Žiri 65. Međunarodnog beogradskog sajma knjiga, koji je radio u sastavu Zlata Bojović (predsednik), Anđelka Cvijić, Dragan Simeunović i Bojan Jović, razmatrao je i ocenio izdavačku produkciju u kategorijama za koje se dodeljuju priznanja.
Za nagradu Izdavač godine u 2022. žiri je odlučio da u uži izbor uđu izdavačke kuće:
– PROMETEJ, NOVI SAD
– PRAVOSLAVNA REČ, NOVI SAD
– AKADEMSKA KNJIGA, NOVI SAD
– SLUŽBENI GLASNIK, BEOGRAD
– MATICA SRPSKA, NOVI SAD
Nagrada za Izdavača godine u 2022. dodeljuje se ravnopravno izdavačkim kućama:
PROMETEJ, NOVI SAD
(Obrazloženje:
Izdavač „Prometej“ je godinama jedan od najuglednijih i najplodnijih srpskih izdavača. Objavio je i objavljuje izuzetna istorijska i književna dela domaće i strane poezije i proze. Takođe je prepoznatljiv i po izuzetnim monografijama. Prećutane teme, zaboravljeni događaji i ljudi, odlično uređenje knjiga i bogati izbor ilustracija su neke od odlika „Prometeja“. Time se odlikuju i knjige objavljene između dva Međunarodna beogradska sajma knjiga od kojih izdvajamo: Istoriju Petra Velikog Zaharija Orfelina, Dela Dejana Medakovića u 15 knjiga, Nastanak evropskih jezika, u dva toma, autora Marija Alineija. Izuzetan doprinos dat je i srpskoj leksikologiji, kao i lingvistici. Ovim i drugim knjigama „Prometej“ se, po mišljenju žirija, izdvojio od drugih izdavača, zaslužujući nagradu Izdavač godine za 2022. godinu.)
PRAVOSLAVNA REČ, NOVI SAD
(Obrazloženje:
Izdavačka kuća „Pravoslavna reč“ je između održavanja dva Međunarodna beogradska sajma knjiga objavila brojne monografije izuzetne grafičke i štamparske izrade, gradeći time osobeni izdavački identitet, posebno radeći na prepoznavanju i obnavljanju našeg nacionalnog identiteta, na njegovom očuvanju i zaštiti. Za dugogodišnje stvaralaštvo je nagrađena brojnim priznanjima. U navedenom periodu od objavljenih dela posebno se izdvajaju svojom važnošću sledeća: Izabrana dela Vasilija Krestića (komplet od 15 knjiga); Sabrana dela Milorada Ekmečića (komplet od 15 knjiga); Spomenica Sveti Sava, koju su priredili episkop bački Irinej i Selimir Radulović, Na kapijama Konstantinopolja – Rusija i balkansko pitanje Slavenka Terzića, i Njegoš – biografija njegovog pesništva Mila Lompara.
Vredno je istaći da „Pravoslavna reč“ već niz godina neguje bogatu međunarodnu saradnju sa više evropskih izdavačkih kuća.
* * *
U uži izbor za Izdavački poduhvat godine ušla su sledeća dela:
– EDICIJA AGORA, KLIO, BEOGRAD
– SABRANA DELA STANISLAVA KRAKOVA, SLUŽBENI GLASNIK, UNIVERZITETSKA BIBLIOTEKA „SVETOZAR MARKOVIĆ”, BEOGRAD
– SABRANA DELA GROZDANE OLUJIĆ, SRPSKA KNJIŽEVNA ZADRUGA, BEOGRAD
– MIRČE ELIJADE – SABRANI ROMANI, GEOPOETIKA, BEOGRAD
– IZABRANA DELA PETERA HANDKEA, LAGUNA, BEOGRAD
Nagrada za Izdavački poduhvat godine 2022. dodeljena je za
SABRANA DELA STANISLAVA KRAKOVA, SLUŽBENI GLASNIK, BEOGRAD, UNIVERZITETSKA BIBLIOTEKA „SVETOZAR MARKOVIĆ“, BEOGRAD
(Obrazloženje:
U mnoštvu izdavačkih poduhvata preduzetih između prošlog i ovogodišnjeg Sajma knjiga, Žiri je izdvojio sabrana dela Stanislava Krakova koja su objavili „Službeni glasnik“ iz Beograda i Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“ iz Beograda. Iz ideoloških razloga skrajnut iz naše književne i kulturne istorije, jedan od najznačajnijih pisaca međuratnog razdoblja, Stanislav Krakov, čitaocima se predstavlja u do sada najobimnijem izdanju, kroz 10 umešno grafički oblikovanih tomova koje su sačinili izvrsni poznavaoci njegovog dela. Raspon proznih, esejističkih, putopisnih, memoarskih, dokumentarističkih i novinskih tekstova, filmskih scenarija i radova iz rukopisne zaostavštine ovog izuzetnog stvaraoca i intelektualca uronjenog u burne istorijske događaje obogaćen je izborom studija o različitim poetičkim, intelektualnim i istorijskim značenjima Krakovljevog opusa. Sabranim delima Stanislava Krakova ispravlja se nepravda načinjena kako prema ovom izuzetnom piscu tako i našoj najširoj čitalačkoj publici.)
