Панел „Мигранти и медији“, одржан у склопу Сајма медија, а у организацији Медијског истраживачког центра из Ниша, показао је да је интересовање медија за овај проблем све мање, али да тема није изгубила на значају. Напротив.

Током разговора речено је да се мигрантски проблем не разрешава само смештајем и храном, а да медији у сагледавању потенцијалних решења могу да имају много значајнију улогу него до сада.

Светлана Палић из Комесаријата за избеглице и миграције Србије рекла је да се овим питањима не баве само „национални медији“, него и они локални, и то у значајној мери, али да њихова „видљивост“ није велика. Значај локалних медија заслужан је што је у локалним срединама „стабилна ситуација“, што говори о професионалности извештавања, а све то упркос веома израженом проблему „лажних вести“ на друштвеним мрежама. То је најчешћи канал којим се шири неконтролисана мржња и негативна енергија, а на који Комесаријат не може да утиче. Један од таквих ситуација је недавна дезинформација да мигранти добијају више новца него наше труднице.

Јована Михајловић из амбасаде Швајцарске у Србији рекла је да мигрантски проблем превазилази могућности и снагу једне организације или институције.

Марија Хајдари, млада мигранткиња из Авганистана, указала је на често лоше услове за живот у прихватним центрима – веома ограничен простор, читаве породице у једној соби, заједнички тоалети… Рекла је да то најтеже погађа децу, због недостатка средства за хигијену, простора за игру или одмор. Због тога, рекла је она, не треба сумњати да сви они желе мало више од три оброка дневно и смештаја, да се образују, да раде, да постигну нешто у животу.

Потцртала је и изузетну важност организовања учења за одрасле или могућности да самостално зарађују за живот, а управо је то, поред 40-годишњег рата, талибана, Исламске државе, паравојних формација, главни разлог, због ког је њена породица емигрирала.

Гордана Бјелетић, новинарка ТВ Н1 која је пратила мигрантску кризу, рекла је да је криза стала, али да су проблеми миграната остали и само су мање видљиви. „Кампови су најчешће удаљени од великих насеља, тако да већина грађана може да никада ни не сретне мигранта. Ипак, ситуација је боља него, например, у Грчкој, где кампови изгледају као логори“. Највећи проблем у мигрантској популацији је, по њеном мишљењу – депресија. Међу њима нису ретка самоубиства, а ништа мањи проблем није ни „паника и хистерија“ која се ствара у једном делу јавности.

Јелена Ђукић Пејић, новинарка МИЦ-а и модераторка панела, рекла је да МИЦ од самог почетка мигрантске кризе прати ту тему и да сматра да медији могу да учине много више. Нагласила је улогу локалне заједнице, јер „ни Комесаријат за избеглице не може сам“, а за ту подршку су медији неопходни. По њеном сазнању, ниједан медиј из Ниша ниједанпут није отишао ни у један камп који се налази на југу Србије.