Енергетика и Екологија од понедељка 14. октобра

Енергетска стабилност игра кључну улогу у одржавању стабилности привреде и квалитета живота становништва. За регион као што је наш, који се суочава с низом изазова, укључујући политичку нестабилност, економске потешкоће и сложене међународне односе, енергетска стабилност је од суштинског значаја.

За 19. Међународни сајам енергетике и 20. Међународни сајам заштите животне средине и природних ресурса EcoFair, који се посетиоцима и стручној јавности представљају од 14. до 16. октобра 2024. у Хали 3 Београдског сајма, то је тема над темама.

ЕНЕРГЕТИКА

Под јединственим слоганом „Порука је у природи“, више од 50 домаћих и страних излагача из десетак земаља, треба да покажу да стабилан и поуздан приступ енергији директно утиче на индустријску производњу, пословање, транспорт и свакодневни живот грађана. У недостатку стабилног енергетског снабдевања, привреда постаје рањива на прекиде у производњи, повећање трошкова пословања и инфлацију. Ово може резултирати смањењем инвестиција, порастом незапослености и смањењем животног стандарда. И у земљама западног Балкана енергетика је кључна за индустријске гране попут металургије, хемијске индустрије и транспорта. Уз то, свака енергетска криза нужно производи домино ефекат на ове секторе, што по правилу изазива озбиљне економске последице.

Западни Балкан, као регион чији је домаћи енергетски систем органски саставни део, има сложену енергетску ситуацију, добрим делом зависећи од увоза енергије и ограничених домаћих ресурса. Енергетска стабилност често је повезана с политичким и економским односима са суседним земљама и ширим европским окружењем. Примера ради, зависност од руског гаса или од централноевропских енергетских токова, или од неког другог спољног фактора, представља значајан фактор ризика. Уз све то, инфраструктура у многим деловима региона је застарела, што додатно угрожава енергетску стабилност.

Све су то разлози због којих ова респектабилна сајамска манифестације са УФИ лиценцом настоји да и овог пута окупи стручњаке, предузећа, компаније, организације, инвеститоре и доносиоце одлука из различитих сектора енергетске индустрије како би се приказала најновија достигнућа у тој индустрији, повезали професионалци из сектора, образовали посетиоци о енергетским темама и промовисала одржива енергетска пракса. Сајам енергетике омогућава компанијама да прикажу најновија достигнућа у областима као што су обновљиви извори енергије, енергетска ефикасност, паметне мреже, складиштење енергије, услуге и решења која могу помоћи у побољшању одрживости и сигурности у сектору енергетике и друге иновације.

Диверсификација енергетских извора и токова представља кључну стратегију за смањење ризика повезаних са зависношћу од једног извора енергије или једног снабдевача. У контексту глобалних енергетско-политичких превирања, диверсификација је постала императив за осигурање енергетске сигурности.

Једна од кључних тематских и излагачких одредница Енергетике је диверсификација извора, што подразумева повећање учешћа обновљивих извора енергије попут ветра, сунца, хидроенергије и биомасе. Ово смањује зависност од фосилних горива и помаже у ублажавању еколошких утицаја. На подручју којем припадамо, на пример, постоји значајан потенцијал за развој хидроенергије, соларних електрана и ветропаркова. Повећањем учешћа ових извора, земље региона могу смањити зависност од увоза енергије и повећати сопствену енергетску независност.

Диверсификација токова подразумева изградњу нових енергетских коридора и интерконекција између земаља, у чему Србија предузима значајне иницијативе. Све то повећава отпорност енергетских система на политичке и економске притиске.

Комуникација је такође кључна компонента енергетске диверсификације. Ово се односи на интеграцију енергетских система унутар региона и са ширим европским енергетским мрежама. На тај начин, Балкан може боље искористити предности европског енергетског тржишта и повећати сопствену сигурност. Примена паметних мрежа и модерних технологија за управљање енергетским токовима такође доприноси стабилности и ефикасности енергетских система.

Сарадња међу енергетским системима на регионалном и међународном нивоу је неопходна за осигурање енергетске сигурности и ефикасности. Енергетски системи су међусобно повезани и зависе једни од других, а сарадња омогућава боље управљање ресурсима, смањење трошкова и повећање отпорности на кризе.

И на западном Балкану, сарадња међу земљама у области енергетике је кључна за обезбеђивање стабилног снабдевања и интеграцију у европско енергетско тржиште. Регионални енергетски пројекти имају за циљ да повежу енергетске мреже земаља региона, што омогућава размену електричне енергије, оптимизацију производње и боље искоришћење обновљивих извора енергије. Сарадња такође омогућава заједнички развој инфраструктуре, што смањује трошкове и повећава сигурност снабдевања. На пример, заједничке инвестиције у гасоводе, нафтоводе или електроенергетске мреже омогућавају бољитак свих учесника, а такође повећавају њихову преговарачку моћ у односу на спољне снабдеваче.

У том контексту, на сајму ће, осим великих енергетских државних компанија попут Србијагаса и ЕПС-а, свој производни програм и асортиман – соларне панеле, све врсте каблова и мини камера за инспекцију цеви, пратеће уређаје и алате… – представити и низ домаћих и иностраних приватних фирми.

Као покровитељ Сајма енергетике, Министарство рударства и енергетике ће активно пропратити овогодишњу сајамску тему Енергетска ефикасност, и то кроз презентацију низа пројеката које спроводи Управа за финансирање и подстицај енергетске ефикасности, која однедавно послује у склопу ресорног министарства. На свом штанду ће кроз панеле и непосредне разговоре посебну пажњу посветити енергетској санацији домаћинстава, стамбених и јавних објеката.

