„Београдски сајам: Иновативност технологије, архитектуре и културе“, назив је изванредне изложбе отворене у Галерији науке и технике Српске академије наука и уметности у понедељак, 8. новембра. Изложбу су реализовали Удружење „Колектив архитеката“ и компанија „Београдски сајам“.
Са изузетним осећајем за историјску, друштвену, међународну и архитектонско-грађевинску димензију феномена комплекса и институције Београдског сајма, аутори поставке потрудили су се да посетиоцима представе историјат Сајма од његових почетака 1937. године до данашњих дана, са акцентом на његов „други почетак“, на данашњој локацији, 1957. године, којему је изложба и посвећена. Невероватан технолошки, архитектонски и културолошки значај и утицај на локалном и глобалном плану обезбедили су тада Београдском сајму ореол архитектонске изузетности и вредности који су трасирали његово будуће привредно, друштвено и естетско значење.
Упоредо са историјским реминисценцијама и хронолошким акцентима у настајању данашњег сајамског комплекса, изложба приказује и рад Института за испитивање материјала – технолошког и истраживачко-научног центра који је значајно утицао на начин грађења и техничко-технолошке иновације из друге половине 20. века, захваљујући којима је Сајам у данашњој архитектонској и грађевинској форми и био могућ. Посебну пажњу посетилаца привукли су изложени иновативни ИМС елементи за преднапрезање армираног бетона, што је било основа тадашње сајамске, архитектонско-грађевинске револуције.
Саставни део изложбе је архивска грађа посвећена стваралачком опусу Бранка Жежеља, Милорада Пантовића и Милана Крстића, чији је највиши стручни и научни домет био управо комплекс Београдског сајма. Изложба је оплемењена бројним документима и аутентичном филмском грађом са презентацијама и објашњењима грађевинских поступака, нарочито из уста инжењера Бранка Жежеља у вези са градњом репрезентативне Хале 1.
Чувена Хала 1, грађена по конструктивном систему Бранка Жежеља, била је универзална дворана са тада светским рекордом у распону куполе од преднапрегнутог бетона, 109 метара. И хале 2 и 3 представљале су невероватна решења применом такође иновативних армиранобетонских „љуски“, па је дебљина кровне конструкције могла да буде прорачуната на само 9 цм на распону од 48 м. У том сегменту невероватна и револуционарна решења донео је Милан Крстић.
Изложбену поставку чине и 3Д макете тих револуционарних решења, што у значајној мери појачава утисак посетилаца о историјско-архитектонској „мисији“ Београдског сајма.
Почетак нове историје Београдског сајма, на данашњој локацији, означила је посебна комисија формирана 1952. са задатком да испита могућности за обнову рада Београдског сајма. Већ следеће године, од три могуће локације избор је пао на простор на коме се Београдски сајам налази данас, донета је одлука о обнављању Сајма, формирано је предузеће „Београдски сајам у изградњи” и расписан је јавни анонимни конкурс за израду идејног плана за изградњу Сајма, на којем је, 1954. године, за најбољи проглашен пројекат архитеката Милорада Пантовића и Владете Максимовића и конструктора-консултанта инж. Бранка Жежеља. (Због специфичних захтева и услова на терену тај пројекат је накнадно доживео неколико измена.)
Од тог тренутка (па до званичног почетка рада, отварања првог Сајма технике 1957), прве радове на уређењу земљишта извели су београдски средњошколци у склопу омладинских радних бригада, да би их на терену, према пројекту који је разрадило 89 инжењера и техничара, наследило пет великих грађевинских предузећа, међу којима Рад, Трудбеник и Тунелоградња, те 46 занатских и специјализованих фирми, са 2.500 радника и под руководством 180 инжењера и техничара.
Током пролећа 1957. године Београд и свет били су сведоци настајања једног невероватног и до тада непојмљивог грађевинског подухвата, и у конструкторском и у амбијенталном погледу. Под ведрим небом настајао је читав један град са објектима запањујућих размера и перформанси. Ипак, док су радови још увек били у току, а скеле још увек на објектима, донета је одлука да „претпремијерно“ сајамско загревање почне већ 7. јуна, и то у хали 3, где је отворена Изложба енергетике и електропривреде Југославије. Ова изложба требало је да представља организациону и техничку вежбу, припрему и проверу за репрезентативан дочек пре свега иностраних излагача и посетилаца, до чега ће доћи два и по месеца касније.
И пре завршетка прве фазе изградње (хале 1, 2 и 3), по идеји Милорада Пантовића, Београдски сајам се окитио ласкавим признањима иностраних стручњака. Нека од њих су: „савремено модерно архитектонско решење“, „урбанистичко решење комплекса је изузетно, а замисао је целини потпуно успела“, „најинтересантнији објекти изложбених хала у Европи“, „објекти сведоче о високом нивоу који су достигли југословенски градитељи“…
Изградња друге фазе Београдског сајма почела је 1966. године када су изграђене хале 7, 8 и 9 и кеј на обали Саве. Исте године тек изграђене хале су изгореле у пожару, а подигнуте су поново следеће године, када су завршене и хале 10, 11 и 12.
Десет година касније, 1975, током треће фазе изградње Београдског сајма, завршена је данашња хала 4, грандиозна и по димензијама и по растућим потребама Сајма за изложбеним простором. Тиме је изградња Београдског сајма била комплетирана.
Данас, у деветој деценији постојања и рада, Београдски сајам је јединствени носилац сајамске индустрије у овом делу Европе. Члан је Међународне уније сајмова (УФИ) од 1957. године.
Дуга традиција у пословању, бизнису, иновацијама, глобалним и локалним инвестицијама у привреди, науци, образовању, култури и спорту, залог су свега што ће Београдски сајам, под својим величанственим куполама, имати да понуди и у будућности.
Изложба „Београдски сајам: Иновативност технологије, архитектуре и културе“, у Галерији науке и технике САНУ, Ђуре Јакшића 2, трајаће до 26. новембра 2021. године.
Радно време галерије у периоду трајања изложбе је, радним данима, од 10 до 20 сати, а суботом од 10 до 15 сати.
У складу са епидемиолошком ситуацијом у простору галерије може истовремено да борави до 15 особа.