Energija i Ekologija startovali

Beogradski sajam je 14. oktobra 2024. godine otvorio kapije dveju značajnih sajamskih manifestacija – 19. Međunarodnog sajma energetike i 20. Međunarodnog sajma zaštite životne sredine i prirodnih resursa EcoFair.

Sve do 16. oktobra, u Hali 3 Beogradskog sajma, i pod jedinstvenim sloganom “Poruka je u prirodi”, više od 50 domaćih i stranih izlagača iz desetak zemalja, baviće se problematikom ovih, za celokupno čovečanstvo životno važnih pitanja.

Stručnjaci, preduzeća, kompanije, organizacije, investitori i donosioci odluka iz različitih sektora energetske industrije, nastojaće da predstave najnovija dostignuća u toj industriji, povežu profesionalce iz sektora, obrazuju posetioce o energetskim temama i promovišu održiva energetsku praksu. I druga strana energetske medalje, ona ekološka, igra sve značajniju, često i presudnu, ulogu u projektovanju i razvoju novih energetskih izvora. U svetlu klimatskih promena i sve strožih regulativa, održivost postaje ključni kriterijum u odabiru tehnologija i pristupa za proizvodnju energije.

Tokom ceremonije svečanog otvaranja ove jedinstvene sajamske manifestacije, državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike Stefan Srbljanović podsetio je da je energetska tradicija “proces koji se tiče svih nas koji upravljamo energetskim sektorom, kompanijama iz javnog i privatnog sektora, investitora, organizacija civilnog društva, svih građana i potrošača”.

Energetska efikasnost je jedan od najvažnijih ciljeva i prioriteta ovog ministarstva.

“Ove godine je Vlada Republike Srbije usvojila Integralni nacionalni plan za klimu i energetiku, koji podrazumeva značajno povećanje energetske efikasnosti.

Ministarstvo je izdvojilo 800 miliona dinara, dvostruko više nego 2023, za energetsku sanaciju vrtića i predškolskih ustanova, osnovnih i srednjih škola, fakulteta, biblioteka, domova kulture, zdravstvenih ustanova, zgrada opštinskih uprava, rekonstrukciju javnog osvetljenja u 41 opštini ili gradu. Među njima je Hemijski fakultet, 20 škola i vrtića širom Srbije, KBC “Dragiša Mišović”.

Da bi se smanjila potrošnja i prešlo na naplatu toplotne energije po utrošku, u 14 jedinica lokalne samouprave sanirano je više od 500 stambenih zgrada u sistemu daljinskog grejanja, površine oko milion kvadrata, a ukupna vrednost projekta je 64,5 miliona evra. Prioritet su zgrade koje mogu najviše da uštede, a naša je procena da će ušteda dostići 35%.

Radi se i na obnovi 28 zgrada centralne vlasti.

Motivišemo građane da racionalnije troše energiju, smanje svoje račune i doprinesu svom budžetu. Više od 30 hiljada domaćinstava je uz podršku i subvencije države unapredilo energetsku efikasnost u svom domaćinstvu. Plan je da do 2027. taj broj dostigne 70 hiljada porodičnih domaćinstava.

I socijalno ugroženi građani su podržani olakšicama za struju, gas, odnosno grejanje. Oni i dalje mogu da se prijavljuju u svojim opštinama i ostvare ove pogodnosti.

Unapredili smo i zakonodavni okvir i obezbedili investicije u obnovljive izvore energije. Više od 700 MW novih kapaciteta, više od milijardu evra investicija. To znači devet novih “zelenih” elektrana, ali i nova radna mesta, veći BDP i uticaj građevinsku industriju. Danas imamo oko 3800 prozjumera, kapaciteta 74 MW, a pre samo dve godine taj broj je bio 9,5 puta manji.

Rekordne investicije su realizovane i u distributivnom sistemu. Nastavljamo zamenu brojila novim digitalnim brojilima za koja su obezbeđena finansijska sredstva. Za godinu dana je više od pola miliona domaćinstva dobilo nova digitalna brojila.

Za sledećih desetak godina biće potrebne investicije od oko 15 milijardi evra, a uključuju izgradnju reverzibilnih hidroelektrana, vetro i solarnih elektrana, novih gasnih interkonekcija i skladišta gasa i naftovoda”.

Ivana Hadži Stošić, državna sekretarka u Ministarstvu zaštite životne sredine, naglasila je da je ovaj događaj veoma bitan, jer povezuje aktere iz različitih sektora iz Republike Srbije i inostranstva, njihova iskustva i “dobru praksu”.

“Ministarstvo je u poslednje četiri godine napravilo značajan korak na bolje.

U vezi sa najvećim problemom, upravljanjem otpadom, ubrzano radimo na projektovanju regionalnih centara za upravljanje otpadom. Trenutno su radovi na izgradnji regionalnog reciklažnog centra u selu Kalenić u u opštini Ub, koji će opsluživati 15 jedinica lokalnih samouprava. U toku su radovi u Pirotu, a do kraja godine planirani su i u Užicu. U planu je da se do 2027. izgradi devet ovakvih centara.

Ova “zelena” infrastruktura je preduslov da povećamo stopu reciklaže, a time zatvaramo sanitarne i divlje deponije širom Srbije.

Kroz projekat “Odvajamo”, u saradnji sa partnerima iz EU, 17 lokalnih samouprava dobilo je 26 kamiona autosmećara, preko 87.000 kanti, preko 2.500 kontejnera. U ovim opštinama uveli smo primarno odvajanje otpada već u domaćinstvima.

Brinemo i o infrastrukturi. Trenutno gradimo preko 340 km kanalizacione mreže i više postrojenja za preradu otpadnih voda.

U sektoru unapređenja kvaliteta vazduha, putem javnih konkursa značajna sredstva su dodeljena zameni javnih kotlarnica u toplanama i javnim ustanovama, kao i individualnih ložišta u domaćinstvima.

Podržali smo projekte uklanjanja divljih deponija, zaštite zemljišta, pošumljavanja i ozelenjavanja, kupovine novih električnih vozila.

I ova sajamska manifestacija je važna podrška za nas, jer građanima približavamo ekološke teme i primere dobre prakse i podstičemo ih da budu aktivni u zaštiti životne sredine.

Sajmove energetike i ekologije prati i odgovarajući stručni program.