Počeo 69. Međunarodni beogradski sajam knjiga

U petak, 23. oktobra 2026. godine, u 18 časova, u hali 2 Beogradskog sajma, svečano je otvorena književna manifestacija od najvećeg ugleda u ovom delu Evrope – 69. Međunarodni beogradski sajam knjiga.

Pod sloganom „Reči grade svet“, uz više od 700 domaćih i inostranih učesnika i izdavača, posetioci i poštovaoci književnosti i svih univerzalnih vrednosti književnog stvaralaštva, moći će u halama 1, 1A, 2A i 4 da uživaju u lepoj reči i brojnim sajamskim programima sve do subote 31. oktobra.

Počasni gost 69. Međunarodnog beogradskog sajma knjiga je Tunis. U centralnom delu hale 2, Tunis predstavlja svoju tradiciju i kulturnu raznovrsnost – dela naučnika, pisaca, pesnika i umetnika, uz prisustvo eminentnih gostiju.

Pored Tunisa, na sajmu učestvuju Belorusija, Bosna i Hercegovina (Republika Srpska), Grčka, Gruzija, Italija, Iran, Maroko, Nemačka, Rumunija, Rusija, Slovačka, Hrvatska i Crna Gora.

Svečano proglašavajući početak rada ovogodišnjeg 69. Međunarodni beogradski sajam knjiga, Dragan Jovanović Danilov, književnik i likovni kritičar rekao je:

„Poštovani izdavači, dragi pisci i poštovani knjigoljupci i knjigosaurusi, dragi prijatelji, dozvolite mi da na ovom mestu koje predstavlja jedno lepo ogledalo Beograda i Srbije kažem nekoliko reči zahvalnosti našim izdavačima i svima vama koji ste večeras ovde došli da učestvujete na svečanoj ceremoniji otvaranja Sajma knjiga.

„Plovio sam po okeanima i bibliotekama“ – tako je pisao Herman Melvil. Knjige i biblioteke velika su uteha za nervoznu, splinsku dušu modernog čoveka. Knjige su predmeti sa telom i dušom, a biblioteke sveta mesta. Svi smo mi tekstualno povezani. Zato je najpravilnije i najistinitije određenje naše domaje – biblioteka. A biblioteka je bezvremeno mesto. Biblioteke ne predstavljaju samo hram tekstualnog sećanja već i centralni nervni sistem Srbije. Budući da smo tekstualno povezani sa našim precima, svi mi nosimo duboko u dušama žig biblioteke. Nema lepše i ukusnije tišine od tišine u biblioteci. U takvoj tišini čoveka obuzme osećaj da ima čitavu večnost pred sobom. Biblioteka je mesto zemaljskog uživanja, svojevrsni locus amoenus, mesto sreće. Za pisca nema boljeg univerziteta od biblioteke, ni boljeg učitelja od iskusnih bibliotekara, za koje sam smislio naziv – knjigosaurusi.

Balkan je prostor fantastičnog mešanja rasa, genetskih faktora i najdisparatnijih kulturnih entiteta. To je podneblje koje je ozareno grčkom, rimskom, vizantijskom i orijantalnom vatrom, što piscu koji ovde živi i stvara pruža izvanredne mogućnosti za literarnu kreaciju. Piscu sa Balkana ostaje da kroz dijalog sa istorijskom memorijom proverava formule i optiku našeg vremena i jednog našeg srpskog psiho-kosmo logosa.

Zato sada želim da uputim svoj i vaš pogled na zlatno doba srpske kulture između dva svetska rata. Bilo je to vreme kada su ljudi bili puni neizgovorenih reči za koje im je bio potreban odjek. Kakve čudesne duhove smo imali tada i koliko su ti ljudi radili, kao da su znali da će biblioteke goreti. Od pisaca pomenuću tek Iva Andrića, Miloša Crnjanskog, Rastka Petrovića, Momčila Nastasijevića. Od filozofa: Branislava Petronijevića, Božidara Kneževića, Vladimira Vujića. Od bogoslova: Nikolaja Velimirovića i Justina Popovića. Od slikara: Savu Šumanovića i Mila Milunovića,. Od čudesnih žena: Isidoru Sekulić, Kseniju Atanasijević, Anicu Savić Rebac… I svi oni mogli su da se mere sa najvećim evropskim duhovima toga vremena. Mi vidimo u kojoj meri je sunčev zrak vesništva obasjao Srbiju. Jer to su naši vesnici.

