Otvoreni sajmovi građevinarstva i hortikulture – više od 500 izlagača

Na Beogradskom sajmu svečanom ceremonijom otvorene su dve izuzetne prolećne manifestacije – jubilarni 50. Međunarodni sajam građevinarstva SEEBBE i 31. Međunarodni sajam hortikulture Beoplant Fair.

Najnovija dostignuća i savremene trendove u građevinskoj industriji i oblasti hortikulture, u naredna četiri dana, do 24. aprila, predstaviće više od 500 izlagača iz preko 30 zemalja.

Sajmove su otvorili ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Sofronijević i ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dragan Glamočić.

Okupljenima se najpre obratio Marko Blažić, predsednik Nadzornog odbora Beogradskog sajma, koji je pozdravio sve izlagače i prisutne goste i poželeo dobrodošlicu. On je izrazio zadovoljstvo što će se na Beogradskom sajmu održati istovremeno dva događaja od velike važnosti, koji predstavljaju važnu platformu za susrete stručnjaka, investitora i proizvođača.

„Pored ovogodišnjih izlagača, kojima se ovim putem zahvaljujem, kao i Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture kao pokrovitelju jubilarnog izdanja Sajma građevinarstva na kome će se predstaviti niz novih firmi i kompanija, kojima se takođe zahvaljujemo na poverenju. Tradicionalno, na sajmu veliku pažnju privlače Nacionalne izložbe, a ove godine predstavljaju se kompanije iz Austrije, Kine, Poljske, Republike Srpske, Crne Gore, Češke, kao i veći broj turskih kompanija“, rekao je Blažić.

On je napomenuo da jubilej koji obeležavamo nije samo podsetnik na bogatu tradiciju, već i snažan podsticaj za budućnost.

„Sa druge strane, 31. Međunarodni sajam hortikulture Beoplant Fair, koji se pod sloganom -Bašta u srcu grada, održava istovremeno sa Sajmom građevinarstva, na najlepši način nosi snažnu poruku o očuvanju prirodne i ekološke posvećenosti. Tradicionalno je dopunjuju još tri izložbe: Darovi prirode, Organic Fest i Motoplant Expo“, naveo je Blažić.

Otvarajući 31. Međunarodni sajma hortikulture Beoplant Fair, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dragan Glamočić rekao da ovaj sektor u Srbiji ima veliki, ali nedovoljno iskorišćen potencijal.

On je kazao da hortikultura nije marginalna grana poljoprivrede, već proizvodnja sa visokom dodatom vrednošću koja donosi veće prihode po jedinici površine i otvara nova radna mesta, posebno za male i srednje proizvođače.

Prema njegovim rečima, Srbija je prošle godine u sektoru hortikulture ostvarila spoljnotrgovinsku razmenu od skoro 49 miliona evra, ali uz izražen disbalans između izvoza i uvoza, što predstavlja prostor za dalji rast.

Glamočić je naveo i da se u Srbiji trenutno cveće gaji na oko 600 hektara na otvorenom i na oko 270 hektara u plastenicima.

„Imamo povoljnu klimu, tradiciju rasadničarstva, znanje i tržište. Srbija se svrstava među najpovoljnija područja u Evropi za proizvodnju ruža, ali su nam potrebni bolja organizacija, više investicija i jači nastup na tržištu, rekao je ministar.

Glamočić je naglasio i da je politika resornog ministarstva usmerena na modernizaciju i jačanje domaće proizvodnje kao zamenu uvoza, ali i na uređenje tržišta i povezivanje proizvođača.

Prema njegovim rečima, država ne može sama da obezbedi napredak, već da je neophodno da se proizvođači udružuju, investiraju u kvalitet i usmere na tržište.

„Hortikultura nije samo ekonomija, već i kvalitet života, zelena infrastruktura gradova i odgovor na klimatske izazove“, rekao je Glamočić.

Ministarka Sofronijević je, otvarajući jubilarno izdanje jednog od najuticajnijih sajmova u regionu u oblasti građevinarstva, 50. SEEBBE, rekla da su Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i Vlada Srbije strateški opredeljeni da se bave zelenom gradnjom.

Sofronijevićeva je naglasila da Sajam građevinarstva već decenijama predstavlja ogledalo razvoja i znanja naše zemlje i da je to najznačajniji i najobuhvatniji događaj građevinske i arhitektonske industrije u jugoistočnoj Evropi.

Prema njenim rečima, učešće više od 500 izlagača iz zemlje i inostranstva na ovoj četvorodnevnoj manifestaciji jasni je pokazatelj da je Srbija postala važno mesto susreta ideja, investicija, ali i savremenih tehnologija.

„Danas više nego ikada govorimo o efikasnosti, održivosti, sigurnosti i inovativnosti. Upravo ovde, na ovom sajmu, traže se odgovori na ključne izazove savremenog građevinarstva“, kazala je ona.

Ministarka je navela da prema preliminarnim podacima zasnovanim na rezultatima kvartalnih istraživanja, učešće građevinarstva u BDP-u Srbije u 2025. godini iznosi 4,7 odsto, što potvrđuje njegovu značajnu ulogu u strukturi naše privrede.

„Ohrabruju podaci i o rastu aktivnosti u ovom sektoru, jer je u četvrtom kvartalu 2025. zabeležen rast vrednosti izvedenih građevinskih radova od 10,6 odsto u odnosu na isti period godinu pre, pri čemu je posebno izražen rast u segmentu izgradnje zgrada od 13,3 odsto, dok ostale građevine su zabeležile rast od 8,8 odsto“, rekla je ona.

Naglasila je i da podaci pokazuju da sem tri evropske zemlje i to Češke Mađarske i Slovačke, sve ostale zemlje u Evropi beleže pad.

Sofronijević je istakla i da je građevinarstvo jedan od ključnih stubova ekonomije i nesumnjivo jedan od najvažnijih pokretača ukupnog razvoja Srbije jer, kako je dodala, svaki dinar koji se investira u građevinarstvo vraća se višestruko.