Panel diskusija “Prodaja i socijalne mreže” privukla je veliku pažnju na Sajmu medija, a svi zajedno – i učesnici i publika, saglasili su se da je priča na ovu temu bila i zanimljiva i korisna. Svoje stavove izneli su Goran Stojičić, književnik, Dušan Majstorović Bob BG, stand up komičar, Mirjana Vladisavljević, direktorka Balkan tube festa i Marko Cvetković, marketing konsultant Balkan Tube Space-a. Moderator je bio Luka Matić, voditelj Play radija.

Ukratko, učesnici su se saglasili da je prodaja preko društvenih mreža postala nezaobilazni način trgovine, da preko njih sve može da se proda, ali da su one samo odskočna daska jer sledi dokazivanje na tržištu. Društvene mreže su brze i efikasne, ali svaka ima svoju publiku. Preko njih se prodaju različiti proizvodi i svaka daje različite rezultate. Učesnici su se složiili i da su za prodaju preko društvenih mreža vrlo bitni influenseri – osobe koje imaju moć da utiču na kupovne odluke drugih ljudi zbog njihovog (stvarnog ili pretpostavljenog) autoriteta, znanja ili položaja. Influenser se postaje spontano, onako kako se neko predstavi i nema glume – na društvenim mrežama iskrenost je najvažnija. Drugačije rečeno, influenseri generišu saobraćaj na društvenim meržama i moraju da budu harizmatični, ali nisu univerzalni i ne mogu da rade svaki posao.

-Korist od prodaje preko socijalnih mreža shvatile su i velike kompanije, za online prodaju odvajaju sve veće budžete, a i rezultati su sve bolji, rekla je Mirjana Vladisavljević. -Za influensere je bitna sposobnost, harizma, njima “nema kraja” – samo ja sam uključila bar 50 ljudi u neki segment reklamiranja ili prodaje proizvoda. Da bismo mogli da prodajemo proizvod, prvo moramo da “prodamo” sebe. Moram da kažem da više nema ni press konferencija bez influensera, jer oni informacije šire brže i efikasnije od novinara. Zato je moja poruka – budite svoji, prisutni, uključite se u sva dešavanja ako želite da se bavite ovim poslom.

-Mogu da pričam samo o FB jer koristim samo tu mrežu, ali preko nje sam korisnicima pružio direktan prenos nastajanja moje knjige, rekao je Goran Stojičić. -Bilo je lako jer su u pitanju priče, ne roman, a iz nedelje u nedelju sam prenosio samo delove. To je trajalo godinu dana, a negde na polovini sam, od ljudi koji se ozbiljno bave marketingom, čuo da sam nehotice u praksi koristio “knjiški” marketing. Moj zaključak je da na mrežama treba imati meru, odnosno da treba biti “blago napadan”, a i sam proizvod može da bude nebitan ako se uradi dobar marketing. Često mi je nejasno zašto ljudi ne koriste mreže bar amaterski za neke dobre proizvode koji prolaze nezapaženo, npr. knjige, jer je to jedini pravi marketing za fizička lica. Krupni brendovi su nešto drugo. Ipak, lajkovi nisu mera kvaliteta.

Književnik je potvrdio i da bi svoju ideju mogao da proda nekoj marketinškoj kući, jer on nije ni razmišljao o knjizi i izdavačkoj kući kada je na Fejsu počeo da objavljuje priče, već je direktor jedne izdavačke kuće pronašao njega upravo zbog onoga što je radio. Ipak, nije u realnom životu popularno sve ono što je popularno na društvenim mrežama. Na primeru knjige to izgleda ovako – ona mora da se prodaje u knjižarama, na kraju da završi u bibliotekama, a na FB samo treba da se promoviše.

Da na društvenim mrežama može sve da se proda potvrdio je i Marko Cvetković, koji je objasnio da se tu radi o dvosmernoj komunikaciji u kojoj je sve bitno – vizuelno, tekstualno, kredibilno, i jasno je – sve mora da bude lepo upakovano. Postoje i neki limitirajući faktori – kako na mrežama, na kojima dominiraju mlađi ljudi, prodati kremu za reumu. Ovaj primer moderatora Luke Matića on je ocenio kao dobar primer, jer ovaj proizvod na mrežama neće videti optimalan broj potencijalnih korisnika, ali da je možda rešenje u blogerima ili influenserima.

-Društvene mreže su prilično univerzalne, na njima su moguće najrazličitije promocije – pored različitih proizvoda, mogu se prenositi književne večeri, čitati odlomci, linkovima se može stizati do drugih medija, a tako dolazi do umrežavanja. Ne treba se baviti inoviranjem mreža, ima ko to radi, ljudi treba da budu kreativni, da izmisle nešto, a mreže da koriste da to plasiraju, praktično da plasiraju svoj talenat, rekao je Cvetković.

Stand up komičar Dušan Majstorović Bob BG rekao je da su društvene mreže od njega stvorile komičara, a da se pre toga bavio marketingom za druge. Svoje ideje je malo oplemenio i počeo da piše štoseve, na društvenim mrežama je video da se to ljudima dopada i praktično je već bio na tržištu.

-Brendirao sam sebe kao stad up komičara, pa je tako došlo i do estradnog nadimka, rekao je Majstorović. -Mreže koristim u više pravaca i imam dobra iskustva – stičem nove pratioce, reklamiram svoje nastupe, a sve to mi donosi novu publiku. Marketing će u budućnosti postati personalizovan, a mreže su samo instrument. Već sada su  televizije, pa čak i sajtovi i blogovi, postali “dinosaurusi”. Društvene mreže su idealne za plasiranje svih kreativnih delatnosti, pa čak i onih najobičnijih zanimanja – kuvara, frizera, cvećara… Informacije na svim mrežama značajno kasne u odnosu na prvu, objavljenu na Twitteru. Pa zar Tramp nije izjavio da mu je ova mreža pomogla da postane predsednik Amerike, jer je bio “blokiran” na većini medija?

-Društvene mreže mi pomažu u kreativnom smislu, u toku nastajanja komedije po broju lajkova već vidim da li se ljudima nešto dopada. Zato je moja poruka: iskrenost, kreativnost, manijakalna upornost i gandijevska strpljivost. Rezultati dolaze tek posle toga, rekao je Dušan majstorović Bob BG.