Učesnici Konferencije o italijansko-srpskoj saradnji posvećenoj novim proizvodnim tehnologijama, održanoj u okviru stručnog pratećeg programa Sajma tehnike, saglasili su se da bi Srbija jačanjem proizvodnog preduzetništva, uz primenu savremenih tehnologija, mogla da uhvati korak sa razvijenim zemljama koje uvode inteligentne fabrike.
Predstavnici države, privrede i nauke kažu da Srbija treba da se okrene novom konceptu razvoja preduzetništva i industrije, ali i da zaboravi na fabrike poput onih koje su se pravile pedesetih godina 20. veka.
Potpredsednica vlade i ministarka za državnu upravu Kori Udovički rekla je da su tehnološke inovacije, znanje i povezivanje znanja od izuzetne važnosti da se u Srbiji razvije preduzetništvo koje nas može povesti u 21. vek. Ona je naglasila da je neophodno povezivanje sa tehnoški naprednim zemljama i centrima znanja, jer Srbija može da se razvija uz takve inicijative i podršku evropskih fondova. Prevaziđen je državni sistem gradnje fabrika, kao pre 50 godina, jer one nisu konkurentne. Udovički je objasnila da je danas za konkurentnost potrebno specijalizovano znanje, koje mogu da pruže samo privrednici i naučnici. Država treba da im pomogne, a ne da im smeta svojim administrativnim procedurama.
Direktor Sektora industrije u Privrednoj komori Srbije Ješa Erčić rekao je da je Komora, kao privredna asocijacija, svesna činjenice da privredni sistemi kakve smo ranije poznavali više neće postojati u budućnosti i da se očekuje snažan talas promena u ekonomiji. PKS je zato postala moderan servis privrede, a proglašavanje 1016. za godinu preduzetništva dodatna je prilika da se naprave novi industrijski inkubatori uz pomoć kojih će se prevazići jaz između naše i razvijenih ekonomija EU. On je naveo da su tehnološke inovacije sastavni deo procesa nove industrijalizacije Srbije, a pre svega proizvodnog preduzetništva. Ljude treba ohrabriti da uz primenu inovacionih tehnologija pokrenu nove poslove, jer upravo proizvodno preduzetništvo može da podigne konkurentnost srpske privrede.
Profesor Eletrotehničkog fakulteta u Beogradu i predsednik Akedemije inženjerskih nauka Srbije Branko Kovačević rekao je da je visoka tehnologija danas veoma važna za konkurentnost privrede. On je objasnio da niko ne možete da budete konkurentan po kvalitetu i ceni ako nema moderunu tehnologiju koja je danas u vezi sa visokim računarskim tehnologijama, veštačkom inteligencijom, mehatronikom i robotikom.
– Dok se u svetu već prave inteligentne fabrike, Srbija je „prespavala“ nekoliko tehnoloških generacija. Ali, visoka tehnologija omogućuje da se u poslovanju odmah koriste poslednje tehnološke generacije. To nam je važno jer smo zbog sankcija i loše privatizacije imali deindustrijalizaiju, tako da sada imamo zastarelu tehnologiju i kadar koji je prosečno star oko 50 godina, naveo je Kovačević.
U Srbiji su prisutni veliki investitori poput Fijata, Dženeral elektrika i Beneton, dodao je Kovačević, tako da bi akademska zajednica mogla da se poveže sa tim investitorima i da stvara domaća preduzeća koja bi opsluživala te velike kompanije. Italijani već imaju i trening centre za ljude koji će da rade u fabrikama budućnosti, rekao je Kovačvić, dodajući da primena visokih tehnologija može veoma brzo da dovede do otvaranja novih radnih mesta i dobrih privrednih rezultata.
Profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu i član Akademije inženjerskih nauka Petar Petrović istakao je da je fabrika najveće otkriće ljudskog roda, pošto je industirijska revolucija najviše promenila naše društvo:
– Ali, fabrike se menjaju. Nekada smo imali stare fabrike sa prozvodnim linijama na kojima je Čarli Čaplin u filmovima pokazao kako je to bio nehuman proces rada. Sada već razvijamo novu generaciju fabrika, a to su fabrike budućnosti. Reč je o fabrikama koje će u budućnosti moći da opstanu u gradovima i koje će biti dobar sused čoveku. Na primer, Mercedesova fabrika u Štutgartu se nalazi u centru grada i njegov je simbol, dok je Beograd danas ostao bez fabrika. Fabrike budućnosti će biti pune elektronike, biće komunikativne, roboti i ljudi će raditi zajedno i biće digitalizovana proizvodnja koja će raditi po zahtevu kupaca. Koncept će biti takav da će proizvodnja čak i u seriji od jednog komada biti efikasna. To će biti mehatronski sistemi sa potpuno digitalizovanom prozivodnjom. U pametnim fabrikama ljudima će biti prijatno da rade, što je takođe važno, naglasio je Petrović.