ИСЦП 2107, годишња научно-пословна конференција италијанско-српске сарадње у новим производним технологијама, одржана је ове године под радним мотом „Радимо заједно ка Индустрији 4.0“.

У раду скупа учествовали су садашњи и бивши високи функционери надлежних министарстава и других државних органа Србије и Италије те експерти из високообразовних, научноистраживачких, цеховских и других институција и организација двеју земаља, а скуп организовали Академија инжењерских наука Србије (АИНС), Италијанска асоцијација за мехатронику и аутоматизацију (AIdAM), Асоцијација италијанских и српских научника и истраживача (AIS3), Привредна комора Србије, Привредна комора Београда, Confindustria Serbia – Удружење италијанских привредника у Србији, UCIMU – Асоцијација италијанских произвођача алатних машина и робота, Машински факултет Универзитета у Београду, Институт Михајло Пупин, ICE Serbia – Италијанска агенција за промоцију спољне трговине и Београдски сајам, домаћин скупа и промотер билатералне иницијативе Србије и Италије под називом „Фабрике будућности“.

С обзиром на то Србија и Италија остварују врло успешну економску сарадњу, која дуги низ година има стабилан и растући тренд, те да је Италија, као друга по снази економија Европе, данас водећи привредни партнер Србије, како по вредности нашег извоза, тако и по обиму спољнотрговинске размене, вредности италијанских инвестиција, присуства италијанских банака, осигуравајућих компанија, асоцијација итд., смисао ове иницијативе био је да окупи кључне актере у овом процесу: индустрију, науку и представнике државних регулаторних тела која су релевантна за економски технолошки развој.

Показало се да је за обе стране од посебног значаја да се успостави подједнако успешна сарадња и у домену технолошког развоја, посебно у домену нових производних технологија. Асиметрија ове врсте, која је у овом тренутку евидентна, има негативне импликације у економској сфери, а посебно се негативно рефлектује на технолошку и пословну способност домаћих компанија да се равноправно укључе у активности италијанских инвеститора, кроз различите форме кооперантских односа и пословног партнерства. Један од циљева конференције је да те односе евидентира и, ако су недовољно искоришћени – систем(ат)ски унапређује.

У име домаћина конференције, Београдског сајма и 61. Међународног сајма технике и техничких достигнућа, скуп је поздравио а учесницима и гостима пожелео успешан рад Никола Андрић, руководилац Службе организације пројеката Београдског сајма. О значају, циљевима и дометима ове међународне конференције потом су говорили Микеле Мерола, председник ИСЦП – Алијансе за иновацију индустријских технологија – AIdAM (Италија), проф. др Мирољуб Аџић, потпредседник АИНС-а, и Сања Вранеш, потпредседник Асоцијације AIS3 и директор Института „Михајло Пупин“.

Подсећајући на значај унапређења привредних односа између Србије и Италије, а у том контексту и овог и оваквог високостручног скупа, присутнима се обратио и Ђузепе Манцо, амбасадор Републике Италије у Србији.

Почетак рада конференције свечано је прогласио Владимир Поповић, државни секретар у Министарству просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, указујући на нужност превазилажења несагласја и паралелизама између науке и бизниса и подржавајући настојање конференције да ова два сегмента јавног, образовног и привредног живота земље повеже у органску целину.

Радни део конференције био је подеље у три сесије.

Прва сесија, панел дискусија са темом „Индустрија 4.0 – Просперитет кроз технологије и иновације“, покушала је да излагањима италијанских и српских стручњака одговори, између осталог, и на дилему о Србији на раскрсници, Србији као регионалном технолошком лидеру или њеној трајној стагнацији(?) Ова сесија имала је за циљ да укаже на значај технолошке компоненте у укупном економском развоју и како се без фокуса на интензивни развој и примену нових производних технологија не може остварити успешан процес индустријализације, нити укупни економски развој на одрживим основама, а затим и укупни просперитет друштва у целини.

У једном од предавања као пример оваквих настојања узет је Напуљ, односно начин на који је Италија кроз приватно и јавно партнерство, развијала специјализовану начно-истраживачку инфраструктуру за домен „Индустрија 4.0“ како би подржала индустријски развој у региону Напуља и југа Италије уопште.

Друга сесија (сесија индустрије) под називом „Фабрике будућности и масовна дигитализација индустријске производње“ одговарала је на питања како се боље организовати, успоставити партнерства и убрзати активности, јер се ради о доминантној усмерености ка индустрији и иновацији индустријских технологија.

У оквиру једног од предавања изложена је намера за успостављање центра технолошке компетитивности у форми „Fabbrica Intelligente Club in Serbia“, са циљем да се формира институционални оквир за заједничко деловање Италије и Србије у области иновирања производних технологија. У оквиру ове сесије приказани су и потенцијали неколико српских компанија из области индустријске аутоматизације, инжењерског пројектовања.

Трећа сесија, под називом „Обазовање инжењера за индустрију 4.0 – изазови и шансе“ била је посвећена интеракцији науке и бизниса. Обухватила је теме попут актуелних изазова и будућег развоја индустријске роботике у Европи; интеракције робот-робот и робот-човек у следећој генерацији производње; преноса истраживања из области биоинжењерства у примене за Индустрију 4.0 (уз Студију случаја мултисензорског присуства); тренутних макро-трендова роботике; интеграције Индустрије 4.0 у образовање инжењера и улоге људског фактора у оквиру нове генерације производних технологија итд.

Подршку овом скупу дали су и Министарство образовања, науке и технолошког развоја Републике Србије, Министарство иностраних послова и међународне сарадње Владе Републике Италије и Амбасада Италије у Србији. Скуп је организован у склопу дисеминативних активности на програму Технолошке платформе Србије (NTPS Program), као стратешког програма за технолошки развој Србије за домен индустријских технологија.