U subotu, 19. oktobra 2024. godine, u 18 časova, u Hali 2 Beogradskog sajma, svečano je pokrenut kulturni zamajac najreprezentativnije književne manifestacije ne samo u ovom delu Evrope nego i na širem međunarodnom planu – 67. Međunarodnog beogradskog sajma knjiga.

Pod sloganom „Reč je slobodna“, više od 400 domaćih i inostranih izdavača, pisci, posetioci i svi drugi poštovaoci književnosti i svih univerzalnih vrednosti književnog stvaralaštva, moći će da u halama 1, 1A, 2A i 4 uživaju u lepoj reči i brojnim sajamskim programima sve do nedelje 27. oktobra, nastojeći da dokažu da je reč ne samo slobodna nego i da je sloboda sama.

Zemlja počasni gost ove godine je Republika Kuba, koja će predstaviti svoju tradiciju i kulturnu raznovrsnost – dela naučnika, pisaca, pesnika i umetnika. Pored Kube, svoje kulture i književnosti predstaviće autori iz Belorusije, Bosne i Hercegovine (Republika Srpska), Grčke, Italije, Irana, Konga, Maroka, Nemačke, Rumunije, Rusije, Tunisa, Turske, Ukrajine, Hrvatske i Crne Gore.

Svečano proglašavajući početak rada ovogodišnjeg Sajma knjiga, pesnikinja, dramski pisac i scenarista, redovna profesorka Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu Milena Marković (Beograd, 1974) bila je veoma nadahnuta u hvatanju trenutka u kojem se sve to dešava:

„Imam pedeset godina a sajam knjiga ima šezdeset sedam. Sećam se čudesne kupole i hrskavih jabuka i šećerne pene i pljeskavica i mirisa slikovnica. Na njima junaci jašu krilate konje a sunca iskaču iz vode i ta se sunca obrnu u jabuke. Ja hoću tu veliku knjigu a govore mi da nije za mene.

Kod kuće sve knjige u malom stanu počinju da lete kroz prozor da odlete na Dunav pa bućnu u vodu da uhvate ribu pa eto je Sava i opet čarobna kupola Sajma tamo knjige idu da spavaju i da porastu do sledeće godine kaže mi mama i ja stvarno dobijam sledeće godine knjigu o bogovima, pa knjigu sa pesmama koje su pisali moji bogovi i svake godine dolazim da njušim Savu krilata od svega što sam ponela u otežaloj torbi pa je lepo kad sednem i otvorim mirisnu knjigu a ona me odvede dalje od ovog života.

Šta bi bio život da nema reči. Ne bi ga bilo a šta bi bilo od svih nas kad ne bi bilo priča. Ne bi bili ljudi nego nešto drugo. A šta bi bilo kad ne bi zapamtili naše priče. Ne bi postojali. Ovo je mesto gde žive pisci krilati i rogati, ti pisci se ovde pokazuju. Oni će napisati priče zbog kojih ćemo svi da opstanemo i da porastemo.

Dođite pod čarobnu kupolu, čitajte knjige još ovaj šezdeset i sedmi i da bude i stoti. Hvala.“

U ime zemlje počasnog gosta učesnike Sajma je pozdravio Migel Barnet (Havana, 1940), pripovedač, pesnik i antropolog, višestruko nagrađivan nacionalnim i uglednim međunarodnim priznanjima.

„Uvažene kolege i prijatelji koji se zalažete za Kubu,

Pozdravljam sve zvaničnike, organizatore, intelektualce, pisce i širu javnost koja prisustvuje ovom važnom događaju. Želim, pre svega, da izrazim svoje poštovanje i zahvalnost za priznanje kubanskoj književnosti na ovom važnom kulturnom događaju.

Za mene, kao kubanskog pisca i intelektualca, velika je čast da izgovorim ove uvodne reči u ime kubanske delegacije koja prisustvuje ovom šezdeset sedmom izdanju Međunarodnog sajma knjiga u Beogradu 2024. godine. Ovaj događaj se smatra jednim od najstarijih i najvažnijih književnih prostora u Evropi. Ističe se kao pravo mesto razmene između izdavača, autora, knjižara, bibliotekara i drugih stručnjaka koji rade na tome da književnost približe različitoj čitalačkoj publici. Tome se pridodaju i akademski ili društveni prostor kroz konferencije, susrete sa autorima, forume i radionice koje su veoma potrebne za promociju čitanja u sve digitalnijem svetu, u kojem moramo sanjati o većoj koherentnosti u našim strategijama promocije kako magija knjige ne bi umrla.

