„Zašto sam živeo samo jedan sat“, treći roman Viktora Davidovića, žanrovski je teško svrstati u jasno definisanu književnu kategoriju. Može se reći da je najbliži psihološkoj drami u kojoj glavni junak, stari psihijatar, kroz ispovest o svom životu zapravo pokušava da odgonetne sopstvene najdublje tajne, koje su ga oduvek mučile.
U sanatorijumu nadomak grada stari psihijatar ispisuje poslednju ispovest svog života. Poslednji put se priseća rane mladosti koju je proveo u selu blizu Mostara, dedine neobične smrti i iznenadnog gubitka sestre, opisujući događaje koji su zauvek obeležili njegov život. Gotovo četrdeset godina kasnije, u malom stanu u Dositejevoj 5, psihijatar se susreće sa misterioznom i mračnom figurom, pacijentom koji sebe naziva Esteban. Onog trenutka kada Esteban, govoreći o svojim užasnim snovima zapravo opisuje stvarne događaje iz života starog psihijatra, naizgled običan razgovor između lekara i pacijenta postaje košmar u kome nestaje granica između stvarnog i onostranog.
Za desetak godina, koliko se bavi pisanjem, Viktor Davidović izdao je još dva romana – „Drvo lešnika“ i „Sedam dana do ponedeljka“. Njegov novi, intrigantni roman posetioci Sajma knjiga mogu da pronađu u hali 1, na štandu izdavačke kuće „Cepelin“.
