Tokom panela “Ko bira šta gledamo? Urednici ili gledaoci?” Učesnici diskusije dodali su još jednu opciju – možda je to neko treći, odnosno – sponzori ili ogašivači. O temi se, naravno, ne može ni ovako pojednostavljeno pričati, veoma je bitno i da li se radi o javnom servisu ili privatnoj televiziji, da li imaju nacionalnu frekvenciju ili ne…

Radmila Đurić, urednica Beogradske hronike RTS-a, rekla je da je emisija koju radi popularnost sticala u vreme kada se nisu merili rejtinzi, a gledala se i van Beograda i van Srbije. Dok su se ostale televizije bavile velikim temama, Beogradska hronika se uvek bavila malim čovekom i njegovom problemima i po tome je prepoznatljiva. Napravljena je “od muke”, ne od lepih priča, a kada su problemi u pitanju teško se dobijaju odgovori.

-Rejtinzi me ne interesuju, za njih pitajte neke druge ljude, ali činjenica je da javni servis nema komercijalne sadržaje a mi moramo da radimo. Iako se emisije na RTS-u gledaju sa ozbiljnošću, urednici mogu da manipulišu i da stvaraju javno mnenje. Nama se ipak mora verovai, moramo da radimo, nebitno je koliko nam je to skupo ili komplikovano. Samo ako se bude uredno plaćala pretplata publika će moći da kreira program i gleda ono što želi, rekla je Rada Đurić.

Rejtinge do pre tri godine nije pratila ni Sanja Lubardić Anđelković, glavni urednik gradskog programa TV Studio B, jer je i ta televizija bila javni servis, samo gradski. Danas je privatna televizija i od gledanosti zavisi koliko ćemo imati poslovnih partnera i oglašivača.

-Da ništa nije jednostavno primer su emisije Agape i Duhovnici, koje su odlične, veoma gledane, ali u njima nema reklama. Drugo, ne znam zašto su svi besni na privatne televizije koje mogu da emituju šta god hoće. Krivulje rejtinga ne znače da su voljene emisije u kojima one skaču, jer nije isto da li je TV samo uključen, a vi kuvate ili se tuširate, ili čovek baš odvoji vreme da pogleda ono što ga interesuje. Nije jednostavno ni sa oglašivačima, jer se neki povlače iz rijalitija, ali neće da se oglašavaju ni kod Velje Pavlovića ili Aleksandra Gajšeka, koji imaju sjajne emisije, rekla je Sanja Lubardić.

Da se svuda u svetu gledaju rijaliti i programi kupi-prodaj-uzmi-ostavi, ili kako najbrže stići do posla, potvrdila je i Aida Đedović, urednica Jutarnjeg programa TV Pink.

-Politika privatne kuće je – nema slobode, interes odrđuje šta će se emitovati. U toj priči bitno je i kad i šta se emituje, šta je pre a šta posle neke emisije, jer jedan sadržaj itekako može da “pogura” drugi. Priča je komplikovana, jer ima i odličnih ljudi, koji sjajno rade, a ipak ne privlače gledaoce. Jutarnji program naše televizije postao je gledan tek sa Jovanom i Srđanom, iako su i pre toga to radila prepoznatljiva lica, ali oni su doneli – stav, rekla je Aida Đedović.

Sa njenim stavom – da se emituje ono što donosi novac, nije se složila Rada Đurić, koja je rekla da ne bi trebalo da je tako, jer to otvara veliki prostor za manipulisanje, a Sanja Lubardić je vrlo jasno iznela stav koji nije mnogo popularan – vlasnici određuju šta se gleda, urednici su samo realizatori. Ona je dodala i da će se uvek na televizijama gledati sve, tako da vlasnici mogu da kreiraju program i odlučuju šta će se emitovati, samim tim i gledati.

Kroz ovu komplikovanu priču, gošće je u razgovoru vrlo spretno usmeravao moderator Filip Čukanović, novinar 02 TV.