Kulturna javnost i čitalačka publika, ali i čitav Beograd, Srbija i region godinu dana čekaju baš ovaj dan – otvaranje Međunarodnog beogradskog sajma knjiga. Početak ove kultne manifestacije uvek predstavlja pravi spektakl, a tako je proteklo i otvaranje 61. smotre knjige i književnog stvaralaštva na Beogradskom sajmu.

Ivan Negrišorac

Sajam je svečano proglasio otvorenim prof. dr Dragan Stanić, pisac, profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i predsednik Matice srpske ili Ivan Negrišorac, kako voli da se predstavlja. Napominjući da su čitanje knjiga, učenje jezika i razumevanje sveta samo različiti aspekti iste stvari, on je rekao da knjige čeznu za svojim čitaocima onoliko koliko i čitaoci čeznu za knjigama:

– U tom prizivanju se traga za tajnovitom šifrom međusobnog prepoznavanja – prepoznavanja knjige u jeziku i svetu, prepoznavanja jezika u knjizi i svetu, prepoznavanja sveta u jeziku i knjizi. U tom prepoznavanju, ma koliko igrivo ono bilo, zbiva se nešto sudbinski važno i nešto, u egzistencijalnom smislu, neopozivo. Kad pisac ili pesnik uđe u nekakav svet i odgovarajući jezik, njemu izlaza iz tog tamnog vilajeta nema sve dok ne nastanu knjige koje mu taj izlazak nameću kao surovu i veselu neminovnost, rekao je Negrišorac i naveo da je tako bilo i kod persijskog pesnika Mevlane Dželaludina Rumija i kod Filipa Višnjića i u svim drugim epohama.

Negrišorac je rekao da ima i onih koji misle da „za smisao više nema nade, jer je smrtan“, pa se opredeljuju za strategiju zavođenja, kao dominantnu, u odnosu na strategiju utvrđivanja istine. Poznato je da su i neki antički mudraci pokušali da lakoću govora o stvarima nametnu kao zamenu za napore filozofa, prijatelja mudrosti, da se približe istini stvari. U svakom slučaju, knjige predstavljaju mesta odsudnih dešavanja.

– Zato knjige neprestano idu u susret svojim čitaocima, istakao je Negrišorac. – Beogradski sajam knjiga predstavlja mesto stvarnog susretanja učesnika književne komunikacije, a od tog suočavanja „oči-u-oči“ svi učesnici imaju mnogostruke koristi i dragocene podsticaje. Ovaj sajam označava trenutak slavlja kojim se u jeziku, posredstvom knjige, pred nama otvara čitav svet, sa mnogim svojim jezicima i tajnama, lepotama i rugobama zbog kojih vredi živeti.

– Zato, radujući se zbog ovakvih susretanja, objavimo da je došao trenutak da 61. put po redu krenemo jedni drugima u susret: otvorimo se knjizi da ne bismo ostali zatvoreni u samome sebi, reči su kojima je Negrišorac proglasio otvorenim 61. Međunarodni sajam knjiga u Beogradu.

Narges Abjar

U ime Irana, zemlje počasnog gosta 61. Sajma knjiga, na ceremoniji svečanog otvaranja govorila je književnica i režiserka Narges Abjar. Uz izražavanje zahvalnosti Beogradskom sajmu i Ministarstvu kulture Republike Srbije na ukazanoj časti, gošća iz Irana je rekla:

– Roman “Na Drini ćuprija” Ive Andrića je pre četrdeset godina preveden i objavljen u Iranu. To je knjiga od oko četiri stotine stranica, a nenametljiva moć knjige leži upravo u tome što je u stanju da sa četiri stotine papirnih stranica podigne most koji povezuje četiri stotine godina života, i zatim, taj isti most produži do svake kuće u svetu, do svakog jezika i kulture.

– U Iranu se prevode i objavljuju skoro sva značajna svetska dela. Istorijat pisanja u Iranu seže u drevno doba, u kome se reč knjiga upotrebljavala za “svetu knjigu”, a pisanje i pismenost su, takođe, smatrani svetim. Svake godine oko šest miliona Iranaca poseti Međunarodni teheranski sajam knjiga. U poslednje četiri godine u Iranu je objavljeno oko 300 hiljada naslova, među kojima je prvi put izdato 160 hiljada knjiga, rekla je književnica.

Narges Abjar je objasnila da su Iranke počele da pišu pre 70 godina, a da sada sa ponosom može da kaže da je aktivno prisustvo žena na iranskoj književnoj sceni u porastu. Na svakih pet muških pisaca, postoje tri spisateljice, čija dela se objavljuju i intenzivno čitaju. A knjiga je, u svakom slučaju, magično i besmrtno dostignuće ljudskog roda koje povezuje i spaja naše naraštaje, ili kako je rekao Volter – “njeni listovi su poput krila koja naš duh uznose u blistavi svet”.

Svoj govor na svečanom otvaranju Sajma knjiga Narges Abjar je završila pozivom koji je uputila i Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga i izdavačima iz Srbije – da dođu na Međunarodni sajam knjiga u Iranu. Na Međunarodnom sajmu knjiga u Teheranu svake godine učestvuje veliki broj domaćih i stranih pisaca i izdavača. To je veliki Sajam čiji je ovogodišnji moto glasio “Sutra je kasno za čitanje”. Zato, počnimo da čitamo već danas, zaključila je Narges Abjar.