„Значај малине и задруга у Србији” назив је скупа одржаног у оквиру пратећег програма Сајма етно хране и пића. Реч је о најзначајнијем воћу које се узгаја у Србији и то из више разлога – од укупне извозне вредности свог воћа у 2015. малине су учествовале са 48 одсто, ово воће се све више узгаја, посебно у регионима који нису били карактеристични за засад ове културе. Ове податке на скупу је изнела Колинда Хрехоровић, шеф Одсека за производњу и прераду воћа Министарства пољопривреде Србије и најавила сет мера за унапређење воћарства у Србији, као и реонизацију воћарства у 2017. години.
Прошле године из Србије је извезено око 100 хиљада тона малина и то углавном на тржиште Европске уније, њихов квалитет је одличан, али нам недостаје садни материјал и на томе, као и на сортименту, требамо радити, речено је на скупу.
Директор земљорадничке задруге Агро еко воће из Ариља Божо Јоковић рекао је да је малина краљица воћа у Србији и да заузима значајно место у српској пољопривредној производњи. Он је нагласио да држава треба да подржи произвођаче тог воћа који су окупљени у удружења или задруге, како би се подигао ниво производње на један виши степен, односно да се више иде на прераду и финализацију и да се на тржишту наступа са одређеним прерађевинама, свежим или замрзнутим. Директор Задруге је нагласио да се једино удруживањем може стићи до жељеног циља, који у претходном период није остварен. Највећи проблеми произвођача малина у Србији су недовољна средстава за инвестиције, недостатак капацитета за прераду, али и недостатак адекватног садног материјала који би био конкурентан.
Председник Задружног савеза Србије Никола Михајловић рекао је да је за малинаре посебно важно удруживање у задруге, јер само тако они могу да остваре неке бољитке. Малинари од удруживања имају вишеструку корист – имају континуиран и квалитетан производ, могу да обезбеде одговарајуће количине и да преговарају са купцима, задруге раде и на маркетингу и промоцији производа, а и јефтиније је заједнички набавити хладњаче.
Он је навео и да је у прошлој години у Србији пословало 1.638 земљорадничких задруга, у којима је запослено 4.700 људи, као и да су 2015. задруге у Србији имале 68 милијарди динара укупног прихода.
– Будућност Србије је ЕУ, а тамо су произвођачи организовани у задруге, кооператива је развијена, произвођачи имају своје институције. Задруге су значајне и за запошљавање нових радника и за очување села, закључио је Михајловић.