su pokušali da odgovore Vukašin Obradović, urednik Vranjskih novina, Vladimir Radomirović, predsednik UNS-a, Dragoljub Petrović, urednik dnevnog lista Danas i Gordana Janković, šefica Medijskog odeljenja OEBS-a. Moderato je bio Želimir Bojović, šef korporativnih komunikacija Adria media grupe.
Vukašin Obradović se složio sa istraživanjima o medijskoj nezavisnosti i na skali od nula do dest potvrdio je da ona zaslužuje trojku, Dragoljub Petrović dao je peticu, za Vladimira Radomirovića medijske slobode zaslužuju ocenu od 4 do 7. Gordana Janković rekla je da ova ocena ide od petice na dole, jer demokratizacija kulture definiše medijsku slobodu, a ona nije razvijena. Različitost u mišljenjima ne treba tretirati kao neprijateljstvo, kako je sada, već kao drugačije stavove o istoj temi.
– Najvalidnija definicija slobode medija podrazumeva uspostavljanje ambijenta u kome postoje bar približno isti uslovi za sve medije, a to sada nije slučaj. Navešću primert televizije otvorene u Vranju pod misterioznim okolnostima – ona posluje jer dobija ugovore sa svim JP, donacije od po 100 hiljada dinara od TO Vranje za praćenje Fijakerijade ili za predstavljanje dana Vranja u Beogradu, a tu je i ona lokalna izreka „da mu umre majka ko se ne reklamira na TV“, rekao je Vukašin Obradović.
On je objasnio da vlasti nije bilo dovoljno gašenje Vranjskih novina, jer su prethodnog dana za portal rekli da se bavi medijskim terorizmom samo zbog pominjanja lokalnog moćnika. Akcija Vranjskih o slobodi medija ima za cilj upravo jednak položaj na tržištu za sve medije. Premijerka je najavila razgovore, ali mi ne želimo razgovore na kanabetu, već javni dijalog.
– Rešenje nije ni u dolasku stranih investitora u medije, jer su oni za njih biznis. Sve bi bilo u redu da je put do zarade tržište, ali ako je to dil sa vlašću – oni će se prilagoditi. Ako će da zarade promocijom vlasti ili samo jedne osobe – oni će to i raditi. Ništa ne može da se uradi ni dok postoji ovakav odnos vlasti prema drugačijem mišljenju – vlast ga patološki ne podnosi. Problem je i što ova vlast ne voli ni tišinu, ona traži aplauze. Dakle, Dražo (urednik Danasa), ne možeš više ni da ćutiš, moraćeš da aplaudiraš, našalio se Obradović.
– Ne smeta mi informacija, ako je tačna, da su se ljudi uljuljkali u satiru, da je doživljavaju kao ostrvo do koga su doplivali u osvajanju medijskih sloboda i da dalje ne žele da plivaju. Pričao sam i sa Kesićem i zaključili smo da se kao satiričari borimo da i ostali mediji budu slobodni. Pa i političar Zoran Babić je rekao je da je postao popularan posle provlačenja njegovih lapsusa kroz satirične emisije. Satira je bolja od dogmatskih tekstova i po Kamijevom mišljenju – ona se najmanje cenzuriše jer je vlast ne shvata, rekao je Petrović.
O učestvovanju u grupi protiv medijskog mraka, Petrović je rekao da je značajno i to talasanje, jer slobodne medije vlast niti sluša niti uvažava – ni jedna vlast ne voli kritiku. Ovde svi smatraju da je novinarstvo jednoumlje, a Danas je bio kritičan prema svim vlastima.
– Pretplata jeste jedna vrsta pomoći za nezavisne medije, jer kada nam je pretilo gašenje zbog naredbe javnim preduzećima da ne smeju da se oglašavaju kod nas, zatražena je pomoć čitalaca i – to je imalo odjeka. Do tada smo „lično znali“ sve naše čitaoce, a sada ne, ali obećavamo da ćemo ih upoznati, satirično je objasnio Petrović.
Vladimir Radomirović, predsednik UNS-a, podržao je predlog da se mediji zbog javnog interesa sufinansiraju iz budžeta lokalnih zajednica. Da ne bi bilo sporno kojim medijima će se dodeljivati novac, o tome moraju da odlučuju stručne komisije. Njegov stav je i da bi pretplata mogla da utiče na nezavisnost medija, jer je veliki problem neoglašavanje JP u nekim medijima po nalogu vlasti. Tabloidi svuda u svetu krše sve novinarske kodekse, ali nigde nema ovolikog uticaja države.
– Vlast uvek pokušava da dobije ono što želi, ali borba za profesionalizam i slobodu govora nikad ne prestaje, jer ni jednom društvu sloboda nije data, rekla je Gordana Janković. – Osnov za uspostavljanje drugačijih odnosa je razgovor u okviru profesije, zatim razgovor profesije i vlasti, ali i razgovor sa publikom. Građanima se mora predočiti način funkcionisanja medija i „preživeće“ samo oni mediji koji budu uspeli da ostvare odgovarajuću dinamiku debate.
Akcija solidarnosti sa napadnutim medijima je veoma važna, jer veliki problem predstavljaju napadi na kolege koje se bave istraživačkim novinarstvom, objasnila je Gordana Janković. Treba napomenuti i da su problemi medija slični svuda u svetu, ali da je veoma malo kontakata među njima.
