Otvoren Sajam knjiga: Lekovite knjige iz sajamske apoteke

U nedelju, 23. oktobra 2022. godine, posle dvogodišnje pauze, a pod sloganom „Povratak napisanih“, počeo je 65. Međunarodni beogradski sajam knjiga.

Ceremonija svečanog otvaranja počela je nastupom muzičke umetnice Lene Kovačević i „Muzičke radionice Mari Mari“, koji su izveli svečanu pesmu pisca i prosvetitelja Dositeja Obradovića „Vostani Serbije“.

Uz zvuke fanfara dramski umetnici Biljana Đurović i Nenad Stojmenović podsetili su posetioce, goste, izlagače, predstavnike medija i najširu kulturnu javnost na programe, domete i smisao ovogodišnjeg sajma.

Naročita počast ukazana je trojici naših književnih velikana, boraca misli i vitezova duha: pre 130 godina rođen je nobelovac Ivo Andrić, pre tačno jednog veka rođen je Vasko Popa, baš kao i Dušan Radović. Bila je to prilika da se kaže da su legende žive i da i dalje, iz nekog drugog sveta, oplemenjuju ovaj naš.

Lekovita knjiga u sajamskoj apoteci

Početak rada ove grandiozne kulturne manifestacije ozvaničio je Dušan Kovačević, književnik, dramski pisac, scenarista, reditelj, redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti, direktor Zvezdara teatra u Beogradu, sa diplomatskim ambasadorskim i iskustvom univerzitetskog docenta. Mnogi ga iz očiglednih razloga smatraju Branislavom Nušićem našeg vremena.

Napisao je 21 dramsko delo i 15 filmskih i televizijskih scenarija. Režirao je pozorišne predstave i filmove. Njegove drame izvedene su u preko 150 inostranih pozorišta i prevođene su na više od 25 jezika. Samo u beogradskim profesionalnim pozorištima odigrano je preko 3.000 predstava koje je gledalo preko dva miliona gledalaca.

U svom obraćanju Dušan Kovačević je rekao:

„Poštovani prijatelji Beogradskog sajma knjiga,

čast mi je da vas pozdravim u ime pisaca, izdavača i organizatora ove velike manifestacije u slavu knjige. I, naravno, u ime stotinu hiljada knjiga pisanih u nekim davnim vremenima ili proteklih godina.

Knjiga je lekovita. Leči mnoge bolesti. Od davnina je poznata kao melem za razum i dušu. Zato je toliko ljudi u obilasku ove sajamske apoteke.

Sa zadovoljstvom pozdravljamo ovogodišnjeg počasnog gosta – prijatelje, pisce iz Rumunije, zemlje sa kojom smo oduvek imali dobre susedske i rodbinske veze.

Posle dve godine odlaganja sajma knjiga zbog planetarne bolesti koja se javlja periodično – menjajući ime kroz vekove, pomislili smo da ćemo uskoro živeti bez straha, kao ljudi. Ta naša nada pretvorila se u očaj poetikom rata koji više dobija razmere trećeg svetskog rata. Kako, inače, takozvani rat koji se ne vodi – oficijelno, između dve zemlje, a suštinski, u ovom ratu učestvuje više od 50 zemalja iz celog sveta.

Ova ratna bolest se svakim danom širi i preti da preraste u sukob sa nezapamćenim posledicama po život ljudi i opstanak planete.

Da li je ovo vreme i mesto za priču o ratu? Mislim da jeste. Svako vreme i svako mesto je naša obaveza da se pronađe alternativa za mir. Danas je mir najdragocenija – sveta reč.

Pod krovom ove naše nacionalne izložbe knjiga, ove velike knjižare i biblioteke, žive pisci i njihova dela ispisana kao opomena na strašna ratna vremena. Ovde je Rat i mir, ovde je Na Drini ćuprija, sa Zločinom i kaznom, pokraj Srpske trilogije i Vremena smrti… Kome su i zašto su pisane te velike knjige ako se njihove priče ponavljaju kao da ih niko nije čitao?

Moleći Boga za mir, uz prizivanje razuma i pameti za generacije koje danas uče da čitaju, poželeo bih da se vidimo sledeće godine uz pozdrav još jedne davne knjige:

„Do viđenja u oktobru“.