Srpska književnost bogata je vesnicima. A ko je vesnik? Vesnik je onaj pisac koji ljudima pruža mogućnost da kroz poeziju i romane osete istinu i svetlost koja dolazi kako iz ovog našeg tako i iz drugih svetova. To su ti naši srpski vesnici, toliko obljubljeni u srpskom narodu, oni najprefinjeniji duhovi i najuzvišenija srca koja shvataju metaistorijske perspektive i vide svetske duhovne panorame. To su oni duhovi koji su u nama probudili duboko sećanje i u čijim delima se objavljuju zastrašujuće dubine realnosti i onostranih sfera. Pisci koje sam pomenuo imali su tu retku sposobnost širokog sverazumevanja. Oni su bili zaokupljeni kako likovima svoje kulture tako i drugošću i zato u njihovim knjigama pronalazimo potvrdu vlastite individualnosti kroz drugost, odnosno onaj istinski kosmopolitizam koji predstavlja spoj domaćeg ognjišta i sveta.

Sajam knjiga jeste mesto za našu samospoznaju, za naše samosagledavanje i samoosvetljavanje. Ulazak na Sajam knjiga za mene je uvek nosio jednu gotovo mitsku dimenziju hodočašća i neizvesnosti. Knjiga može živeti svojim punim životom samo tamo gde postoji entuzijazam za knjigu, samo tamo gde je knjiga strast velikog broja ljudi i gde postoji čitalačka kultura. Ovakvi sajmovi doprinose negovanju takve strasti i podstiču nas na stvaranje privatnih, kućnih biblioteka. Čitanje nam omogućava nešto zaista veličanstveno – da realizujemo svoju prirodnu težnju za teatralizacijom: čitalac poprima ulogu junaka, a čitateljka ulogu junakinje. Čitanje dušekorisnih i dušeokrepljujućih knjiga uznemiruje, ali i uravnotežuje, smiruje, usredsređuje i uzemljuje.

Radujem se što su počasni gosti Sajma knjiga pisci iz Tunisa. Imao sam priliku da više puta boravim u Tunisu i da čitam svoju poeziju na velikom međunarodnom festivalu poezije u krasnom gradu Sidi bu Saidu. Takođe, imao sam čast da svojom poezijom budem zastupljen u većem broju međunarodnih antologija koje su objavljene u Tunisu na arapskom i engleskom jeziku i da u glavnom gradu Tunisa šetam ulicom koja se zove La rue de Serbie, ulica Srbija. Tom prilikom upoznao sam izvanredne tunižanske pesnike. U Tunisu se pišu i odlični romani koji su mi poznati u francuskim prevodima. U ovoj prelepoj zemlji cveta jedna nama nepoznata poetska i prozna flora i ovo je prilika da je mnogo bolje upoznamo.

Dragi izdavači, dragi knjigoljupci, dragi prijatelji, život je danas prestao da bude spor. Svet se mnogo promenio. Svet više nije čvrst i stabilan. Mi se danas susrećemo sa jednom ontološkom zabunom, sa haosom slika, knjiga, muzike koja se danas komponuje. Živimo u vreme digitalne apokalipse koja je poremetila sva naša čula i sve se to, naravno, odražava i na književnost.

Za mene, vreme provedeno nad knjigama predstavlja najlepše sate posuđene od sudbine. Iz velike književnosti dolazi nam jedna viša, suštastvena sreća. Treba čitati radi postizanja blaženog života. Pisanje i čitanje knjiga je dubinski povezano sa vaskrsenjem: vaskrs je suština svega – seme umire u zemlji da bi vaskrslo u pšenici, u hlebu, u pesmi, u romanu, u knjizi. I zato uvek iznova čitajmo. Jer kad se kaže čitaj to, kako reče jedan duhovni čovek, znači zanovi, obnovi, ponavljaj, sećaj se iznutra samim sobom, jer književnost je borba za dušu“.

U ime zemlje počasnog gosta učesnike Sajma je pozdravio dr Kaled Kšir (prof. dr Khaled Kchir), direktor Međunarodnog sajma knjiga u Tunisu.

„Književnost je umetnost stvaranja lepote u jeziku i kroz jezik; to je vešta, negovana upotreba reči, oblikovana istorijskim okolnostima ljudskog iskustva i geografskim okvirima u kojima se odvija. Tuniska književnost je neraskidivi deo sveukupne svetske pisane reči i jasan, istaknuti činilac arapske književnosti, kako drevne tako i moderne — pritoka koja hrani njenu veliku reku. Ona je svoje duboko nadahnuće pronašla u jedinstvenom geografskom položaju Tunisa, njegovoj burnoj istoriji i smenama civilizacija koje su cvetale na njegovom tlu više od tri hiljade godina. Njen razvojni put tekao je stabilno — od tradicionalne poezije i proze, preko moderne pesme u slobodnom stihu ili prozi, sve do sofisticiranih formi narativnog stvaralaštva, među kojima se posebno izdvajaju roman, drama, autobiografija i književni portret.

