Разговори са дизајнери­ма и архитектама – „Design Talks“, установљени су прошле године на Сајму намештаја и показали су се као пун погодак. Циљ им је да на оригиналан начин публици представе професионална искуства креатора у индустрији намештаја. Учесници говоре о пројектима на којима тренутно раде, о стању у индустрији намештаја, системима по којима индустрија функционише, трендовима и тржишту, али и наговештавају дешавања на дизајн сцени у будућности.

Првог дана Сајма намештаја своја искуства изнели су млади дизајнери, овогодишњи излагачи – Дуња Палчек, оснивач студија „Штап&канап“ из Новог Сада и Урош Јанковић, оснивач студија „Wood Line“ из Пожаревца, који су говорили о пројектима на којима тренутно раде, искуствима, изазовима, мотивацији, функционалности, превазилажењу креативне блокаде, односу дизајнера и клијента, компромису. Публику је највише интересовало шта је ове младе људе мотивисало да сами дизајнирају и производе.

Урош Јанковић, „Wood Line“:

– Када ствари радите „in house“ можете да контролишете рокове, количине и квалитет, тако да нисам имао недоумице да ли неко други треба да производи оно што сам као дизајнер смислио и зато сам почео сам да се бавим производњом. Било ми је важно да своју замисао пренесем на коначни производ, да пренесем причу и концепт. Код производње у сопственој режији може се наћи права граница између доброг дизајна и индустријске производње.

– Још као студент сам схватио да је све евалуирало, само је намештај остао замрзнут. Не обликовно, али суштински. Намештај је остао у неком вакууму. Ми радимо „hand made“ ауторски намештај и када то упростите дођете до тога да људи раде за људе, то је жива ствар. Из употребне вредности неког предмета вучете његову функционалност и онда долазите до жељеног облика, објаснио је Урош Јанковић.

Дуња Палчек, „Штап&канап“:

– Код дизајнирања и производње намештаја није циљ постићи нешто на лакши начин, већ креирати нешто онако како си планирао. То је био један од кључних разлога због којих сам желела да сама производим ствари које дизајнирам. Прављење намештаја у кућним условима је изазовно, али за сада ми сјајно иде.

– Када крећем у пројектовање увек почињем од функције, од начина на који неки предмет треба да се користи. Чини ми се да дизајн почиње у неком моменту да промашује тај аспект који је најважнији, јер ако нешто није функционално – нема поенту. Зато ми је то полазна тачка, рекла је Дуња Палчек.