Ђорђе Балашевић, човек који је из узбуркане бонаце „панонског мора“ успевао да песмом, срцем и духом деценијама спаја пријатеље и непријатеље, лопуже и поштењачине, стварност и фикцију, добре и лоше, богате и сиромашне, целе државе са усамљеним путницима кроз време, умро је у Новом Саду у 67. години.
Један од најпознатијих музичких филозофа и песничких галиота у надобудном поднебљу између Триглава и Вардара, свима који су га волели а поготово онима који нису, а оних који га нису поштовали ионако није било, оставио је у наслеђе баснословно музичко-песничко благо, без којег би наша национална културна, музичка, па и политичка ризница била мање достојна бољег дела света у којем се сви заједно узајамно тражимо и препознајемо.
Прослављени борац мисли и витез духа био је на Београдском сајму у два наврата, оба пута током Сајма књига. Први пут, на Сајму књига 2017. промовисао је и потписивао своју четврту књигу „Календар мог детињства“, рађену по личним сећањима и успоменама на одрастање и људе који су оставили траг у његовом животу. Своју шесту, показаће се и последњу књигу, „Књигу које нема“, представио је стотинама својих узбуђених поштовалаца на Сајму књига 2018. године. Он сам ју је дефинисао као „бајку за децу и децу прерушену у одрасле“.
Ђорђе Балашевић недостајаће сваком ко је макар и једну минуту удисао балкански ваздух и веровао да је свему што је овде икада било за стрепњу и неспокој Ђорђе дао дубљи, свакако анђеоски смисао.
