Током панела „Ко бира шта гледамо? Уредници или гледаоци?“ Учесници дискусије додали су још једну опцију – можда је то неко трећи, односно – спонзори или огашивачи. О теми се, наравно, не може ни овако поједностављено причати, веома је битно и да ли се ради о јавном сервису или приватној телевизији, да ли имају националну фреквенцију или не…

Радмила Ђурић, уредница Београдске хронике РТС-а, рекла је да је емисија коју ради популарност стицала у време када се нису мерили рејтинзи, а гледала се и ван Београда и ван Србије. Док су се остале телевизије бавиле великим темама, Београдска хроника се увек бавила малим човеком и његовом проблемима и по томе је препознатљива. Направљена је „од муке“, не од лепих прича, а када су проблеми у питању тешко се добијају одговори.

-Рејтинзи ме не интересују, за њих питајте неке друге људе, али чињеница је да јавни сервис нема комерцијалне садржаје а ми морамо да радимо. Иако се емисије на РТС-у гледају са озбиљношћу, уредници могу да манипулишу и да стварају јавно мнење. Нама се ипак мора вероваи, морамо да радимо, небитно је колико нам је то скупо или компликовано. Само ако се буде уредно плаћала претплата публика ће моћи да креира програм и гледа оно што жели, рекла је Рада Ђурић.

Рејтинге до пре три године није пратила ни Сања Лубардић Анђелковић, главни уредник градског програма ТВ Студио Б, јер је и та телевизија била јавни сервис, само градски. Данас је приватна телевизија и од гледаности зависи колико ћемо имати пословних партнера и оглашивача.

-Да ништа није једноставно пример су емисије Агапе и Духовници, које су одличне, веома гледане, али у њима нема реклама. Друго, не знам зашто су сви бесни на приватне телевизије које могу да емитују шта год хоће. Кривуље рејтинга не значе да су вољене емисије у којима оне скачу, јер није исто да ли је ТВ само укључен, а ви кувате или се туширате, или човек баш одвоји време да погледа оно што га интересује. Није једноставно ни са оглашивачима, јер се неки повлаче из ријалитија, али неће да се оглашавају ни код Веље Павловића или Александра Гајшека, који имају сјајне емисије, рекла је Сања Лубардић.

Да се свуда у свету гледају ријалити и програми купи-продај-узми-остави, или како најбрже стићи до посла, потврдила је и Аида Ђедовић, уредница Јутарњег програма ТВ Пинк.

-Политика приватне куће је – нема слободе, интерес одрђује шта ће се емитовати. У тој причи битно је и кад и шта се емитује, шта је пре а шта после неке емисије, јер један садржај итекако може да „погура“ други. Прича је компликована, јер има и одличних људи, који сјајно раде, а ипак не привлаче гледаоце. Јутарњи програм наше телевизије постао је гледан тек са Јованом и Срђаном, иако су и пре тога то радила препознатљива лица, али они су донели – став, рекла је Аида Ђедовић.

Са њеним ставом – да се емитује оно што доноси новац, није се сложила Рада Ђурић, која је рекла да не би требало да је тако, јер то отвара велики простор за манипулисање, а Сања Лубардић је врло јасно изнела став који није много популаран – власници одређују шта се гледа, уредници су само реализатори. Она је додала и да ће се увек на телевизијама гледати све, тако да власници могу да креирају програм и одлучују шта ће се емитовати, самим тим и гледати.

Кроз ову компликовану причу, гошће је у разговору врло спретно усмеравао модератор Филип Чукановић, новинар 02 ТВ.