Beogradski sajam, nedelja, 30. oktobar 2022. godine. Poslednji, i to predivan dan 65. Međunarodnog beogradskog sajma knjiga obeležen je simboličnom primopredajom „Otvorene knjige“, koju je ambasadorka Rumunije u Srbiji Silvija Davidoju uručila ambasadoru Francuske u Srbiji Pjeru Košaru. Rumunija je, sa svojom književnošću i kulturom, bila domaćin ovogodišnjeg, a Francuska će biti domaćin sledećeg, 66. Sajma knjiga 2023. godine.

Osvrćući se na protekle sajamske dane, ambasadorka Rumunije u Beogradu Silvija Davidoju zahvalila se Beogradskom sajmu i Beogradu što je štand Rumunije i sam bio odličan domaćin. “Naši gosti, rumunska književnost, rumunski pisci, rumunski izdavači, ali i kolege iz Ministarstva kulture, sa visokim profesionalizmom su predstavili našu zemlju”.

“Imali osam sveobuhvatnih dana, sa veoma bogatim programom u kojem su učestvovale naše kolege iz Rumunije, ali i druge institucije iz Rumunije, koje su dale svoj doprinos. Zahvalnost dugujemo Rumunskom kulturnom institutu, Nacionalnoj biblioteci Rumunije i izdavačima koji su pomogli da oni budu zajedno sa nama. Uverena sam da će se trud i rad ekipe koja je doprinela da se Rumunija predstavi na visokom nivou nastaviti u narednom periodu i da ćemo imati veliki broj prevoda, kako sa rumunskog na srpski tako i sa srpskog na rumunski jezik”, istakla je Davidoju.

“Uspostavljanje ove i ovakve veze bilo je počelo i poželjno odavno. Zahvaljujem se i našim saradnicima iz Srbije, koji su doprineli da se Rumunija ovako kvalitetno predstavi i da ovo mišljenje dele svi posetioci koji su prešli prag rumunskog štanda. Pozivam vas da i sledeće godine posetite naš štand, jer sam razumela da se svima svidelo ovde i da ćemo se ponovo vratiti”, poručila je ambasadorka Rumunije.

Preuzimajući počasno domaćinstvo od Rumunije, francuski ambasador u Srbiji Pjer Košar čestitao je svojoj rumunskoj koleginici na “divnom štandu i na bogatom programu koji su pokazali na Sajmu knjiga”. “Rumunija je velika frankofona zemlja i nema sumnje da sam ovaj čin primopredaje “otvorene knjige” simbolizuje snažnu privrženost Srbije frankofoniji”.

Ambasador Košar je izrazio zadovoljstvo što preuzima ovu “otvorenu knjigu” i radost zbog počasnog gostovanja Francuske na Sajmu knjiga 2023, koje je “od izuzetnog značaja za Francusku”.

“Ova manifestacija”, rekao je on, “biće prilika da zajedno istaknemo već postojeću saradnju između Francuske i Srbije. Francuski institut u Srbiji i Ambasada Francuske u Srbiji potrudiće se da kroz književnost istaknu dinamičnost francusko-srpskih veza u oblasti izdavaštva, koje otvaraju puteve za saradnju u mnogim oblastima, saradnju sa mladima, pa i posredstvom raznih knjiga, kao što su na primer putopisne. Da otvorimo puteve ka mnogim oblastima kao što su turizam, gastronomija, ali i sport u perspektivi Olimpijskih igara u Parizu 2024.”

“Potrudićemo se takođe da istaknemo značaj knjige u svim njenim formalnim oblicima, kao što su audio ili digitalne knjige. Želimo da istaknemo i saradnju u oblasti stripa, koji je snažno zastupljen i u Srbiji i u Francuskoj. Biće tu zastupljene i tradicionalne forme knjiga iz svih oblasti – fikcije, umetnosti, nauke i obrazovanja. Želimo da pozovemo istaknute predstavnike francuske književnosti, a neki su već izrazili želju da dođu. Računamo i na prisustvo ličnosti iz sveta sporta i gastronomije, a sve to u cilju predstavljanja Francuske kroz sve oblasti u kojima se naša zemlja ističe”.

“Konačno, Francuska će predložiti svojim partnerima u Beogradu i Srbiji da se pridruže u njenom predstavljanju. Pozvaćemo i pozorišta i muzeje i predstavnike civilnog društva da ne samo posete naš štand nego i posvete posebnu pažnju francuskom stvaralaštvu, da se predstave kroz izložbe, koncerte i razne druge inicijative kako bismo u Srbiji priredili sezonu u bojama miholjskog leta”, rekao je Košar.

Rezimirajući proteklih osam sajamskih dana, tačno devet sati pre “spuštanja zavese”, koordinatorka projekta 65. Međunarodnog beogradskog sajma knjiga Ljiljana Šoškić podsetila je da je ovogodišnji sajam, posle mnogo meseci velikog posla, bio još jedan u nizu uspešnih i velikih praznika izdavaštva i srpske kulture na Beogradskom sajmu.

“Posle dve pandemijske godine i nemogućnosti da uopšte održimo sajam, nastupilo je 416 direktnih izlagača (izlagača i suizlagača), od čega 325 domaćih direktnih izlagača i 91 inostrani direktni izlagač. Ukupan broj učesnika, koji obuhvata osim direktnih i indirektnih izlagača obuhvata i zastupljene firme, jeste 854.

Sajam je održan na više od 30.000 kvm bruto izložbenog prostora. Održano je 525 programa u organizaciji Beogradskog sajma knjiga i izdavača. Predstavljene su četiri izložbe.

Očekujemo da će i broj posetilaca biti na nivou prethodnih godina.

Osim izdavača iz Srbije, hale su oplemenili i izdavači iz Bosne i Hercegovine, Republike Srpske, Rusije, Hrvatske, Crne Gore, Italije, Kine, Irana Belorusije, Švajcarske, Maroka, Indije , Nemačke, Poljske, Egipta i Mađarske.

U ulozi počasnog gosta, na visokom profesionalnom nivou predstavila se Rumunija, koja zaslužuje svaku zahvalnost za trud koji je uložen u predstavljanje svoje kulture i književnosti.

Sa svoje strane, žiri 65. Međunarodnog beogradskog sajma knjiga razmatrao je i ocenio izdavačku produkciju u kategorijama za koje se dodeljuju priznanja.

Sajam knjiga je pratilo preko 1200 novinara, snimatelja i fotoreportera iz elektronskih, štampanih i onlajn medija iz zemlje i inostranstva, akreditovanih za praćenje manifestacije.

Sve ovo potvrđuje da je Beogradski sajam knjiga očuvao i potvrdio renome prvorazrednog događaja u kulturi, a mi se nadamo da smo i ovog puta bili dobri domaćini impozantnom broju izdavača, pisaca, novinara i gostiju.”

Ljiljana Šoškić se na kraju zahvalila na poverenju i na svakom pojedinačnom doprinosu uspehu ovogodišnjeg Sajma, poželevši da takva atmosfera dočeka i izlagače, posetioce i goste 2023. godine, a među njima i sledećeg počasnog gosta – Francusku.