Prva poglavlja književnosti Tunisa ispisana su u osmom veku nove ere i decenijama koje su usledile. U to vreme, Ifrikija (Ifriqiya) — koja je obuhvatala današnji Tunis, deo Alžira i zapadnu Libiju — bila je ujedinjena pod okriljem svoje prve prestonice Kairuana (Kairouan), pre kasnijeg premeštanja sedišta moći u Mahdiju (Mahdia) i Tunis. Kao blistavo žarište znanja, misli i književnosti, ovaj grad je ubrzo izvršio snažan uticaj na sve gradove severne Afrike. Istovremeno, on je bio nezaobilazna veza između arapsko-islamskog Istoka, Magreba i Al-Andaluza, most preko kojeg su plodovi učenja i bogatstvo intelektualnog i književnog života putovali iz Grčke, Vizantije i drevnih zemalja Istoka ka južnoj Evropi, pomažući da se utre put modernoj evropskoj renesansi.

Tokom svoje istorije, Tunis je svedočio bogatoj i neprekidnoj smeni intelektualnih i književnih tokova. To se posebno ogledalo tokom ziridskog, hafsidskog i husainidskog perioda, kao i kroz epohu moderne renesanse. Potonje razdoblje je prvenstveno obeležila svesrdna borba protiv francuske kolonijalne vlasti, a potom savremeno doba koje je otpočelo sticanjem nezavisnosti 1956. godine i traje sve do današnjih dana.

Na svakom stepenu svog razvoja, književnost Tunisa zadržala je blisku vezu sa životom zajednice i ljudskom sudbinom, fokusirajući se na pitanja identiteta, slobode i reformi. Sa nastupanjem modernog doba, na velika vrata ulaze teme kolonijalizma, nacionalne borbe i sveobuhvatnih društvenih, političkih i kulturnih preobražaja. U središtu ovih previranja našla su se pitanja emancipacije žena, prava radnika, kao i tema dubokog društveno-ekonomskog jaza koji deli pojedine regije i grupe u Tunisu.

U srednjovekovnom periodu, Tunis je iznedrio izuzetnog proznog pisca i književnog kritičara Ibn Rašika al-Kairuanija (Ibn Rashiq al-Qayrawani), autora dela „Al-Umda fi mahasin aš-šir va nakdih va adabih” (O vrlinama poezije, njenoj kritici i umetnosti). Iz iste epohe potiče i vanserijski pesnik Ali al-Husri al-Kairuani (Ali al-Husri al-Qayrawani), autor zbirke „Iqtirah al-Qarih wa-Ijtirah al-Jarih” (Naricanje ranjenog srca i Rana ucveljenog), koja je u istoriju ušla kao prva arapska zbirka u potpunosti posvećena tugovanju i gubitku sinova. Istovremeno, njegova čuvena poema „O noći, kada će osvanuti zora ljubavnika?” (Ya Layl al-Sabbu Mata Ghaduhu?) ostala je jedna od najpoznatijih i najvoljenijih ljubavnih pesama komponovanih u arapskom svetu. Zbog toga Ibn Rašik i Al-Husri zauzimaju mesto u samom vrhu arapske književnosti u celini, a ne samo Tunisa.

Novi tokovi i savremeno doba doneli su proširenje redova knževnih stvaralaca, otvarajući prostor za mnoštvo slavnih imena. Među njima je Abu al-Kasim al-Šabi (Abu al-Qasim al-Shabbi): pesnik ljubavi i čiste strasti, koji je kroz pesme i harmonije oslikao ženu; pesnik romantizma i prirode, koji je učinio Tunis zelenijim u mašti; i pesnik slobode, čiji su nam buntovni stihovi podarili besmrtne reči:

Kada narod jednog dana poželi da živi,
sudbina mora odgovoriti na njegov poziv.

