Da li je Bob Dilan pesnik i da li mu je zasluženo pripala Nobelova nagrada za književnost pitanje je oko koga se spori čitava svetska javnost, ali i pitanje kojim se bavila tribina “Još jednom o Dilanu i Nobelu”. Na Sajmu knjiga o ovoj temi govorili su Vladislav Bajac, Mihajlo Pantić, Branko Rosić i Velja Pavlović, a moderator je bila Tatjana Nježić.

“Geopoetika” je ekskluzivni vlasnik autorskih prava za srpski jezik za sva književna dela Boba Dilana, a Vladislav Bajac, pisac i glavni urednik, rekao je da ga je celog života pratilo ono što je Dilan radio i da je imao privilegiju da ga “dubinski” čita. Neke stihove je ranih osamdesetih godina i prevodio, jer je tada objavljeno nekoliko knjiga autora tog tipa – ljudi koji uglazbljuju stihove u muziku.

Profesor i književnik Mihajo Pantić rekao je da sprega muzike i poezije datira od trenutka kada se uspostavio pojam lirike – lirika je pevanje stihova, a sama etimologija nas upućuje na instrument i to tako traje hiljadama godina, na najrazličitije moguće načine. Zašto smo veliku poeziju srednjeg veka, srpsku epsku ili antičku poeziju, koja su uvek bil pevane, smatrali poezijom, a da Dilanove stihove ne smatramo poezijom. Uručivanjem Nobelove nagrade poslata je poruka da su Dilanovi stihovi vrsta umetnosti, objasnio je Pantić.

Novinar i voditelj Velja Pavlović, kao veliki poštovalac Dilana, istraživao je ko zapravo stoji iza odluke oko dodele Nobela Dilanu.

– To je zaista jedna “međunarodna zavera”, a na vrhu cele te ekipe je Kristofer Riks. On je bio profesor poezije na Oksfordu, pa je posle predavao svetsku literaturu u Kembridžu, zatim je bio u Bostonu i u ovom času je predsednik žirija za dodelu Bukerove nagrade. On je napisao jedno dvadesetak knjiga u kojima hvali Boba Dilana i jednu knjigu posvećenu ovom umetniku. Vrlo je ugledna ličnost i on tvrdi da Dilan nije samo pesnik već pesnik ravan Džonu Kitsu i Miltonu. On tvrdi da je Dilanova pesma “Not dark yet” odgovor na čuvenu “Odu slavuju” Džonna Kitsa, ispričao je interesantan podatak Pavlović i potcrtao uticaj Dilana na čitavu kulturu.

Pavlović je naveo još jedan interesantan podatak – da njegov prijatelj, koji je veliki poštovalav Murakamija, kaže da ovaj japanski pisac na više mesta pominje i citira Dilana, ali da suprotan primer nije zabeležen.

Novinar i pisac Branko Rosić konstatovao je da je rokenrol posle dugog vremenskog perioda uzdrmao ceo svet.

– Taman smo se navikli da je rokenrol “amortizovan”, da je postao deo oficijelne kulture, a onda su se pojavili stari mitovi i ova Nobelova nagrada je izazvala najveću pažnju, kao da je Dilan sada prvi dugokosi pevač i da ima 17 godina, a da je sad šezdeset i neka, naglasio je Rosić.

Bajac je podsetio na Dilanovu doslednost od samog početka i činjenicu da iza njega postoji delo, tako da je sve ostalo potpuno nevažno.

Pantić je rekao da će napraviti jedno “bezobrazno” poređenje – Dilana je uporedio sa prošlogodišnjom dobitnicom Nobelove nagrade za seriju vrlo potresnih knjiga – one imaju svoju vrednost, ali takvih knjiga u svetu ima na milione, a Bob Dilan je jedan.