Posle jednosatne debate, učesnici panela “Ima li još novinarskih veličina?” zaključili su da postoje “male novinarske veličine”, jer u ovako malom novinarstvu ne možemo ni da pretendujemo na nešto drugo. A zašto je to tako pokušali su da odgonetnu Igor Ćuzović, zamenik glavnog i odgovornog urednika portala Espreso.rs, Ratko Femić, urednik video produkcije u Adria media grupi i Božidar Andrejić iz Danasa. Moderator je bio Aleksandar Krunić, urednik Vesti na portalu Espreso.rs.

– Podela na novinare koji su za vlast i koji to nisu je realna, tako da je sve manje velikog novinarstva i novinara, a sve je manje i prilika za to. Nekadašnji veliki novinari ne umeju da se izopšte iz jednog ili drugog plemena, a i svi ostali su sve manje novinari zbog toga. Treba napomenuti i da su danas ispred novinarstva Twiter, FB, PR nastupi… Iako, recimo, sa Twitera kreću bitne informacije, dajemo mu preveliki značaj jer tvituje 500 ljudi, a ima 7.500 ljudi koje to ne interesuje, rekao je Igor Ćuzović.

On je napomenuo da novinari često moraju da se opredele da li će da budu čitani ili će da napišu dobar tekst, a da je novinarstvo krenulo nizbrdo onda kada je prvi urednik rešio da pusti čitanu, a ne kvalitetnu priču. Ćuzović je postavio i pitanje šta reći čoveku koji se na tekstu zadržava 15 sekundi, što pokazuju statistički podaci? Zato su danas veliki oni koji su najglasniji na Hepiju ili Pinku, ali i to je demokratija.

Ćuzovićev stav je i da nema objektivnih i slobodnih medija, da su to samo nijanse, baš kao i u svetu. Ljudi novinare doživljavaju kao instrumente, a veliko je pitanje da li je esnaf dovoljno jak da se tome suprotstavi.

Ratko Femić, urednik video produkcije u Adria media grupi, svoje izlaganje počeo je pričom da je premijerka nedavno izjavila da nema ni kvalitetnih ni objektivnih medija. Novinarstva i veličina jeste sve manje, ali ih ima, a se teško vide od novih medija nastalih zahvaljujući informacionoj i digitalnoj revoluciji.

Ima i cenzure, i ovde i napolju, jasno se razlikuju podobni od nepodobnih medija, a to ima veze sa finansijama. Prvo se javnim preduzećima zabrani reklamiranje, a onda polako otpadaju i privatnici. Sve su to pritisci i ometanja, stav je Ratka Femića.

– Lako je sedeti i objavljivati svoje mišljenje, ali gde su istraživanja, jer jedino takvo novinarstvo stvara veličine. Za njih je potrebno još nekoliko stvari – staž, godine, malo stila… Ja volim i da čitam, ne samo da mi neko prezentuje suve podatke. Problem je i hiperprodukcija, u kojoj je teško videti novinarske veličine. Možemo da navedemo i neke primere – ne znam da li je Slavko Ćuruvija u svoje vreme bio novinarska veličina, ali sada jeste. Tada su mu spočitavali bliskost DB-u i Miri Marković, teško je dolazio na opozicione medije… Ili, ko zna, možda će za 50 godina i Dragana J. Vučićević da bude novinarska veličina, naveo je Femić.

Novinar bogatog iskustva – Božidar Andrejić iz Danasa, rekao je da se sve promenilo i da su svi pojmovi relativizovani. I u provladinim medijima ima odličnih novinara, a takav primer je Zoran Stanojević. Jedan uvek dobro pripremljen novinar je otišao na RTS i malo ko bi sada rekao da je veliki.

Andrejić je rekao da je “utanjio” i izraz istraživačko novinarstvo. Nije objašnjenje da je teško naći sagovornika, jer političari i nisu sagovornici, već sekretarice koje kucaju govore ili šefovi štamparija. Na takvim mestima pravi novinari traže veze. Pravom novinaru nisu potrebni ni Vučić ni Vulin da bi došli do informacija o stanovima.

– Za Ćuruviju ne znam da li je bio veličina jer smo vršnjaci i naizmenično smo jedan drugom bili urednici. On je za mene bio novinarska veličina pre nego što je postao osnivač medija, onda kada se u Borbi izborio za seriju tekstova o zatvorima u SFRJ ili za putovanje u Brisel zbog intervjua sa disidentom Vladom Dapčevićem, rekao je Andrejić.

-Nekada se gradio status uspešnog novinara, veličine. Danas je u medijima sve drugačije. Danas je, na primer, pritisnut prostorom zbog ograničavanja oglašivača, pa nam ni hrabrost ni dobra tema ne pomažu, jer za sedam dana, kad bude prostora – biće to bajata tema. Prava hrabrost je značajna tamo gde nema ograničenja.

Svoju priču o novinarskim veličinama Andrejić je završio iznošenjem stava da su one verovatno deo prošlosti. Možda i postoje, ali su zatrpane nekim drugim pričama i za njih se ne zna. Bezveze je objašnjenje da se nešto emituje jer narod to voli, jer će narod zavoleti i druge sadržaje koji mu budu plasirani.

Zaključna reč Ratka Femića bila je da novinarske veličine postoje, ali da on ne želi da ih nabraja kao u spomenaru.

Svi učesnici debate podržali su igru reči Igora Ćuzovića, koji je rekao da postoje “male novinarske veličine”, jer kao malo društvo koje ima malo novinarstvo ne možemo ni da pretendujemo na nešto drugo.