Međunarodni sajam tehnike i tehničkih dostignuća, održan od 21. do 25. maja, najuglednija, najveća i najstarija regionalna sajamska manifestacija posvećena tehnici, tehničko-tehnološkim dostignućima i inovacijama, i ove godine je potvrdila i opravdala svoj nesumnjivo visok rejting ne samo kao pokazno mesto aktuelne tehničko-tehnološke civilizacije nego i kao reprezentativan segment regionalne i globalne sajamske industrije. O tome je, svečano otvarajući sajam, govorio i Nenad Popović, ministar bez portfelja u Vladi Republike Srbije, zadužen za inovacije i tehnološki razvoj.
Ovogodišnje, 62. izdanje Sajma tehnike poklopilo se i sa čak dvema značajnim godišnjicama u vezi sa televizijom – 80. godišnjicom beogradskog Jesenjeg sajma iz 1938. godine, kada je firma „Filips“ predstavila prvi, istorijski sistem TV prenosa na Balkanu, čije je programe posredstvom televizijske emisione stanice publika mogla da prati na prijemnicima u sajamskim paviljonima, i 60. godišnjicom prvog živog prenosa TV Beograd, i to iz improvizovanog studija na novom Beogradskom sajmu, a povodom 2. Sajma tehnike i tehničkih dostignuća, što se ujedno smatra i početkom istorije televizije na ovim prostorima. Prigodnim i obimnim programom RTS i domaćin, Sajam tehnike, dostojno su obeležili ovaj svetski vredan jubilej.
Svojim tehničko-tehnološkim dostignućima i inovacijama na sajmu se predstavilo 610 direktnih ili zastupljenih izlagača i drugih učesnika (od kojih 281 iz inostranstva), od proizvodnih ili projektantskih kompanija, preko naučno-istraživačkih i obrazovnih institucija i poslovnih udruženja, pa do startup projekata i inovativnih pojedinaca, ovog puta iz 30 zemalja sa evropskog, američkog, afričkog, australijskog i azijskog kontinenta – Srbije, Australije, Belgije, Austrije, BJR Makedonije, Danske, Egipta, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Češke Republike, Francuske, Holandije, Italije, Hrvatske, Japana, Kine, Mađarske, Južne Koreje, Nemačke, Poljske, Rusije, Sjedinjenih Američkih Država, Slovačke, Slovenije, Tajvana (NR Kina), Švajcarske, Turske, Švedske, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Velike Britanije…
Pored pojedinačnih izlagača, organizovane su i nacionalne i grupne izložbe Austrije, Češke Republike, Slovenije, Slovačke, Turske, Republike Srpske (BiH) i, prvi put na nekoj sajamskoj manifestaciji u Srbiji – Ujedinjenih Arapskih Emirata, a u svim slučajevima organizatori su resorna ministarstva i druge državne institucije. Pod pokroviteljstvom Privredne komore Srbije, grupno su predstavljene i brojne komorske i cehovske organizacije, regionalne privredne komore i drugačije organizovani srpski privrednici.
Izlagački, izložbeni i stručni prateći programi, koji su realizovani na oko 16.000 m2 izlagačkog prostora u sedam hala i na celokupnom raspoloživom otvorenom prostoru Beogradskog sajma, privukli su 21.593 posetilaca, ponajviše poslovnih. Među posetiocima je značajno povećan broj onih iz kategorije poslovnih, uključujući i veliki broj inostranih. Nastavljen je trend rasta broja kolektivnih poseta iz regiona.
Tradicionalnu okosnicu sajamskih postavki činili su izložba alata, procesne tehnike, robota, softvera i komunikacionih linija neophodnih u proizvodnim procesima svojstvenim Industriji 4.0 i industrijskoj automatizaciji, potom mašine, alati i pribori za obradu metala, zavarivanje, kompresori… Sektor elektroenergetike i termotehnike predstavljen je opremom i uređajima za proizvodnju, prenos i distribuciju električne energije, a nisu izostale ni telekomunikacije, merenje i izvori napajanja, instalacije, rasveta za poslovne i stambene prostore, energetska, industrijska i kućna elektronika, KGH klimatizacija, transport i logistika, metalurgija i livarstvo itd. U odnosu na prethodnu godinu zapažen je ekspanzivniji nastup izlagača iz oblasti aditivne i 3D tehnologije, proizvodnje opreme i tehnologija za pripremu i prečišćavanje vode i gasova, proizvođača ambalaže, mašina i opreme za industrijsko pakovanje, te instalacija (elektro-instalacioni materijal, kablovi, provodnici itd.)
