Уз присуство бројних високих гостију, излагача и посетилаца, у хали 1 Београдског сајма свечано је отворен 42. Међународни сајам наутике, лова и риболова.

Сајам ће бити одржан од 7. до 11. априла 2022. године, под слоганом „Исплови, забаци, улови“. Ова специјализована регионална манифестација намењена је љубитељима и корисницима свих врста пловила, спортова на води и роњења, опреме за лов и риболов, наутичке, камп и аутдор опреме.

Говорећи на церемонији свечаног отварања, министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре у Влади Републике Србије Томислав Момировић, изразио је задовољство чињеницом да се „после паузе враћају догађаји и скупови“.

„Наутички туризам је будућност ове земље“, рекао је он. „Србија је земља огромних али недовољно искоришћених потенцијала на Дунаву, Тиси, Сави… Цео свет се диви нашој земљи због природних одлика, Ђердапске клисуре, кланца где је Дунав најужи, али и дела Дунава код Голупца где је Дунав најшири. На Дунаву имамо више старих тврђава – Рамску, Голубачку, Калемегдан, Петроварадин, у близини Дунава је Виминацијум, на самој обали је Лепенски вир“.

„Ово министарство“, рекао је он, „у сарадњи са Агенцијом за луке, ради максималне искоришћености свих туристичких потенцијала, предузима бројне мере како бисмо изградили основну лучку инфраструктуру за путничке крузере. До почетка пандемије имали смо експоненцијални раст броја страних туриста који су посећивали нашу земљу путем крузера. Само 2019. године имали смо близу 250.000 путника. Корона је то зауставила, али је у најави да ћемо већ ове године имати снажан опоравак и да ће се видети значај нових улагања кад су у питању пристаништа. После вишедеценијског запостављања саобраћајне и лучке инфраструктуре ми желимо да системски покренемо инвестиције у сектору водног саобраћаја и инфраструктуре“.

„Србија ће инвестирати пола милијарде евра у развој водног саобраћаја, што ће из корена променити водни саобраћај и коридоре. То су улагања у луке и безбедност пловидбе, али и у уређење наших река како би биле пловне 365 дана у години. Када је у питању наутички туризам, тек нам предстоје улагања у развој марина, у нова привезишта за чамце. То је начин да се додатно обогати туристичка понуда, не само на великим рекама него и на мрежи канала Дунав – Тиса – Дунав. Тако ћемо домаћим и страним туристима омогућити да виде све лепоте“, рекао је министар Момировић.

Др Ненад Иванишевић, покрајински секретар за привреду и туризам у Покрајинској влади Аутономне покрајине Војводине, захвалио је Београдском сајму што после дужег времена „нисмо у Зум платформи, него уживо“.

„За Војводину као најразвијенију регију у Републици Србији важно је да сви заједно Дунав приближимо грађанима Србије. Дунав је још увек и често метафора и песничка категорија, али данас би требало да заједно са другима учинимо додатни напор па да урадимо као што је Београд на води атракција региона, као што је воз Београд – Нови Сад атракција целе Србије… Дакле да заједно развијемо много пројеката и да наши људи упознају Дунав и друге пловне путеве.“

„Једина добра ствар коју је за собом оставила пандемија јесте што су грађани упознали нашу земљу, иако је требало да лепоту Крупањског врела, на пример, упознамо и раније, или ружичасто језеро у Пачиру. Дакле да не чекамо следећу пандемију него да се у све то упустимо већ од данас, да заједно са надлежним министарством уђемо у причу са наутичким туризмом. У току је израда нове стратегије развоја туризма за наредних пет година за Војводину. Концепт активног одмора карактеристичан је за војвођански туризам, а после активности следе добри салаши, вина, храна и – добри људи. Зато желим да ово буде нови почетак развоја наутичког и ловног туризма у целој Србији“, закључио је Иванишевић.

Директор Агенције за управљање лукама Србије Вук Перовић указао је на значај пловне и лучке инфраструктуре у контексту целокупне наутичке привреде, подсећајући на улагања која су овај сектор привреде подигла на значајно виши ниво. Потцртао је значај и обим крузерског туризма, који има изванредан потенцијал, али захтева системску и систематску бригу о сваком појединачном пристаништу и његовом бекграунду.

Рекао је да у блиској будућности следе инвестиције како би чамци и јахте који упловљавају у марине имали сигурне везове и снабдевање струјом и водом. Намера је да се обезбеде услови да барем пет посто прихода од туризма буде из његовог наутичког сегмента.

На сајму наутике, лова и риболова биће представљени актуелни трендови и домети у различитим сегментима домаће и регионалне наутичке привреде и ловне и риболовне делатности, од индустријских и економских до спортских, рекреативних или туристичких. Посетиоцима ће на располагању бити репрезентативна понуда глисера, јахти, једрилица, чамаца, скутера, бродских и ванбродских мотора, опреме за спортове на води, обуке, чартера и других елемената наутичког туризма. Учешће на сајму најавило је више од 100 директних и индиректних излагача.

Значајан део излагачког програма прилагођен је речним наутичарима, љубитељима Саве, Дунава, језера и пловних канала. Кратких рукава неће остати ни они који уживају у регатама, сплаварењу и осталим спортско-рекреативно-туристичким активностима које омогућују водни потенцијали Србије.

Ловно-риболовни сегмент сајма, бројем и разноврсношћу излагача, те квалитетом експоната, по правилу успева да оправда поверење и испуни све озбиљније захтеве посетилаца. И ове године излагачи ће понудити изузетно квалитетне артикле, укључујући и светске новитете и актуелности. Наши највећи увозници и дистрибутери представиће ловачко наоружање, муницију и конфекцију, штапове за пецање и сав други риболовачки прибор. Очекује се и велики број занатлија, чији су производи постали познати и тражени широм света, где год се пеца.

Сајам се одржава у халама 1 и 4 Београдског сајма. Радно време сајма биће од 10 до 19 часова, а задњег дана сајма од 10 до 16 часова. Улазница кошта 400 динара, а паркинг у сајамском кругу 150 динара по сату.