Književnost vaše nacije datira iz srednjeg veka i u današnje vreme je referenca za latinoameričke i svetske pisce. Istorijski tekst Miroslavljevo Jevanđelje, jedan od najpoznatijih po svom stilu i onome što predstavlja za istoriju univerzalne književnosti, izvršio je značajan uticaj na rukopise koji su se kasnije pojavili u srednjovekovnoj Evropi. Sećam se da je tokom mog boravka kao zamenskog ambasadora Kube pri UNESKO-u 2005. godine – ovaj nezaboravni tekst uvršten na listu baštine „Sećanja sveta“.

Srpska književna kultura obogaćena je lirskim i epskim pesmama koje se izvode uz pratnju tradicionalnih muzičkih instrumenata, i koje su se na usmeni način prenosile sa generacije na generaciju. Ovi tekstovi su postali značajan simbol identiteta srpskog naroda.

Proći kroz istoriju srpske književnosti u ovim kratkim crtama biće izazov, ali želim da istaknem neka imena koja su bila književna referenca za Latinsku Ameriku, posebno u dvadesetom veku kada su se predstavnici srpske književnosti razvijali sa velikim prestižem. Značajan primer je romansijer, pesnik i esejista Ivo Andrić, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1961. godine, zatim književnik i akademik Meša Selimović, romanopisac i teoretičar književnosti Danilo Kiš, književnik i političar Dobrica Ćosić i jedan od najpoznatijih savremenih autora, nedavno preminuli Goran Petrović, da spomenemo samo nekoliko univerzalno priznatih imena.

Diplomatski i kulturni odnosi između naroda Srbije i Kube su istorijski i imaju veliki potencijal u kontekstu globalnog sela u šta se naš svet pretvorio. Upravo je taj prostor ušća naših književnih stvaranja primer rada kreativne razmene koji smo uvek zasnivali na uzajamnom poštovanju i solidarnoj saradnji.

Ovu sestrinsku naciju su posetili vrhovni komandant Fidel Kastro, legendarni komandant Ernesto Če Gevara, general vojske Raul Kastro Rus, predsednik Republike Kube i prvi sekretar Komunističke partije našeg ostrva Migel Dias-Kanel Bermudes, predsednik Narodne skupštine narodne vlasti Esteban Laso Hernandes i druge vođe kubanske vlasti.

Društveno-kulturni odnosi između dve zemlje postaju sve prisniji potpisivanjem sporazuma o saradnji gde su favorizovane različite umetničke manifestacije, kao što su: pozorište, muzika, ples, bioskop, vizuelne umetnosti, biblioteke, muzeji i književnost. Činjenica da je grupa kubanskih pisaca i intelektualaca, koju predvodi pesnik i ministar kulture Alpidio Alonso Grau, danas ovde na šezdeset sedmom Međunarodnom sajmu knjiga, znak je uzajamne posvećenosti očuvanju i promovisanju kulturnih identiteta obe zemlje. Nadamo se da će ovi odnosi ojačati istinski prijateljske veze između Havane i Beograda.

Drage kolege, prijatelji, srpski jezik ilustruje najoriginalnije književne izraze jednog naroda koji je izgradio svoj identitet na ovom posebnom području između Istoka i Zapada. Time je postignut visok stepen poetske osetljivosti, kao i veoma visok akademski nivo. U svojim najraznovrsnijim izrazima, srpska kultura uživa svetsko priznanje, tako da mi je veoma teško da izaberem jednu temu iz ovog bogatog i moćnog identitetskog opusa.

Iz tog razloga, dok gledam slova koja osvetljavaju ovaj Međunarodni sajam svojom uzvišenom svetlošću, dozvolite mi da završim mišlju najvećeg kubanskog pesnika i revolucionara, jednog od začetnika književnog modernizma i apostola naše nezavisnosti, Hosea Martija, koji je napisao: „Slova su poput velikodušne majke na čijim se kolenima smiruju prolazne svađe njene dece (…) Neophodno je da ispod slova duša krvari…“ jer na kraju, kao što je najslavniji Kubanac takođe napisao, „velika dela slova su uvek bila izraz velikih vremena… ko zna za slovo, biće pravedan“.

Kubanska kultura ovim rečima želi da izrazi svoju zahvalnost plemenitim predstavnicima ovog univerzalnog praznika književnosti. Mnogo vam hvala.”

SERVISNE INFORMACIJE

Radno vreme 67. Međunarodnog beogradskog sajma knjiga je od 10 do 20 časova.

Cena pojedinačne ulaznice je 350 dinara, ulaznica za grupne posete je 250 dinara, ulaznica za porodični dan je 1000 dinara, a ulaznica za sve dane trajanja sajma je 2000 dinara, parking za automobile u sajamskom krugu je 200 dinara po satu.

Napomena: Na Beogradskom sajmu se u istom terminu, u Hali 2C, održava i 53. Sajam obrazovanja i nastavnih sredstava.