Kako da ne umremo

U ime Rumunije, počasnog gosta ovogodišnjeg Sajma knjiga, obratio se plodni i višestruko nagrađivani rumunski pesnik i pisac Mirča Dinesku.

U svom poetskom izlaganju, obojenom političkim i istorijskim reminiscencijama, Dinesku je upozorio da „Istorija, koja je bila prilično nepravedna prema Srbiji, nije pokupila za sebe samo polen predanja sa cveća obojenog krvlju na Kosovu polju, već je sletela 600 godina kasnije na taj isto živopisni šumarak koji je ukrasio veliki rumunski slikar Jon Andresku, platnom koje je Nikolaje Čaušesku podario maršalu Josipu Brozu Titu na svečanom otvaranju Đerdapa. Zadivljen lepotom pejzaža, predsednik Jugoslavije je naredio da se slika okači baš na zidu iza njegovog radnog stola, ne predvidevši kakvo će veliko uzbuđenje izazvati kasnije ovo remek delo.

„Iskusni kritičar umetnosti Radu Bogdan“, nastavio je Dinesku, „koji se u ono vreme bavio zbirkom sabranih dela Jona Andreskua, motao se oko zgrade Ambasade Jugoslavije u Bukureštu, tražeći da mu se dozvoli da fotografiše dotičnu sliku. Srećan što je dobio odobrenje, sleteo je u Beograd zajedno sa jednim fotografom i dva oficira iz predsednikove svite i otišao u kabinet Josipa Broza Tita.“

„Kada su skinuli sliku sa zida, bezbednjaci su ostali zapanjeni: iza okvira slike pronašli su minijaturni sistem za prisluškivanje. Krivac za ovo pripajanje srpskog mikrofona rumunskom šumarku bila je Jovanka, ambiciozna saputnica maršala koja je zauvek uklonjena iz njegovog života.“

„Druga dramatična situacija u vezi sa srpsko-rumunskim odnosima dogodila se pre sto godina u palati vladara Joana Aleksandra Kuze, osnivača Male Rumunije. Ovoga puta nije bila reč o slici, već o Mariji Obrenović koju je vladar Kuza obožavao kao umetničko delo i koja je prouzrokovala pravi politički zemljotres. Uhvaćen na delu od strane svojih oficira sa drugom ženom pod pokrivačem, Kuza je bio primoran da se odrekne prestola pod pretnjom oružja.“

„Fjodor Dostojevski je tvrdio da će lepota spasiti svet. Lepota Marije Obrenović nije spasila vladara Kuzu, već ga je izbacila iz istorije.“

„Da ne bismo išli previše u patetiku, treba videti u kojoj meri nam vino može govoriti o grehu same istorije. Početkom sedamdesetih godina bio sam pozvan zajedno sa pesnikom Emilom Brumaruom da učestvujem na čuvenom Festivalu poezije u Strugi. U ono vreme Jugoslavija je bila sto godina ispred Rumunije, zemlje u kojoj su se namirnice prodavale na tačkice, a struja se gasila u devet sati uveče u celoj zemlji zbog štednje, po nalogu Čaušeskua, istim postupkom koji nas danas Brisel primorava da ga primenimo, kao zakasneli omaž bivšem diktatoru. U Beogradu me je zapljusnuo talas Zapada: na pijacama je bila eksplozija blagostanja, kafići sa knjižarama u prizemlju, drevna ulica Skadarlija sa gomilom tamburaša, restorani otvoreni do kasno u noć ostavili su nas bez teksta, jer su se u Bukureštu restorani i bioskopi zatvarali u 21.00, a jedina televizija, delimično u boji, radila je između 19 i 21, sat vremena na TV programu u boji bio je o radnim posetama druga Čaušeskua, a drugi sat crno-belog programa odnosio se na uspehe svestrano razvijenog socijalizma.“

„Najveći šok koji smo moj kolega pesnik i ja doživeli nakon dolaska u Strugu na pesnički susret koji se održavao na otvorenom, bilo je ogromno bure od 800 litara koje je gospodarilo atmosferom u znaku simbola blagostanja i ljubavi prema poeziji.“

