Otkad postoji, jedno od srednjih imena Beogradskog sajma bilo je i – umetnost. Da je tako potvrđuje i umetnički projekat „A Galaksija okolo sija“ autora Vladana Radovanovića, koji će u formi kompleksne interaktivne izložbe biti aktiviran u utorak, 31. avgusta, u 20 časova, u hali 4 Beogradskog sajma.
Sam projekat pripada sintezijskoj umetnosti, koja, po tumačenju autora, podrazumeva stapanje više raznočulnih medija, starih i novih, neelektronskih i elektronskih. Bitno obeležje ovakve poetike je zalaganje za sintezu iz jednog duhovnog centra. Isto tako, pošto uključuje semantičnost, sintezijska umetnost može razmatrati i vanumetnički svet i samu sebe, ali istovremeno zadržava i osnovno, estetsko dejstvo.
U takvom konceptualnom kontekstu, „A Galaksija okolo sija“ je instalacija s posetiocima kao izvođačima, a medijski obuhvata elemente i arhitekture, i skulpture, i slike, i svetlosti, taktilnosti, teksta i značenja, muzike, kretanja delova objekta i kretanje posmatrača. Suštinski značaj ovoga rada leži u težnji da se pobuđivanjem svih čovekovih opažajnih i saznajnih moći dosegne celovit i sveobuhvatan doživljaj sveta i približi njegovom nebrojenom mnoštvu značenja. Rad je misaono i idejno veoma slojevit, ali nisu sva značenja u prvom planu, ona se postupno otkrivaju. I u tome je angažman posmatrača, učesnika u funkcionisanju instalacije, od presudnog značaja.
Sastavni deo instalacije je i animacija, koja donosi mnoštvo aluzivnih vizuelnih i zvučnih znakova iz kojih niču sažete priče vekovima ispredane o civilizaciji naseljenoj blizu ruba Galaksije: bacanje a tomske bombe na Hirošimu, Gagarinov let, genocid nad Tutsima u Ruandi, neizvesnost u pozadini rušenja „bliznakinja“ u Njujorku, zločin protiv čovečnosti u „žutoj kući“…
Autor je nastojao da u projektu objedini autorsku determinaciju i posmatračevu intervenciju. Svesno umanjujući stepen determinisanosti, povećano je posmatračevo učešće u doživljavanju projekta. Ta interaktivnost treba da prouzrokuje bar privremenu transformaciju posmatrača u učesnika u formiranju samoga rada. Razgledanje, osluškivanje, čitanje i opipavanje ovoga projekta ne vrši se iz jednog utvrđenog položaja, nego kretanjem po projektu, čime se doživljava i kinestezija – osećanje kretanja sopstvenog tela.
Autor projekta Vladan Radovanović (1932) diplomirao je kompoziciju na beogradskoj Muzičkoj akademiji, inicirao osnivanje Elektronskog studija Radio Beograda, kojim je 27 godina i rukovodio. Predlaže projekat i osniva otvorenu grupu SINTUM 1993. Stvara na području muzike, slikarstva, književnosti, novih medija i višemedijske sinteze. Nezavisno od avangardnih zbivanja u svetu, istraživao je u sličnim smerovima: vokovizuel i projektizam, taktilna umetnost, polimedij, radovi s telom i ideogrami, muzika za traku, elektronska muzika, kompjuterska muzika, kompjuterska grafika, a centralno mesto u njegovoj poetici zauzimaju sintezijska umetnost i vokovizuel. Napisao je preko 250 teorijskih tekstova o muzici i novijim tendencijama u umetnosti. Dobio je 11 domaćih i međunarodnih nagrada za muziku, sedam za vizuelne umetnosti i višemedijsku umetnost, šest za literaturu i jednu nagradu za doprinos razvoju kulture. Član je Udruženja kompozitora Srbije i Udruženja likovnih umetnika Srbije. Od 2001. je profesor po pozivu na Univerzitetu umetnosti u Beogradu, u Grupi za višemedijsku umetnost koju je i predložio 2000.
