Prvi panel održan prvog dana ovogodišnjeg, petog po redu sajma medija “Media Market”, 23. oktobra 2019. godine, bio je posvećen “Etici u medijima”.

Na glavnoj bini hale 3 Beogradskog sajma razmišljanja na tu temu sa publikom i gostima podelili su narodni poslanik, akademik Muamer Zukorlić, predsednik Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo, Tomislav Žigmanov, predsednik Nacionalnog savjeta Hrvatske nacionalne manjine u Srbiji, narodni poslanik, književnik i novinar, Amela Bajrović, novinar Radija Sto plus, predstavnik NUNS-a za Novi Pazar i član Odbora za informacije Bošnjačkog nacionalnog vijeća, a uz moderaciju Salahudina Fetića, direktora Sandžak Media grupe, glavnog i odgovornog urednika lista “Glas islama”.

Akademik Zukorlić je utvrdio da u ovoj temi nije moguće dati konačne odgovore, iako se odnosi na ključne principe ljudskosti. Etika u medijima podrazumeva, kaže on, da novinar, medijski poslenik, nikada i nipošto ne sme da zaboravi da je i dalje čovek odnosno da je poštovanje elementarnih principa ljudskosti, koji su osnova svekolike ljudske kulture i civilizacije, ispred svake prakse sklone odstupanjima i deformacijama. Ovo pitanje je jedno od najvažnijih ne samo za medije i novinarstvo već za skoro sve segmente ljudskog života, pogotovo institucionalnog i javnog, jer se bavi ljudskim životima. Svest o posledicama i refleksijama informacije podrazumeva i svest o masovnom, javnom mišljenju koje se njome kreira, a neodgovorno ponašanje u tom kontekstu nema opravdanja. Naravno da ovaj imperativni zahtev za etičnošću uvek pokreće i probleme mehanizama prisile, koji ovakve procese neizostavno prate. Etičnost u medijima se ipak može sistematski podizati na viši nivo stalnim unapređivanjem svesti i odgojem i to ne samo onih koji rade u medijima nego i građana, onih koji njihove usluge konzumiraju. Građani takođe moraju da budu osposobljeni i osvešćeni da prepoznaju i razlikuju istinite od lažnih vesti.

Govoreći o odnosu “zavisnih” i “nezavisnih” medija, Zukorlić je rekao da ne veruje u postojanje nezavisnih medija, jer uvek i svugde i jedni i drugi služe ili politici ili kapitalu, ili i jednima i drugima. Etičnost medijskih radnika, urednika i novinara, zato ne treba tražiti u okolnostima nego u njima samima, u vlasnicima medija, u njihovim ličnostima, oni su ti koji kreiraju koncept svog medija. Takav zaključak Zukorlić je izvukao i u činjenici da lično poznaje mnoge ljude od integriteta i dostojanstva koji rade u najcrnjim tabloidima, ali “od nečega moraju da žive”. Međutim, i u tom crnilu treba da postgoje granice – ako se obračunavate s nekom temom, s nekim faktorom koga kritikujete, nipošto ne ići na obraz, na decu, na porodicu…

Za društvene mreže Zukorlić tvrdi da su mač sa dve oštrice: blagodat za one čiji se glas gubi ili je nevidljiv za velike medije, ali je prilika za labilne i nepouzdane da se kriju iza anonimnosti, da iz te senke vređaju, prete ili dezinformišu.

Amela Bajrović je ukazala na činjenicu da mnogi “etički problemi” zapravo potiču od borbe za egzistenciju, za goli opstanak na medijskom tržištu, koji zavisi od oglašivača, od famoznih klikova, koji, opet traže senzacionalnost i ne-vesti, koje proizvode ne-ličnosti i tu se pravi etički ponor iz kojeg je teško izaći. U lokalnim sredinama taj problem je još izrazitiji nego npr. u Beogradu. Ipak, ona veruje da je posao informisanja moguće raditi pošteno i odgovorno i da ga u protivnom ne treba ni raditi. Ona je ukazala i na nepoznavanje i neuvažavanje problematike manjinskih nacionalnih zajednica, kao u slučaju kad RTS nije prihvatila inicijativu za pokretanje “emisije na bosanskom jeziku”, jer uopšte nije želela da prihvati da jezik pod tim nazivom i postoji.

Govoreći o iskustvima hrvatske nacionalne zajednice Tomislav Žigmanov je primetio da zastupljenost nacionalnih manjina u medijima, pre svih prestoničkim nacionalnim medijima, ne odražava senzitivnost ove problematike. Pripadnici većinskog naroda, kaže on, o manjinama ne pišu ni kontinuirano ni pozitivno, nego kao o remetilačkom faktoru, pogotovo kada su u pitanju neke problematične i nejasne situacije. A pripadnici nacionalnih manjina su građani kao i svi drugi, lojalni, plaćaju porez, poštuju zakone države… Žigmanov se principijelno založio i za rešavanje “jezičke problematike” bošnjačke nacionalne manjine, u skladu sa evropskim standardima, kako bi se izbegla situacija nekakvog “medijskog aparthejda”. Žigmanov se složio sa Zukorlićem da ni ovde ni u svetu nema u svetu nema “tipski” idealnih medija, pa ni u etičkom pogledu, ali se etički parametri u medijima mogu barem regulisati uređivačkom politikom, uz napuštanje predstave o mediju kao propagandnom sredstvu određenih interesno-političkih kapital-grupacija, koje proizvode napetosti i sukobe. Medijsko manipulisanje građanima i uopšte demokratskim tekovinama, ukazuje na koncentraciju moći u rukama onih koji u rukama drže naše slobode, pa i medijske. Uloga društvenih mreža u svemu tome više je nego značajna.

Amela Bajrović je naglasila ali ne i precenila ulogu društvenih mreža u informisanju ali i konkretnoj uzajamnoj pomoći u mnogim životnim (ne)prilikama. Isto tako, društvene mreže u mnogim situacijama čine javne ličnosti dostupnijima nego posredstvom klasičnih medija. Ovaj vid masovne komunikacije, međutim, pati od trajne opasnosti od otuđivanja, pa je takođe veoma sklon etičkim kritikama.