U gotovo svim sajamskim izlagačkim sektorima prijavljeni su inovativni proizvodi, novosti, ekskluziviteti i premijere, njih oko stotinu, od čega gotovo polovina pripada domaćim kompanijama i istraživačkim institucijama, što je i ovo sajamsko izdanje, u ovom segmentu, održalo na zavidno visokom nivou. Najviše noviteta bilo je u oblastima 3D tehnologija, primene robota, CNC mašina, primene laserskih tehnologija, tehnologija recikliranja, elektrostatičkog farbanja prahom (plastificiranja), energetski efikasnijih motora, a Inovatori su bili posebno motivisani i u sektorima alata, mernih tehnologija, automatike, industrijskog i ERP softvera…
U kontekstu podrške inovacionom entuzijazmu bilo je i predstavljanje svih šest timova-finalista u nadmetanju za „Najbolju tehnološku inovaciju“ za 2017. u Srbiji. Tada je pobedio Carp System – Dot Spod iz Zrenjanina, sa „Raketom za hranjenje ribe“, a ostalih pet su Ingel, Rakovac (Mogućnosti primene niskog napona povišenih vrednosti za napajanje električnom energijom zalivnih sistema), Hibridni klavir, Beograd (Klavirski MIDI konverter); Swiftbuild, Beograd (Swiftty konvertor); Fluid Plus, Beograd (Visokoefikasni disperzni sušionik); Zeobion, Beograd (zeobion).
Kruna naučno-istraživačkog segmenta u tehničko-tehnološkim oblastima zastupljenim na sajmu bilo je predstavljanje 31 naučno-istraživačke organizacije u Srbiji, koje su prezentovale svoje istraživačke projekte podržane od strane resornog Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
Obiman stručni prateći program ovogodišnjeg Sajma tehnike akcentovao je problematiku energetske efikasnosti i tehnologija sledeće generacije – Industrije 4.0 (Solfins, CadCam Data…), 3D i aditivnih tehnologija i imperativa – inovativnosti. Pored već pomenutog, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja organizovalo je i okrugli sto sa temom „Najbolja tehnološka inovacija: Kako inovacijama pokrenuti Srbiju“. Fond za inovacionu delatnost je već prvog dana sajma održao prezentaciju sa temom „Inovacijama do tržišta: Bespovratna sredstva za inovativna rešenja srpskih preduzeća“. Inovacioni centar Mašinskog fakulteta u Beogradu, zajedno sa Tehimpulsom iz Temišvara, partnerom iz Evropske mreže preduzetništva, organizovao je susrete srpskih i rumunskih malih i srednjih preduzeća. Savez pronalazača Srbije bio je domaćin takmičenja mladih za preduzetništvo i inovacije.
Program je obuhvatio i brojne druge prezentacije, predavanja, demonstracije, takmičenja. Tako je, na primer, u takmičarskom segmentu svakako najatraktivnije i najobuhvatnije bilo republičko takmičenje učenika srednjih škola u zavarivanju „Mladi zavarivač 2018”. U oblasti „demonstracija“ to je bilo zabavno-edukativno nadmetanje naših poznatih glumaca (Stefana Buzurovića iz „Istina i laži“, Bojana Perića iz „Vojne akademije“, Peđе Damnjanovićа, Nemanjе Živkovićа, Dimitrijа Ilićа, Andrejе Maričićа, Zoranа i Radeта Ćosićа) u preciznom upravljanju bespilotnim letelicama – dronovima.
