У организацији Српског друштва за осветљење, у оквиру стручног пратећег програма, већ првог дана 62. Сајма технике одржан је „Дан светлосне технике“.
Стручњаци су најавили да је правилно осветљење радних просторија изузетно битно, јер већина запослених четвртину дана проведе седећи у канцеларији. Проблем је, кажу експерти, што поред удобне фотеље и доброг рачунара, на продуктивност значајно утиче и одговарајућа расвета, а она се често заборавља.
На добре и лоше примере из праксе указао је Драган Вучковић из Српског друштва за осветљење. Он је подсетио да су за осветљење свих унутрашњих просторија, самим тим и радних, битни ниво и вредност осветљености, расподела сјајности, ограничење бљештања, смер употребе светлости и моделовање светлости, температура, боје…
– За ниво осветљености препоручена вредност од 2012. године у Србији је 250 до 300 лукса. Ове вредности се односе на канцеларијске просторе и учионице. Уколико су захтеви виши, као рецимо у лабораторијама и неким бироима за техничко цртање, онда ниво осветљености расте највише до 500 лукса, а у неким случајевима, као на пример у операционим салама, он достиже и две хиљаде лукса, објаснио је Вучковић. – Ово дефинише инвеститор пројектним задатком, иако законски није у обавези. Да би осветљење било што оптималније, пожељно је да таваница буде што светлија. Код стаклених површина рефлексија је мала, па је пожељно да просторија има завесе, истакао је Вучковић говорећи о препорученим стандардима.
Он је рекао да би архитекте при избору намештаја требало да воде рачуна о рефлексији и да би она требало да буде дифузна а не сјајна. Грешке се дешавају код савременог индустријског дизајна где су таванице тамне а рефлексија ниска. Људи се у таквим просторијама осећају скучено, као да их неко притиска.
Коментаришући тренд преласка на ЛЕД расвету, Вучковић је истакао да је препоручена температура светлости, уколико се због уштеде прелази на овај вид расвете, четири хиљаде келвина, мада део стручњака заступа став да је, због неких негативних утицаја, три хиљаде келвина горња граница.
Поред Београдског сајма, „Дан светлосне технике“ подржали су Амига из Краљева, београдски БУЦК, DC Enerfocoop, Енергопројект Ентел, Екош Београд, Electrolux из Русије, Машинопројект Копринг, Метеор, Philips Lighting, СиР Магма.
