Откад постоји, једно од средњих имена Београдског сајма било је и – уметност. Да је тако потврђује и уметнички пројекат „А Галаксија около сија“ аутора Владана Радовановића, који ће у форми комплексне интерактивне изложбе бити активиран у уторак, 31. августа, у 20 часова, у хали 4 Београдског сајма.
Сам пројекат припада синтезијској уметности, која, по тумачењу аутора, подразумева стапање више разночулних медија, старих и нових, неелектронских и електронских. Битно обележје овакве поетике је залагање за синтезу из једног духовног центра. Исто тако, пошто укључује семантичност, синтезијска уметност може разматрати и вануметнички свет и саму себе, али истовремено задржава и основно, естетско дејство.
У таквом концептуалном контексту, „А Галаксија около сија“ је инсталација с посетиоцима као извођачима, а медијски обухвата елементе и архитектуре, и скулптуре, и слике, и светлости, тактилности, текста и значења, музике, кретања делова објекта и кретање посматрача. Суштински значај овога рада лежи у тежњи да се побуђивањем свих човекових опажајних и сазнајних моћи досегне целовит и свеобухватан доживљај света и приближи његовом небројеном мноштву значења. Рад је мисаоно и идејно веома слојевит, али нису сва значења у првом плану, она се поступно откривају. И у томе је ангажман посматрача, учесника у функционисању инсталације, од пресудног значаја.
Саставни део инсталације је и анимација, која доноси мноштво алузивних визуелних и звучних знакова из којих ничу сажете приче вековима испредане о цивилизацији насељеној близу руба Галаксије: бацање а томске бомбе на Хирошиму, Гагаринов лет, геноцид над Тутсима у Руанди, неизвесност у позадини рушења „близнакиња“ у Њујорку, злочин против човечности у „жутој кући“…
Аутор је настојао да у пројекту обједини ауторску детерминацију и посматрачеву интервенцију. Свесно умањујући степен детерминисаности, повећано је посматрачево учешће у доживљавању пројекта. Та интерактивност треба да проузрокује бар привремену трансформацију посматрача у учесника у формирању самога рада. Разгледање, ослушкивање, читање и опипавање овога пројекта не врши се из једног утврђеног положаја, него кретањем по пројекту, чиме се доживљава и кинестезија – осећање кретања сопственог тела.
Аутор пројекта Владан Радовановић (1932) дипломирао је композицију на београдској Музичкој академији, иницирао оснивање Електронског студија Радио Београда, којим је 27 година и руководио. Предлаже пројекат и оснива отворену групу СИНТУМ 1993. Ствара на подручју музике, сликарства, књижевности, нових медија и вишемедијске синтезе. Независно од авангардних збивања у свету, истраживао је у сличним смеровима: воковизуел и пројектизам, тактилна уметност, полимедиј, радови с телом и идеограми, музика за траку, електронска музика, компјутерска музика, компјутерска графика, а централно место у његовој поетици заузимају синтезијска уметност и воковизуел. Написао је преко 250 теоријских текстова о музици и новијим тенденцијама у уметности. Добио је 11 домаћих и међународних награда за музику, седам за визуелне уметности и вишемедијску уметност, шест за литературу и једну награду за допринос развоју културе. Члан је Удружења композитора Србије и Удружења ликовних уметника Србије. Од 2001. је професор по позиву на Универзитету уметности у Београду, у Групи за вишемедијску уметност коју је и предложио 2000.