Na najposećenijem sajmu knjiga u regionu, tradicionalno će učestvovati najveći domaći, kao i brojni inostrani izdavači i pisci, teoretičari, urednici, likovni urednici, prevodioci, kritičari, bibliotekari…. Tokom devet sajamskih dana čitaoci će moći da po sajamskim cenama obnove biblioteke najnovijim naslovima domaćih i inostranih izdavačkih kuća, ali i uvek aktuelnim klasicima srpske i svetske književnosti i antikvarnim knjigama.

Bogat prateći program odvijaće se u salama za prezentacije i na štandovima izlagača.

U Hali 1 posetioci mogu naći domaće izdavače kojima je izdavaštvo primarna delatnost (isključivo sa sopstvenim izdanjima). U Hali 2A su inostrani izlagači, nacionalne prezentacije, izdavači školske i stručne literature te počasni gost Beogradskog sajma knjiga – Republika Kuba. U Hali 4 su domaći i inostrani izdavači, državne institucije/ustanove (ministarstva, biblioteke) i izdavači iz oblasti religije i teologije, distributeri. Galerija Hale 4 predviđena je za prodaju korišćenih i antikvarnih knjiga. Tradicionalno, sale u Hali 1A namenjene su za programe.

Programske celine na Sajmu knjiga organizovane su tematski. Osim predstavljanja autora sa Kube i programa koje organizuju izdavači i izlagači, tokom devet sajamskih dana biće organizovan veliki broj tribina posvećenih domaćoj i stranoj poeziji i prozi, prevođenju, kritičarskoj i teorijskoj misli, izdavaštvu, novim formatima knjiga, pirateriji u digitalnom okruženju.

Gosti Programa iz inostranstva biće Toni Parsons (Velika Britanija), Nataša Rogelja (Slovenija) i David Unger (Gvatemala, SAD). Poznate goste iz inostranstva imaće i izdavači na svojim štandovima i u okvirima pojedinačnih programa.

Programska celina „Hiljadu zašto“, posvećena književnosti za decu i mlade, u sali „Jovan Jovanović Zmaj“, omogućiće najmlađim posetiocima da učestvuju u svojevrsnim radionicama, u kojima će ih naši najcenjeniji pisci za decu upućivati u to kako da napišu pesmu ili priču. Ovi programi će se održavati od 15 časova.

Programska celina posvećena poeziji nazvana je „Pesme sunca“, po pesničkoj knjizi Jovana Dučića. Programi će se održavati u sali „Vasko Popa“ od 16 časova, a predstavljaće se pesnici različitih generacija. Govoriće o temama od značaja za savremeno pesništvo i za prevođenje poezije. Nekoliko naših cenjenih pesnika će u okviru programa govoriti svoje nove stihove.

Programska celina „Atlas opisan nebom“ nosi naziv po romanu prerano preminulog pisca i akademika Gorana Petrovića. Jedan od programa biće posvećen upravo njegovom delu. U ovoj celini predstaviće se i naši pisci i gosti Sajma iz inostranstva. Ovi programi će se održavati od 17 časova.

„Sumnjivo lice“ je programska celina nazvana po komediji Branislava Nušića, od čijeg rođenja se navršava 160 godina. Tribine će biti posvećene problemskim temama – od odnosa književnosti i ideologije do (zlo) upotreba veštačke inteligencije u prevođenju ili interneta u plasmanu književne kritike. Ovi programi počinju u 18 časova.

Tradicionalni „Školski dan“ na 67. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga biće organizovan u četvrtak, 24. oktobra. Školski dan je namenjen organizovanim posetama učenika, nastavnika, školskih bibliotekara, studenata i profesora. Izdavači za školski dan pripremaju posebne programe namenjene mlađim i starijim školarcima, kao i njihovim učiteljima i predavačima.

Dani za porodičnu posetu su ponedeljak i utorak, 21. i 22. oktobar. Tada će cela porodica moći da poseti ovu manifestaciju sa jednom kupljenom porodičnom ulaznicom.

I ove godine će biti dodeljene nagrade i ocenjena godišnja izdavačka produkcija u više kategorija: izdavač godine, izdavački poduhvat godine, dečja knjiga godine, nagrada za izdavača iz dijaspore i regiona na srpskom jeziku, posebno priznanje za doprinos u oblasti nauke, specijalno priznanje za izdavača, knjigu ili strip, nagrada „Bogdan Kršić“ za najlepšu knjigu, nagrada za najlepšu dečju knjigu, specijalno priznanje za mladog dizajnera… Za nagrade konkurišu svi izdavači učesnici Sajma knjiga iz Srbije (osim kada je u pitanju nagrada za izdavača iz dijaspore), automatski – samim učešćem na manifestaciji.