Čas “Neobične geografije” u ponedeljak su na Sajmu knjiga održali ambasadori Austrije, Švajcarske i Nemačke – Johanes Ajgner, Filip Ge i Aksel Ditman, kao i princ Štefan od Linhenštajna. U okviru programa “Četiri zemlje, jedan jezik” oni su predstavili svoje zemlje i njihove manje poznate specifičnosti, a govorili su i o knjigama srpskih pisaca koje su čitali. Posebno su se osvrnuli na dela Ive Andrića i utiske koje su na njih ostavile knjige našeg nobelovca.

U zanimljivom razgovoru sa Draganom Velikićem, srpskim piscem, učesnici ovog skupa rekli su da je budžet za kulturu Austrije veći od budžeta za vojsku, da je Lihtenštajn država koja nema vojsku i u kojoj se poslednje ubistvo dogodilo pre 20 godina, da ova zemlja ima najmanju stopu kriminaliteta, tako da ne čudi što građani nemaju naviku da zaključavaju vrata.

Među zanimljivim informacijama našla se i ona da Švajcarska nije samo zemlja arhitekata vremena i preciznih satova, već i država u kojoj ni jedan račun ne ostaje neplaćen. Nemci, gde god da krenu, tragaju za izvrsnim nemačkim pecivima, a Bavarci se razlikuju od onih koji to nisu po načinu na koji jedu bele kobasice.

Filip Ge, ambasador Švajcarske u Beogradu, napomenuo je da je kao gimnazijalac pročitao roman “Na Drini Ćuprija”, ali da je Andrića čitao i pred stupanje na dužnost u Beogradu, jer je njegovo delo odličan istorijski i kulturološki presek dešavanja na zapadnom Balkanu i sadrži mnogo informacija važnih za razumevanje ovog regiona. Filip Ge je čitao i dela Aleksandra Tišme na francuskom, svom maternjem jeziku.

Johanes Ajgner, ambasador Austrije u Beogradu, rekao je da dela srpskih pisaca nisu mnogo poznata prosečnom ljubitelju književnosti u njegovoj domovini, što nije za pohvalu a nije ni u skladu sa kvalitetom srpske književnosti. Uz Andrića i Tišmu, Ajgner je rekao i da je upoznat sa knjigama Miroslava Krleže.

Ambasador Nemačke Aksel Ditman rekao je da ga impresionira književnost Ive Andrića, ali i da nema dileme da jezik podjednako spaja i razdvaja narode koji ga koriste. On je rekao da se u Austriji drugačije kaže zemička nego u Nemačkoj, ali da im zajednički jezik omogućuje bogatu kulturnu saradnju. Države koje dele nemački jezik imaju zajedničku izdavačku scenu, zajedničku medijsku scenu, a njihovi građani mogu da čitaju i austrijske i švajcarske novine.

Princ od Linhenštajna je napomenuo da u njegovoj zemlji već 150 godina nije bilo rata. Ispričao je i jednu anegdotu o dešavanjima u prošlosti, kada su jednom davno krenuli u jedan rat – da ne bi pucali u Pruse, njihovih 80 vojnika je bilo raspoređeno na granici sa Austrijom, a kada se rat završio bilo ih je 81 – jednog zemljoradnika iz Tirola ubedili da je lepo živeti u Linhenštajnu.