Veoma značajan i posećen segment pratećeg programa bio je evokativno-edukativni program RTS-a pod nazivom „Dani televizije i radija na Sajmu tehnike“, kojim je obeležena 60. godišnjica početka emitovanja TV programa TV Beograd, i to iz studija na Beogradskom sajmu, ali i Radio-Beograda 2. Televizija je predstavila desetak većih i manjih uređaja iz najranijih godina rada (prva elektronska kolor kamera, najstarija filmska kamera, prenosni magnetoskop, prvi TV aparat…), a u improvizovanom studiju prvog TV Dnevnika posetiocima je bilo omogućeno da se oprobaju u ulozi spikera, da pred kamerom da čitaju tekstove… Radio je ponudio desetak manjih i većih uređaja iz ranih godina, a u improvizovanom studiju poznati novinari i voditelji programa Radio-Beograd 2 razgovarali su sa posetiocima… koji su mogli da čuju i originalne snimljene efekte, da slušaju legendarne radio-drame sa originalnih magnetofonskih traka, da pogledaju omote ploča koje su izmenile istoriju odnosa radija i muzike, ali i da se okušaju kao glumci u kreiranju radio-drame ili kao voditelji kultne emisije „Tup-tup“. „Trezor“ je za sve vreme trajanja sajma prikazivao izbor iz sopstvene produkcije, a RTS Planeta je predstavila multimedijalnu platformu i mogućnost biranja programskog sadržaja na njoj. Sudeći po interesovanju posetilaca, upravo ovaj RTS-ov program bio je najzanimljiviji i najatraktivniji deo pratećeg programa Sajma tehnike.
Stručni žiri Beogradskog sajma dodelio je i tradicionalna priznanja najuspešnijim učesnicima u različitim sektorima, a onu najvredniju – Veliku nagradu „Korak u budućnost“ – dobili su – Kaldera Company iz Republike Srpske / BiH (za automatsku protivgradnu stanicu APGS), Grindex iz Kikinde (za mašinu za brušenje ureznica model BBN 300 CNC L) i Proficut iz Bačkog Petrovca (za rezanje laserom sa opcijom 3D F 45) – svi u oblasti „Integra“; Proficut iz Bačkog Petrovca, za simulator zavarivanja S/N 00001288 (oblast „zavarivanje“) te Mikro kontrol iz Beograda (za Yokogawa TDLS 8000 laserski analizator gasova), oblast „merna oprema i instrumentacija“.
Posebna priznanja dobili su: Proficut iz Bačkog Petrovca, za demo robotsku ćeliju za pick&place (oblast „Integra – sistemi i komponente za automatsku montažu, pakovanje i rukovanje“), IZIT iz Hrvatske, za Stratasys 3D produkcijski sistem FDM tehnologije (oblast „Integra – aditivne i 3D tehnologije), INGNS-inženjering iz Novog Sada, za IFM sistem za monitoring vibracija (oblast „Integra – elektronski merni instrumenti i uređaji“), te PPT Inženjering iz Beograda, za elektro-hidraulički agregat za ravni grajfer No 12-123490, Pneumatic-Flex iz Nove Pazove, za hidraulični agregat ekstrudera, oznaka EK2-01-00-000, i AMIS Maschinen – Vertriebs GmbH iz Nemačke, za drobilicu ZHS 850, svi u oblasti „procesna tehnika“.
I ovaj sajam tehnike pokazao je da su domaća privreda i njena državna, društvena i poslovna logistika spremne za svetsku scenu, ne samo u pogledu aktuelnih trendova nego i mogućnosti i volje da ih apliciraju u domaćem privrednom okruženju. O tome, i ne samo na simbolički način, govori i podatak da je već prvog dana sajma domaćem kupcu prodata mašinа za probijanje lima „TruPunch 5000“, najproduktivnija mašine tog tipa na svetu, za pozamašnih pola miliona evra. Dva dana kasnije, takođe za 500.000 evra, i takođe domaćem kupcu, prodata je mašina Messer Omnimat, koja se koristi za rezanje plazmom pod uglom i gasnim plamenom. Tokom održavanja sajma pojedini izlagači su „prijavili“ i više, na licu mesta sklopljenih, ugovora ukupne vrednosti veće od 1,5 miliona evra.
Sve su to dovoljni razlozi da se protekli, 62. Međunarodni sajam tehnike i tehničkih dostignuća proglasi uspešnim i da se sledeći već čeka sa nestrpljenjem.