* * *
U uži izbor za nagradu Najbolji izdavač iz dijaspore u 2022. ušli su:
– AKADEMIJA NAUKA I UMJETNOSTI REPUBLIKE SRPSKE, BANJA LUKA: EDICIJA ODRŽIVI RAZVOJ I UPRAVLJANJE PRIRODNIM RESURSIMA REPUBLIKE SRPSKE
– ANDRIĆEV INSTITUT, ANDRIĆ GRAD – VIŠEGRAD: IZA ALISINOG OGLEDALA, Ljiljane Pešikan-Ljuštanović
– MATICA SRPSKA – DRUŠTVO ČLANOVA U CRNOJ GORI, PODGORICA: CRNA GORA KROZ ISTORIJSKA DOKUMENTA (NAROD, JEZIK, CRKVA, DRŽAVA), Jovana B. Markuša
– UNIVERZITET U ISTOČNOM SARAJEVU, FILOZOFSKI FAKULTET PALE, ISTOČNO SARAJEVO: Fototipsko izdanje časopisa VASELJENA, 1995 – 2002.
– SRPSKI NACIONALNI SAVJET CRNE GORE, FONDACIJA GRUPA SEVER PODGORICA: ZLATNI VEK SRPSKOG PESNIŠTVA (Priredio Selimir Radulović)
Nagrada Najbolji izdavač iz dijaspore u 2022. pripala je sledećim izdavačima:
– AKADEMIJA NAUKA I UMJETNOSTI REPUBLIKE SRPSKE, BANJA LUKA: EDICIJA ODRŽIVI RAZVOJ I UPRAVLJANJE PRIRODNIM RESURSIMA REPUBLIKE SRPSKE
– MATICA SRPSKA – DRUŠTVO ČLANOVA U CRNOJ GORI, PODGORICA: CRNA GORA KROZ ISTORIJSKA DOKUMENTA (NAROD, JEZIK, CRKVA, DRŽAVA), Jovana B. Markuša
(Obrazloženje:
U teškim okolnostima izdavaštva van matice, istrajnim izdavačkim prisustvom nametnule su se Akademija nauka i umjetnosti – Banja Luka, Republika Srpska i Matica srpska – Društvo članova u Crnoj Gori. Živa istraživačka delatnost ovih ustanova u razdoblju između dva Sajma knjiga praćena je većim brojem izdanja u raznim bibliotekama, od kojih se izdvajaju predložena edicija i navedena monografija.)
