Ne samo na nivou teme “Uticaj youtubera na mlade”, nego i po audio-vizuelnom doživljaju (unutar) publike tokom trajanja ovog panela na Sajmu medija, moguće je da, kad se sajam završi, upravo ovaj događaj bude makar i neformalno proglašen za najinteresantniji i sa najviše efektnih pa čak i neizrečenih po(r)uka. Radi se o tome da već posle petnaestak minuta panela, čije je trajanje “programirano” na oko 50 minuta, gotovo nijedno od možda i 70-80 pripadnika i pripadnica osnovnoškolske populacije različitih uzrasta nije sedelo na svojim mestima, nego se što na bini što oko nje bavilo “svojim poslovima”, selfijima, koji su uključivali i govornike na bini, telefoniranjem, šarmantnim koškanjem i drugim oblicima komunikacije nesaglasnim sa mestom i povodom. Onima koji su ipak bili koncentrisani na svrhu događanja bila je to, zapravo, “alternativna delatnost”, iako ih je tema, van svake sumnje, zanimala. Ovakav razvoj ovog šarmantnog sociološko-edukativno-komunikacionog hepeninga tako je vrlo brzo i izvanredno tačno dao odgovore na mnoga pitanja i dileme i pre nego što su ih učesnici u panelu uopšte postavili.

A među youtuberima na bini, za koje se pretpostavlja ili zna da imaju veliki uticaj na mladu populaciju i nesumnjivo su joj uzori, bili su Aleksandar Lešterić – Cile, Milica Perić – Kovalska, Aleksandar Ašković – Kojot, Dušan Srbljak – PCaxe, Voja SuperNexus. Opušten i neformalan razgovor vodio je Nemanja Vujčić sa portala pink.rs.

Youtuberi su na samom početku pokazali da su svesni da za mladu generaciju predstavljaju neku vrstu idola, ali da su i sami svakim danom sve svesniji da to povlači i veliku odgovornost. Već i blic test tokom prvih minuta panela pokazao je da mnoge stvari koje su youtuberi imali nameru da kažu onim što rade i čime su se nametnuli mladima, ovi zapravo ili ne razumeju ili ih pogrešno tumače. To se odnosi ne samo na sadržaj npr. klipova nego i na elementarna pravila vlastitog pristojnog ponašanja i preporučljivog komuniciranja sa “klijentima”. Takođe, to samo po sebi znači da se ono što youtuberi rade najčešće prihvata nekritički, zdravo za gotovo, bez neophodnog predznanja i odgovarajućeg kritičkog stava.

Prisutni youtuberi su u komunikaciji sa publikom pokazali solidnu dozu samokritike i volje da svoj angažman prilagode i uzrastima kojima se obraćaju i “poželjnom” društvenom moralu, pa makar i na uštrb popularnosti. “Priznali” su da ne postoji sistem kontrole ni na nivou nadležnih institucija ni na nivou platforme, pa je utoliko i odgovornost na kojoj se insistira veća i “samoinicijativna”. Youtuber mora u svakom trenutku da ima predstavu o tome da li proizvodi sadržaj koji će imati dobru ili lošu poruku za one koji ga prate. Makar taj dobar ili loš sadržaj bili oni lično.

Kako god bilo, pokazalo se da je tema imala mesto u sajamskom programu i da je na malo neočekivan ali transparentan način ostavila dobre (pre)poruke.