Prof. dr Nadežda Basara, koja je ove godine učinila čast Sajmu medicine i stomatologije da mu bude promoter i da ga svečano otvori, vrhunski je stručnjak u hematologiji i onkologiji, a svetsku slavu zaslužila je u oblasti transplantacije matičnih ćelija. Srpskoj javnosti postala je naročito poznata kada se ispostavilo da je upravo ona lečila i izlečila od najtežih bolesti neke ovdašnje javne ličnosti.

Profesorka Basara je rođena Beograđanka i beogradski je đak, ali je karijeru do najviših vrhova u struci dovela u Nemačkoj. Kao načelnica funkcionalne dijagnostike na hematologiji Kliničkog centra Srbije, pre tačno 20 godina prihvatila je odličnu ponudu iz Nemačke. Već 2005. postaje glavni načelnik transplantacionog centra na univerzitetskoj klinici u Lajpcigu, a početkom 2007. postaje i profesor medicine. Potom prelazi na Internu kliniku u bolnici “Maltezer Franziskus” u Flenzburgu, druge po veličini bolnice te vrste u tom regionu, i to kao njen direktor.

 Zabeleženo je da je do sada dr Basara objavila oko 180 naučnih radova u elitnim svetskim medicinskim časopisima, da je citirana preko 4.000 puta, da je izvršila transplantaciju na više od 1.800 pacijenata, po pravilu teško obolelih od raznih hematoloških bolesti. (Do kraja godine očekuje se 2000. transplantacija matičnih ćelija.) Postala je jedna od samo pet profesorki medicine u Hematološkom i Onkološkom društvu Nemačke.

Dr Nadežda Basara je pokazala da lečenje matičnim ćelijama može da bude jedan od najuspešnijih oblika terapije za najteže bolesti, o čemu govori i 90 odsto izlečenih od malignih i hemato-onkoloških bolesti. Kaže da primenjuje terapiju sa autolognim matičnim ćelijama koje se dobijaju od samog bolesnika, alogenim matičnim ćelijama od srodnog ili nesrodnog donatora. Posebno je ponosna na haploidentičnu transplantaciju, koja se radi kada se ne nađe donor i kod koje deca ili roditelji pacijenta doniraju matične ćelije. Ova vrsta transplantacije se i dalje smatra najrizičnijom, ali su, po rečima dr Basare, nove metode omogućile da se uspešno primenjuje.

Pokazalo se da se uz pomoć transplantacije sa matičnim ćelijama iz koštane srži ili periferne krvi, mogu izlečiti leukemija, limfomi, mijelodisplastični sindromi, mijeloproliferativne bolesti, multipli mijelom, te nemaligne bolesti kao što su anemija i talasemija, ali i da su ove terapije i dalje veoma skupe, pa su oboleli često “meta” raznih mešetara i “humanitaraca” koji od njih uzimaju mnogo više novca nego što je to potrebno.

U takvom kontekstu, dr Basara ima poseban odnos prema pacijentima sa ovih prostora, koji se sami finansiraju i najčešće sa mnogo teškoća prikupljaju novac ili čak prodaju imovinu. U mnogim takvim slučajevima, doktorka se odricala šefovskog dodatka koji iznosi i do 50.000 evra po bolesniku.