Енергија и Екологија стартовали

Београдски сајам је 14. октобра 2024. године отворио капије двеју значајних сајамских манифестација – 19. Међународног сајма енергетике и 20. Међународног сајма заштите животне средине и природних ресурса EcoFair.

Све до 16. октобра, у Хали 3 Београдског сајма, и под јединственим слоганом „Порука је у природи“, више од 50 домаћих и страних излагача из десетак земаља, бавиће се проблематиком ових, за целокупно човечанство животно важних питања.

Стручњаци, предузећа, компаније, организације, инвеститори и доносиоци одлука из различитих сектора енергетске индустрије, настојаће да представе најновија достигнућа у тој индустрији, повежу професионалце из сектора, образују посетиоце о енергетским темама и промовишу одржива енергетску праксу. И друга страна енергетске медаље, она еколошка, игра све значајнију, често и пресудну, улогу у пројектовању и развоју нових енергетских извора. У светлу климатских промена и све строжих регулатива, одрживост постаје кључни критеријум у одабиру технологија и приступа за производњу енергије.

Током церемоније свечаног отварања ове јединствене сајамске манифестације, државни секретар у Министарству рударства и енергетике Стефан Србљановић подсетио је да је енергетска традиција „процес који се тиче свих нас који управљамо енергетским сектором, компанијама из јавног и приватног сектора, инвеститора, организација цивилног друштва, свих грађана и потрошача“.

Енергетска ефикасност је један од најважнијих циљева и приоритета овог министарства.

„Ове године је Влада Републике Србије усвојила Интегрални национални план за климу и енергетику, који подразумева значајно повећање енергетске ефикасности.

Министарство је издвојило 800 милиона динара, двоструко више него 2023, за енергетску санацију вртића и предшколских установа, основних и средњих школа, факултета, библиотека, домова културе, здравствених установа, зграда општинских управа, реконструкцију јавног осветљења у 41 општини или граду. Међу њима је Хемијски факултет, 20 школа и вртића широм Србије, КБЦ „Драгиша Мишовић“.

Да би се смањила потрошња и прешло на наплату топлотне енергије по утрошку, у 14 јединица локалне самоуправе санирано је више од 500 стамбених зграда у систему даљинског грејања, површине око милион квадрата, а укупна вредност пројекта је 64,5 милиона евра. Приоритет су зграде које могу највише да уштеде, а наша је процена да ће уштеда достићи 35%.

Ради се и на обнови 28 зграда централне власти.

Мотивишемо грађане да рационалније троше енергију, смање своје рачуне и допринесу свом буџету. Више од 30 хиљада домаћинстава је уз подршку и субвенције државе унапредило енергетску ефикасност у свом домаћинству. План је да до 2027. тај број достигне 70 хиљада породичних домаћинстава.

И социјално угрожени грађани су подржани олакшицама за струју, гас, односно грејање. Они и даље могу да се пријављују у својим општинама и остваре ове погодности.

Унапредили смо и законодавни оквир и обезбедили инвестиције у обновљиве изворе енергије. Више од 700 МВ нових капацитета, више од милијарду евра инвестиција. То значи девет нових „зелених“ електрана, али и нова радна места, већи БДП и утицај грађевинску индустрију. Данас имамо око 3800 прозјумера, капацитета 74 МВ, а пре само две године тај број је био 9,5 пута мањи.

Рекордне инвестиције су реализоване и у дистрибутивном систему. Настављамо замену бројила новим дигиталним бројилима за која су обезбеђена финансијска средства. За годину дана је више од пола милиона домаћинства добило нова дигитална бројила.

За следећих десетак година биће потребне инвестиције од око 15 милијарди евра, а укључују изградњу реверзибилних хидроелектрана, ветро и соларних електрана, нових гасних интерконекција и складишта гаса и нафтовода“.

Ивана Хаџи Стошић, државна секретарка у Министарству заштите животне средине, нагласила је да је овај догађај веома битан, јер повезује актере из различитих сектора из Републике Србије и иностранства, њихова искуства и „добру праксу“.

„Министарство је у последње четири године направило значајан корак на боље.

У вези са највећим проблемом, управљањем отпадом, убрзано радимо на пројектовању регионалних центара за управљање отпадом. Тренутно су радови на изградњи регионалног рециклажног центра у селу Каленић у у општини Уб, који ће опслуживати 15 јединица локалних самоуправа. У току су радови у Пироту, а до краја године планирани су и у Ужицу. У плану је да се до 2027. изгради девет оваквих центара.

Ова „зелена“ инфраструктура је предуслов да повећамо стопу рециклаже, а тиме затварамо санитарне и дивље депоније широм Србије.

Кроз пројекат „Одвајамо“, у сарадњи са партнерима из ЕУ, 17 локалних самоуправа добило је 26 камиона аутосмећара, преко 87.000 канти, преко 2.500 контејнера. У овим општинама увели смо примарно одвајање отпада већ у домаћинствима.

Бринемо и о инфраструктури. Тренутно градимо преко 340 км канализационе мреже и више постројења за прераду отпадних вода.

У сектору унапређења квалитета ваздуха, путем јавних конкурса значајна средства су додељена замени јавних котларница у топланама и јавним установама, као и индивидуалних ложишта у домаћинствима.

Подржали смо пројекте уклањања дивљих депонија, заштите земљишта, пошумљавања и озелењавања, куповине нових електричних возила.

И ова сајамска манифестација је важна подршка за нас, јер грађанима приближавамо еколошке теме и примере добре праксе и подстичемо их да буду активни у заштити животне средине.

Сајмове енергетике и екологије прати и одговарајући стручни програм.