Iz redova ovih jedinstvenih stvaralaca izdvaja se Ali al-Duadži (Ali al-Du’aji), autentični pripovedač zbirke „Bilad al-Tararni” (Zemlja bez reda), ali i kao autor dela „Sahirtu Minhu al-Layali” (Noći besane zbog njega) i „Jawla Bayna Hananat al-Bahr al-Abyad al-Mutawassit” (Obilazak krčmi na Mediteranu). Tu je i Mahmud al-Mesadi (Mahmoud Messadi), stvaralac prepoznatljiv po prozi koju prožima filozofija egzistencijalizma i duhovnog misticizma, oblikujući tekst koji poseduje čudesnu moć. Autor je dela „Al-Sudd” (Brana) i „Haddatha Abu Hurayra Qal” (Tako je govorio Abu Hurajra). Niz ovih velikana zaokružuje Bašir Hraijef (Béchir Khraïef), vrhunski majstor realizma u prozi, prepoznatljiv po svojim ostvarenjima „Al-Daqlah fi Arajiniha” (Urme na svojim peteljkama) i „Barq al-Layl” (Noćna munja).

U dramskoj umetnosti, pisci poput Ali Ben Ajada (Ali Ben Ayyad) i Habiba Bularesa (Habib Boulares) ostavili su neizbrisiv trag. U okviru pesničkog stvaralaštva naročito blistaju imena Zubaide Bašir (Zoubaida Bshir), Mnavara Smade (Mnawar Smadah) i Al-Sgajara Ulada Ahmeda (al-Sghayar Oulad Ahmed), dok u književnoj kritici svoj dragoceni doprinos daju Farid Gazi (Farid Ghazi) i Tofik Bakar (Tawfiq Bakkar), uz mnoge druge čije stvaralaštvo zaslužuje pođednako poštovanje i divljenje.

Danas, književna scena ove zemlje doživljava pravi procvat, svedočeći o izvanrednom bogatstvu kreativnih glasova koje je gotovo nemoguće pojedinačno nabrojati u okvirima ove prezentacije. Među savremenim pesnicima su Monsef Uhaibi (Moncef Ouhaibi), Monsef Mezgani (Moncef Mezghanni), Adam Fati (Adam Fathi), Fadila al-Šabi (Fadila al-Shabbi), Džamila al-Madžri (Jamila al-Majri) i Amal Musa (Amal Moussa).

Kada je reč o savremenom proznom izrazu, nezaobilazna imena su Hasunu al-Misbahija (Hassouna al-Mesbahy), Habiba Selmija (Habib Selmi), Hasina Ben Amua (Hassine Ben Ammou), Čokrija Mabkuta (Chokri Mabkhout), Mohameda Aisu Medeba (Mohamed Aissa Meddeb), Amnu Rmili (Amna Rmili) i Amiru Genim (Amira Ghenim).

U pozorišnoj umetnosti, Ezedin Madani (Ezzedine Madani) predstavlja čitavu generaciju za sebe — on je istovremeno jedinstvena figura i mnoštvo glasova, sa pedeset celovečernjih drama iza sebe.

Moderna epoha donela je sa sobom jezički dualizam koji je pružio priliku piscima i spisateljicama Tunisa da se kreativno izražavaju i na francuskom. Iz tog prožimanja izrasla je čvrsto utemeljena tradicija pisanja čiji su autori osećali Tunis, pažljivo osluškivali njegov puls, pronalazeći sveže i upečatljive načine da imenuju i tumače njegovu stvarnost. U samom vrhu ove prepoznatljive stvaralačke plejade nalaze se, pored mnogih drugih, Albert Memi (Albert Memmi), Abdelvahab Medeb (Abdelwab Meddeb), Abdelaziz Kasem (Abdelaziz Kacem), Amna Belhadž Jahia (Amna Belhaj Yahia), Taher Bekri (Taher Bekri) i Aza Filali (Azza Filali).

Ova izložba otvara vrata ka dubljem razumevanju života i dela mnogih ovde pomenutih knževnika i književnica, kao i mnogih umetnika različitih profila. Ipak, ovo plodno tle nudi daleko prostranije stvaralačke vidike, koje odlikuju autentični poetski senzibilitet i jedinstveni svet mašte. Ona stvara bezgranični prostor u kojem se ogleda prepoznatljiv identitet naroda, njihova večna pitanja o univerzumu i čovečanstvu, kao i nepresušna težnja ka prostranijem, plemenitijem i pravednijem svetu“.

Tokom 69. Međunarodnog beogradskog sajma knjiga posetioce očekuje bogat izbor novih naslova iz domaće i svetske književnosti, stručnih i popularnih izdanja, knjiga za decu i mlade, kao i dela koja su obeležila različite epohe i generacije čitalaca. Sajam je i prilika da se po povoljnijim, sajamskim cenama upotpune lične biblioteke, otkriju novi autori i pronađu knjige kojima se čitaoci uvek iznova vraćaju.

Raznovrstan prateći program odvijaće se u salama za prezentacije i na štandovima izlagača.