Сајам образовања и наставних средстава ове године се одржава под слоганом „Образована Србија – успешна Србија“, а Министарство просвете, науке и технолошког развоја посебну пажњу посветило је дуалном образовању. У складу са овом најавом, на Сајму су представљени најбољи примери школа у којима се ради по овом принципу.
Представници Министарства саопштили су да је све већа заинтересованост и средњих школа и компанија да се укључе у модел дуалног образовања, али и да је овај вид наставе тренутно уведен у 18 школа у Србији које сарађују са 40 компанија. Систем дуалног образовања треба да олакша привреди да дође до квалитетне радне снаге, али и младима да их послодавци запазе током праксе и да им након завршене школе понуде посао у својим компанијама.
Једна од успешних школа на овом плану је Пољопривредна школа из Ваљева, јер ветеринари, пекари, месари са дипломом ове школе не чекају посао – прошле године у ваљевском крају чак није било довољно кадрова у односу на потребе привреде.
– Ми смо први у Србији кренули у реформе јер смо увидели да је поред теоретске наставе потребна и практична настава, вежбе на којима би ученици стицали и функционална знања, рекао је директор Пољопривредне школе са домом ученика у Ваљеву Милан Гајић. – У почетку је било потешкоћа, јер за квалитет практичне наставе није била довољна само жеља и мотив наставника, већ наставна средства и опрема. Пут је био тежак, али смо успели и данас образујемо бројне кадрове – пољопривредни, прехрамбени, ветеринарски техничар, техничар хортикултуре, пекар, месар, руковалац-механичар пољопривредне технике. Практичну наставу организујемо на 60 хектара школске економије, имамо своју пекару, месару, млекару, радионицу за прераду воћа и поврћа, за дестилацију алкохола, те је тако цео процес заокружен у школи. Схватили смо да ни то није довољно, да је потребно да ученици прошире своја знања и осете дух масовне индустријске производње, па смо направили сарадњу и са компанијама, предузећима и радњама, тако да наши ученици одлазе и у приватне месаре, пекаре, кланице у ветеринарске амбуланте, рекао је Гајић.
На тај начин ученици проширују своје знање, а послодавци их препознају као добре раднике и настављају да раде код њих по завршетку школе.
Робу која се производи на пољопривредном газдинству школе пласирају великим компанијама и кланицама, али се део производа пласира и на линијама дома ученика.
Пример добре праксе дуалног образовања је и Техничка школа из Ужица, која је од 2013. године кренула у приватнојавно партнерство са седам компанија које се баве производњом намештаја из Ужица.
– Као резултат добре сарадње настао је образовни профил оператер за израду намештаја, рекао је директор школе Драган Туцаковић. – Увођење тог иновативног модела има три циља – да се реши проблем компанија којима недостаје квалификована радна снага, смањи незапосленост младих људи и смање трошкови Министарства за занатско образовање.
– Потписан је уговор између седам компанија и родитеља ученика, тако да ученици на почетку знају да ако успешно испуне све одредбе договора могу да се запослити у једној од седам компанија, каже Туцаковић.
Ученици кроз рад у седам компанија усавршавају различите технике израде намештаје, тако да они који имају предузетнички дух и не желе да раде за друге, могу да покрену приватни бизнис. Добри ђаци имају могућност да наставе школовање на струковним школама.
Посебан начин дуалног образовања развила је Машинска школа у Панчеву. Заснован је на развојним, инжењерским пројектима, што се показало добрим.
– Промовишемо модерна и напредна четворогодишња занимања као што су техничари за компјутерско конструисање и компјутерско управљање и техничари мехатроник. То су занатлије новог доба и на њима почива развој наше привреде, рекао је директор школе Милорад Илић. -Направљен је такав приступ да практична знања и вештине ученици усвајају у школи, а њихови највећи ресурси су инжењери са великим искуствима.
Саветница министра просвете за дуално образовање Габријела Грујић рекла је да је у Србији коначно актуелна тема функционалног знања кроз увођење дуалног система образовања:
– На увођењу новог система образовања радило је Министарство просвете и Привредна комора Србије, а постоји тенденција да се укључе и друга министарства. Желим да се захвалила наставницима, привредницима и угледним компанијама које су дале подршку учењу кроз рад у привреди, јер се у овај програм из дана у дан укључује све више школа и компанија.