Светски дан сајамске индустрије – 7. јун, свечано је обележен на Београдском сајму. У присуству бројних гостију, пословних партнера и сајамских радника приказан је филм о Београдском сајму, као „Месту које је видео цео свет“. О резултатима и постигнућима Београдског сајма говорила је Данка Селић, генерална директорка, Мирослав Лутовац, директор Сектора индустрије ПКС, Андреја Младеновић, заменик градоначелника Београда, а др Иван Николић, научни сарадник Економског института у Београду и члан Савета гувернера НБС, представио је резултате Анализе о утицају пословања Београдског сајма.
Говорећи о резултатима Београдског сајма, Данка Селић је рекла да се Сајам придружио глобалној прослави Дана сајамске индустрије и подсетила да је ово година у којој најпрестижнији сајам у региону обележава 80 година од оснивања.
– Колика је корист од учешћа на сајмовима најбоље говори податак да сваки евро које излагачи уложе ради учешћа на Сајму даје поврат инвестиције у висини од два евра већ током одржавања самог сајма, односно осам евра у периоду након завршетка сајма. Сајмови су и платформе за дискусију о економском и друштвеном напретку као и размену идеја које превазилазе националне границе, доприносе повећању продуктивности, стварају нова радна места и дају директан допринос повећању економског развоја на локалном и националном нивоу.
Идеално су место за сарадњу и размену знања, што има за последицу појаву нових идеја и пројеката које могу потпуно да промене ситуацију и тенденције у одређеним привредним секторима, рекла је директорка Београдског сајма.
Представљени су и резултати остварени у 2016. години – одржано је 40 сајмова и изложби са више од 680 хиљада посетилаца. У првој половини ове године одржане су 23 манифестације, а у другом делу године сајамским календаром планирано је одржавање још 25 сајмова и изложби, што је укупно 48 манифестација у 2017. години.
– Значајну пажњу поклањамо и модернизацији излагачког сајамског простора и инфраструктуре у целини, што је трајан посао чије ефекте запазе сви који користе наше услуге, рекла је данка Селић. – Посебно треба истаћи нови изглед пешачког улаза на Београдски сајам, постављање нових инфо тотема, набавку новог урбаног мобилијара, као и Одлуку о реконструкцији и адаптацији хала 7, 8 и 9 и њихово враћање изворној намени – конференцијским и излагачким потребама. Чувени „Базар“ на Београдском сајму, који је пре готово 30 година почео с радом као први тржни центар таквог профила не само у Београду него и у Србији, од фебруара 2017. послује под називом Тржни центар „Сајам“ у хали 11.
Први пут Београдски сајам је у Ноћи музеја отворио своја врата са изложбом фотографија и уметничких слика из своје колекције под називом „Место које је видео цео свет“.