* * *
U uži izbor za nagradu Posebno priznanje za doprinos u oblasti nauke predloženi su:
– AKADEMSKA KNJIGA, NOVI SAD: PREOBRAŽAJ SVETA. GLOBALNA ISTORIJA 19. VEKA, Jirgena Osterhamela
– FILIP VIŠNJIĆ, BEOGRAD: KULTURNA POLITIKA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE 1918 -1941, Ljubodraga Dimića
– GEOPOETIKA, BEOGRAD: FANTOM U BIBLIOTECI, Zorana Milutinovića
– ZAVOD ZA UDŽBENIKE, BEOGRAD: ISTORIJA TRAPEZUNTSKOG CARSTVA, Radivoja Radića
– HERA EDU, BEOGRAD: RIMSKA CIVILIZACIJA NA TLU SRBIJE, Miroslava Vujovića
Nagradu je dobila knjiga
KULTURNA POLITIKA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE 1918 -1941. Ljubodraga Dimića, FILIP VIŠNJIĆ, BEOGRAD
(Obrazloženje:
Posebno priznanje za doprinos u oblasti nauke dodeljuje se knjizi Kulturna politika Kraljevine Jugoslavije 1918-1941. akademika Ljubodraga Dimića, u izdanju izdavačke kuće „Filip Višnjić“ iz Beograda. U kratkom periodu objavljene knjige Ljubodraga Dimića, jednog od najznačajnijih savremenih istoričara srpske istorije i kulturne istorije Kraljevine Jugoslavije između Prvog i Drugog svetskog rata, kao i o vremenu posle rata: Kulturna politika Kraljevine Jugoslavije 1918-1941; Jugoslavija, velike sile i pitanje bezbednosti u Evropi 1945-1975; Alojzije Stepinac – država, crkva, nadbiskup (1934-1941), koautor Nikola Žutić.
Posebno mesto među ovim knjigama pripada nagrađenoj knjizi. U njoj je prvi put istorijski obrađena, studiozno i celovito, kulturna politika Jugoslavije u međuratnom periodu. Knjiga je rezultat posmatranja ovog vremena iz ugla istorijske nauke u okviru opštedruštvenih, ekonomskih, socijalnih, političkih, kulturnih i ideoloških zbivanja koja su u ovom vremenu umnogome određivala život. Ova obimna knjiga, sa jedne strane, donosi potpuni uvid u sve vidove kulturnog života, a sa druge, daje dragocenu, pouzdanu osnovu za dalja šira istraživanja.)
* * *
U uži izbor za Dečju knjigu godine ušla su sledeća dela:
– KREATIVNI CENTAR, BEOGRAD: BABAROGA, Jelene Živanović
– GLAS SRBIJE, KRALJEVO: JA, MILUNKA, Maje Kovačević
– PČELICA IZDAVAŠTVO DOO, ČAČAK: EDICIJA ZNAMENITE SRPKINJE IZ PERA KNJIŽEVNICA ZA DECU
– DEKSIKO, NOVI BEOGRAD: TRI TAČKE SA STOMAKOM, Elene Morando
– ZEBRA, BEOGRAD: ŠUMSKE PRIČE, Snežane Kićović Pejaković
Nagrada za Dečju knjigu godine dodeljena je ediciji
ZNAMENITE SRPKINJE IZ PERA KNJIŽEVNICA ZA DECU, PČELICA IZDAVAŠTVO DOO, ČAČAK
(Obrazloženje:
Znamenite Srpkinje iz pera književnica za decu čitaocima i mladim i starim, predstavljaju najpoznatija imena slavnih žena koje su svojim životom i delom obogatile srpsku istoriju. Reč je o umetnicama, naučnicama, književnicama koje su svojom mišlju i umetničkim ili naučnim učinkom ostavile neizbrisivi trag, i koje predstavljaju izvanredne primere na koje svaka nova generacija može, i treba da se ugleda.
O delu Isidore Sekulić, Milene Pavlović Barili, Milice Stojadinović Srpkinje, Mine Karadžić, Žanke Stokić, Desanke Maksimović….,pišu naše poznate književnice za decu, koje primerom govore o svojim prethodnicama, i nastavljaju ovim putem ukazujući kako da tradiciju treba slediti na najbolji način. Autorke nastavljaju nit ženskog stvaralaštva, umetničkog i naučnog, uspešno predstavljajući simbiozu srpske kulture iz srpskog ženskog pera.
* * *
Žiri je odlučio da nagradu Specijalno priznanje za izdavača, knjigu ili strip u 2022. godini dobiju:
– KOV, VRŠAC, za 50 godina postojanja
– ČIGOJA ŠTAMPA, BEOGRAD, za biblioteku „Ortograf“
– DARKVUD, BEOGRAD: za stripove „Korto Malteze“ i „Modesti Blejz“
– BIBLIOTEKA GRADA BEOGRADA, BEOGRAD: za ediciju FESTOVIH 50.
