Na panelu “Digital – ubica printa s predumišljajem ili bez” diskusija je otišla u nešto drugačijem pravcu – pitanje da li je bilo predumišljaja ili ne preformulisano je u novo – da li je digital uopšte ubio print?

Najavljujući temu i goste, moderator Aleksandar Jovanović, glavni i odgovorni urednik portala Telegraf.rs, digital i print uporedio je sa najnovijim modelom BMW-a i starim jugom koji je u voznom stanju uz mnogo muke.

Učesnici su se složili da tranzicija traje već godinama, ali i da se u svim branšama prelazi na brži i lakši način kreiranja proizvoda. Istraživanja javnog mnenja takođe pokazuju da građani pored TV-a najviše vremena provode uz računare, tablete i telefone. Produkcija vesti je ogromna, nove vesti se pojavljuju iz minuta u minut i print tu definitivno gubi snagu. Međutim, njegova snaga je u pravljenju drugačijih sadržaja, on se bavi analizom. Ukratko, digital dominira, ali štampa može da se izbori za veću čitanost.

Marko Stjepanović, glavni i odgovorni urednik Blic.rs, nije se složio da da je print ubijen, čak je rekao da i u Srbiji i u svetu postoje vrlo profitalne kompanije koje se bave štampanim medijima. Mediji se sada drugačije konzumiraju i ma koliko da print ima primat, uveče svi čekaju da čuju šta to donose sutrašnje naslovne strane.

– Postoji razlika u načinu konzumiranju medija. Sve se brzo dešava i mnogo je veća upotrebna vrednost elektronskih vesti, dok se knjige duže konzumiraju, tako da je svejedno da li je papirno ili elektronsko izdanje – svakako je potrebno vreme da se knjiga pročita, rekao je Stjepanović.

Ni Saša Milovanović, direktor dnevnog lista Srpski telegraf i portala Republika.rs, ne misli da je print ubijen ili da je na putu egzekucije. Tiraži jesu pali, najveći udar se dogodio 2012-2013. godine, ali treba reći i da to nije čudno, pošto na broj prodatih primeraka, simbolično rečeno, utiče i broj dana do penzije.

– Srpski telegraf je opstao, između ostalog, zbog drugačijeg pristupa i zato što smo birali novinare i urednike, a to nas je dovelo do dobrog pozicioniranja. Pored toga, štampani mediji ukratko prenesu sve ono što se prethodnog dana pojavilo na portalima, plus imaju svoje posebne teme. Dakle, starijoj populaciji ukratko “sažvaćemo” najznačajnije informacije, tako da su i oni informisani o svemu. Procena je da treba sačekati 7-10 godina, jer će print bar još toliko opstati na ovom nivou, rekao je Milovanović.

-Prestao sam da se bavim printom da bih izbegao čuvanje informacija i ekskluzivnih priča za sutrašnje štampano izdanje. Ipak, štampane medije ne bih uporedio sa Yugom, pre bih rekao da su oni oldtajmeri – automobil koji su skupoceni, rade-voze, niko ih se ne odriče, ali nisu automobili kojima se ide na more – tamo se putuje BMW-om, rekao je Dejan Vukelić, direktor redakcije Telegraf.rs.

On je rekao da digital ne uspeva nauštrb printa jer je maladima štampa arhaična, oni tamo i ne traže informacije. Razliku treba tražiti u načinu konzumiranja – digital je efikasniji i brze dolazi do čitalaca, a print čeka da čitaoci dodju po njega. Vukelić je rekao da je njemu zanimljivije da traži čitaoce nego da čeka, ali to ne znači da će print umreti – nešto mora da se promeni, odnosno – treba videti šta raditi sa oldtajmerima.

Aleksandar Jovanović je najavio i da B92.net više nema podršku televizije, jer je to sada televizija drugog naziva, ali je Jasmini Koprivici, direktorki B92.net postavio i pitanje ko je tu kome bio podrška – portal televiziji ili televizija portalu?

– Sajt devedesetdvojke je jedan od najstarijih na Balkanu, postoji 22 godine i i dalje se obraća istoj publici – onoj koja hoće brzu, jasnu i tačnu informaciju iz politike ili sporta. TV je rebrendirana a sajt je ostao isti, baš kao što je i publika ostala ista i malo je starija od prosečne internet publike. Sinergija između WEB-a i TV-a se pokazala kao dobitna kombinacija, ali ni sada kada nemamo TV iza nas ne osećamo promenu u posećenosti sajta, rekla je Jasmina Koprivica.