„Nakon 40 godina, pozvan na isti Festival u Strugi, doživeo sam drugi šok videvši bedno burence od jedva tri litra vina koje je bilo položeno na stočiću u znak sećanja na ogromno nekadašnje bure. Tada su mi pali na pamet stihovi Karla Sandburga „umrli su bizoni, umrli su i oni koji su videli bizone“, jer je u međuvremenu umrlo i ogromno bure i nestala je u nepovrat većina pesnika koji su pili ono vino. Društvo potrošača se pretvorilo u društvo koje se uzdržava od pića.“

„Ako je jedno umetničko delo izazvalo pravu dramu u porodici Josipa Broza Tita, ako je Marija Obrenović nesvesno prelomila političku sudbinu rumunskog vladara, jedan geolog, koji je dospeo na raskršće istorije do položaja predsednika Rumunije, bio je vinovnik najsramnijeg čina u istoriji rumunsko-srpskih odnosa, dozvolivši vojnim američkim avionima da koriste aerodrom u Temišvaru za bombardovanje mostova i televizije prestonice jedne evropske zemlje koja je imala nesreću da njom rukovodi predsednik „politically incorrect“.

„Tada sam u novinama ‘Frankfurter Allgemeine Zeitung’ objavio članak pod naslovom ‘Muva sa mosta’ u kojem sam pojasnio metaforički da ako hoćeš da uhvatiš muvu, pravi je zločin bombardovanje mostova jednog grada samo zato što muva zuji u njihovoj blizini.“

„I na kraju mog izlaganja o istoriji Srba, umetnosti, vinu, ljubavi i smrti, setih se da sam pesnik i izrecitovaću vam stihove koje sam napisao o ovim vremenima kuge i rata:

Kako da ne umremo

Mihaj Eminesku je naučio da umre
ne u čuvenoj ludnici
već kada je predosetio
da će mu se ime koristiti za poslastičarnice
u rumunskim palankama
kao i Mocart
koji je igrao žmurke
na Groblju siromaha u Salcburgu
dok se trgovcima slatkiša
nije dosadilo da ga traže
i zakopali bi mu ime
u male grobove od čokolade.

Danas svetski političari
nas uče kako da ne umremo
pokazavši nam bez srama ruke na televiziji
kako se vakcinišu
izlučevinama kineskog šišmiša iz pećine:
devičanska ruka Benjamina Netanjahua
mlitava ruka kao pamuk Južnjaka starog Džo Bajdena
ruka drvoseče Klausa Johanisa.

Jadni oni,
nisu shvatili
da je smrt strogo privatna stvar
da nam po pravu pripada smrt
da nam oni mogu oduzeti život
a smrt, nikada.“

O Sajmu

Na ovogodišnjem, 65. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga, najreprezentativnijoj i najposećenijoj književnoj manifestaciji u ovom delu Evrope, ove godine učestvuje gotovo 900 direktnih izlagača, suizlagača i zastupljenih firmi iz Srbije, Rumunije, Crne Gore, Hrvatske, Bosne i Hercegovine (Republika Srpska), Italije, Mađarske, Nemačke, Belorusije, Rusije, Kine, Irana, Švajcarske, Maroka, Egipta, Indije i Poljske.

Zemlja počasni gost je Rumunija, a na Sajmu će predstaviti više od 30 autora knjiga prevedenih na srpski jezik; u dijalozima s rumunskim gostima biće prisutno preko više od 30 partnera iz Srbije; na rumunskom štandu biće izloženo preko 200 naslova – nova izdanja iz rumunske beletristike i non-fiction književnosti, književnosti za decu, albuma, kao i iz književnosti na srpskom jeziku iz Rumunije, odnosno književnosti na rumunskom jeziku iz Srbije. Biće tu i prevodioci, izdavači, distributeri, kao i svi oni koji su na različite načine povezani sa knjigom.