* * *
NAGRADE ZA NAJLEPŠU KNJIGU,
NAJLEPŠU DEČIJU KNJIGU
I SPECIJALNO PRIZNANJE ZA MLADOG DIZAJNERA
Žiri za Najlepšu knjigu na ovogodišnjem sajmu radio je u sastavu: Slavimir Stojanović, docent Fakulteta primenjenih umetnosti, kao predsednik žirija, prof. dr Jovan Čekić i Mirjana Lukić.
Članovi žirija su odlučili da nagrada “Bogdan Kršić” za NAJLEPŠU KNJIGU na 65. Međunarodnom sajmu knjiga 2022. godine bude dodeljena serijalu knjiga „Celokupna dela Branka Vučićevića“ u izdanju Filmskog centra Srbije, u grafičkoj opremi Boruta Vilda.
(Obrazloženje:
Serijal enciklopedijskih tomova koji su posvećeni životu i radu legendarnog Branka Vučićevića, predstavlja monumentalno ostvarenje kako u dokumentarnom, tako i u kreativnom domenu. Specifičnost duha Branka Vučićevića i njegovih afiniteta vešto je uhvaćena pametnim izborom papira i maestralnom, rafiniranom i nenametljivom upotrebom tipografije. Profesor Borut Vild, dizajner ovog nagrađenog opusa, prekaljeni borac za lepo i pametno, ovog puta je upotrebio svoju likovnu i životnu zrelost da bi nam nepogrešivo približio karakter jednog genija od koga svi imamo šta da naučimo.
Pored Celokupnih dela Branka Vučićevića, stručni žiri je u najuži izbor uvrstio knjigu „Apoteoza Anarhije“ Vladana Papića, knjigu „Drakula“ Brem Stokera, u izdanju Kontrasta, trilogiju „Crvena“, „Zelena, „Žuta“ autora Mišela Pastura u izdanju Službenog glasnika i knjigu „Ornamenti Srbije“ Milice Živadinović u izdanju Lagune.
Takođe, stručni žiri ima potrebu da izdvoji i pohvali ukupni utisak naslovnih strana Arete knjiga, koje svojom ekspresivnošću i veoma veštom upotrebom neočekivanih kolorita već godinama predstavljaju dah svežine na Sajmu knjiga.)
* * *
NAGRADA ZA NAJLEPŠU DEČIJU KNJIGU pripala je knjizi „Babaroga“ u izdanju Kreativnog centra, autorke Jelene Živanović, koju je ilustrovao Boris Kuzmanović.
(Obrazloženje:
Svi znamo ko je Babaroga, ali je Babaroga Jelene Živanović i Borisa Kuzmanovića nepogrešivo posebna, sveža i nadahnuta. Njegove ilustracije nose ovu nesvakidašnju knjigu jakih vizuelnih kontrasta u nove prostore tame sa trunkom ironije kombinovanom sa dečijom naivnošću. U ovogodišnjem izboru Babaroga se svojim ilustracijama izdvojila kao autentični kreativni komplet u kome Boris Kuzmanović majstorski kontroliše svoj likovni narativ, kreirajući kod nas retko viđen ilustratorski stil bogat snažnim i sugestivnim kompozicijama u perfektnom balansu sa tekstom i temom knjige.)
* * *
SPECIJALNO PRIZNANJE ZA MLADOG DIZAJNERA dodeljuje se Ani Petrović za knjigu Stripoterapija u izdanju Kreativnog centra.
(Obrazloženje:
Redak je slučaj kod nas da neko ume i da osmisli i da ilustruje i da napiše jedno originalno autorsko delo. Pogotovo je retko kad taj neko ima samo malo preko 30 godina. Ana Petrović je taj naš neko. Ova mlada autorka se predstavila svojom zrelom, mudrom i nadahnutom knjigom Stripoterapija u izdanju Kreativnog centra. Njen narativ kompletno je sinhronizovan sa autentičnom stripskom vizuelizacijom koja sadrži nagoveštaje životnih tajni protkanih pravom dozom humora. Ova knjiga je preko interneta stigla do književne publike i na taj način širem auditorijumu približila duh novih generacija, njihove motive, strahove i nadanja.)