Tokom osam sajamskih dana, izdavači će promovisati nove knjige i autore, na sajmu će učestvovati najznačajniji domaći i brojni inostrani pisci, a poštovaoci književnosti moći će na jednom mestu da sagledaju celokupnu ovogodišnju izdavačku produkciju i da, po najpovoljnijim cenama, obogate svoje biblioteke. Osim predstavljanja autora iz Rumunije, i programa na štandovima izlagača, biće organizovano na desetine tribinskih programa. Među gostima iz inostranstva su i Ajfer Tunč (Turska), Patrik Beson (Francuska), Đovani Dozini (Italija), Đorđe Matić (Hrvatska).

Program 65. Međunarodnog beogradskog sajma knjiga koncipiran je u sedam celina koje su posvećene savremenoj književnosti i izdavaštvu, aktuelnoj teorijskoj i kritičarskoj misli u oblasti duhovnih disciplina, uređivanju i opremi knjiga, kao i odnosu savremenih medija prema knjizi. Važni književni i kulturni jubileji, a uz njih i kapitalna izdanja, biće povod za dijalog sa tradicijom i za vrednovanje stvaralaštva koje se na tu tradiciju nastavlja.

Programski ciklus „Pišem, dakle postojim“ predstaviće domaće i strane pisce, a u programskoj celini „Dijalozi“ književnici će imati mogućnost da razmene mišljenja o književnosti i o umetnosti uopšte. U ciklusu „Vreme pamćenja“ važni jubileji u našoj i svetskoj kulturi biće povod za tribine o priređivanju kritičkih izdanja dela naših najboljih pisaca, o tradiciji izdavaštva i bibliotekarstva, o statusu dramskog teksta, o pesničkom nasleđu HH veka, o odnosu istorijskog i socijalnog u savremenom romanu… Ciklus „Misliti o knjizi“ posvećen je gorućim temama na književnoj i izdavačkoj sceni. Programska celina „Knjiga će spasiti svet“ sadržaće i programe organizovane u saradnji sa udruženjima izdavača (panel „Autorska prava i piraterija“ i konferencija „Izdavaštvo i javni interes“). Programski ciklus „O umetnosti i kulturi“ biće posvećen kapitalnim izdanjima, a ciklus „Poštovana deco“ predstaviće pisce za decu i pokušati da odgovori na pitanja specifična za dečju književnost. Programi posvećeni dečjoj književnosti održavaće se u sali koja će, povodom stogodišnjice rođenja, poneti ime pisca Dušana Radovića.

Biće postavljene i izložbe posvećene Vasku Popi, Borislavu Pekiću i Žozeu Saramagu.

Svi programi dešavaju se u halama: 1 (domaći izdavači kojima je izdavaštvo primarna delatnost, isključivo sa sopstvenim izdanjima), 1A (programske sale i izložbe), 2A (zemlja počasni gost Rumunija, nacionalne prezentacije, izdavači školske i stručne literature, izdavači koji kao osnovnu delatnost imaju obrazovanje), 4 (domaći i strani izdavači, državne institucije/ustanove, ministarstva, biblioteke, muzeji… i izdavači iz oblasti religije i teologije, prodaja knjiga i distributeri), 4 – galerija (prodaja korišćenih i antikvarnih knjiga).

U četvrtak 27. oktobra biće organizovan tradicionalni Školski dan namenjen organizovanim posetama učenika, nastavnika, školskih bibliotekara, studenata i profesora. Izdavači za školski dan pripremaju posebne programe namenjene mlađim i starijim školarcima, kao i njihovim učiteljima i predavačima.

I ovog puta biće dodeljene nagrade (za koje automatski, samim učešćem na manifestaciji, konkurišu svi izdavači – učesnici Sajma knjiga iz Srbije, osim kada je u pitanju nagrada za izdavača iz dijaspore) i ocenjena godišnja izdavačka produkcija. Nagrade će biti dodeljene u kategorijama: Izdavač godine, Izdavački poduhvat godine, Dečja knjiga godine, Nagrada za izdavača iz dijaspore na srpskom jeziku, Specijalno priznanje za doprinos u oblasti nauke, Specijalno priznanje za izdavača, knjigu ili strip, Nagrada Bogdan Kršić za najlepšu knjigu, Nagrada za najlepšu dečju knjigu, Specijalno priznanje za mladog dizajnera.