Богат пратећи стручни програм, организован у форми панела и актуелних едукативнх програма за запослене, током сва три дана сајма на свом штанду најављује и ЕПС.

Фирма Телефон Инжињеринг на сајму представља електрично возило „Тесла“, чиме најпрактичније повезује теме екологије и енергетике.

ЕКОЛОГИЈА

Еколошки фактори играју све значајнију улогу у пројектовању и развоју нових енергетских извора. У светлу климатских промена и све строжих регулатива, одрживост постаје кључни критеријум у одабиру технологија и приступа за производњу енергије.

Приликом пројектовања нових енергетских извора, потребно је узети у обзир њихове емисије угљен-диоксида, утицај на биодиверзитет, потрошњу воде и друге еколошке факторе. Тако, ветроелектране и соларне електране имају низак еколошки отисак у погледу емисија стакленичких гасова, али могу имати негативан утицај на локалну фауну и флору, ако се не планирају пажљиво.

На Балкану, где постоји значајан потенцијал за развој хидроенергије, неопходно је балансирати између потребе за енергијом и очувања природних ресурса. Изградња хидроелектрана може имати негативан утицај на речне екосистеме, миграционе путеве риба и квалитет воде. Због тога је важно применити приступ заснован на одрживом развоју, који укључује темељне еколошке процене и ангажовање локалне заједнице.

У таквом контексту, 20. Сајам екологије EcoFair предводи различите чиниоце из система заштите животне средине – институције, произвођаче опреме, дистрибутере, рециклере, оператере, депоније, локалне самоуправе, комунална предузећа, генераторе отпада, стручну јавност у подизању свести о важности заштите животне средине, промовисању одрживости и обезбеђивању платформе за размену идеја, информација и иновација у вези с еколошким питањима. Та питања траже одговоре о примерним одрживим праксама, производима и решењима која доприносе заштити животне средине, обновљивим изворима енергије, рециклирању и управљању отпадом, енергетској ефикасности, зеленој градњи, иновативним технологијама и другим еколошки прихватљивим иницијативама, финансирању и управљању пројектима у сектору заштите природне средине, инвестиционим пројектима и управљању отпадом, пречишћавању и управљању отпадним водама, индустријској безбедности те домаћем законодавству у вези са овом проблематиком.

Незаобилазна је и промоција одрживих стилова живота, као што су еколошка исхрана, смањење употребе пластике, коришћење еколошки прихватљивих производа и слично.

На Сајму екологије наступају јавна комунална предузећа, локална самоуправа, домаћа удружења и заводи и неколико иностраних фирми из комуналне области и рециклаже.

Пратећи програм ове манифестације организује Привредна комора Србије са акцентом на Пословни форум Србија – Мађарска, а у сарадњи са Агенцијом Хепа Балкан, која на Сајам доводи више од десет фирми из области екологије и енергетике. Комора ће овога пута значајан део свог програма посветити средњим стручним школама, како би, и кроз систем образовања, област заштите животне средине покушали да приближе омладини.

Локална управа града Чачка, заједно са Технолошко-металуршким факултетом из Београда, на свом штанду организује читав низ актуелних презентација и предавања из области заштите животне средине и „добре праксе“.

Стручни пратећи програм, из свог домена, припрема и Институт за стандардизацију.

Однос између енергетике и екологије је сложен и често противречан. Док је енергија неопходна за развој и просперитет друштава, њена производња и потрошња могу имати озбиљне еколошке последице. Фосилна горива, која су дуго била главни извор енергије, одговорна су за већину емисија стакленичких гасова, што доприноси глобалном загревању и променама климе. С друге стране, прелазак на обновљиве изворе енергије представља решење које може ускладити енергетске потребе с еколошким циљевима. Међутим, чак и обновљиви извори имају своје изазове и еколошке аспекте које је потребно пажљиво размотрити.

Енергетика и екологија могу бити усклађене кроз концепт одрживог развоја, који подразумева коришћење енергетских ресурса на начин који не угрожава природне екосистеме и будуће генерације. Ово укључује енергетску ефикасност, смањење емисија, развој зелених технологија и промоцију одрживе потрошње енергије. У нашим околностима, овај баланс је посебно важан с обзиром на богатство природних ресурса и значај екосистема за локалне заједнице и привреду. Успостављање одрживих енергетских пракси може допринети и еколошком очувању и енергетској сигурности региона.

Јасно је, а то је и поента оваквог сајамског концепта и окупљања, да кључни фактори у пројектовању енергетске будућности неког региона као што је наш, уз поштовање свих еколошких стандарда, укључују: Диверсификацију енергетских извора, односно смањење зависности од фосилних горива кроз повећање удела обновљивих извора енергије, попут соларне, ветро и хидроенергије; енергетску ефикасност, кроз примену технологија и пракси које смањују потрошњу енергије у свим секторима, укључујући индустрију, транспорт и домаћинства; очување биодиверзитета, односно пажљиво планирање и изградња енергетских постројења како би се минимизирали негативни утицаји на екосистеме и биодиверзитет; смањење емисија стакленичких гасова, увођење мера за редукцију емисија ЦО₂ и других загађивача кроз технологије хватања угљеника, коришћење чистијих извора енергије, и прелазак на одрживе праксе; развој инфраструктуре за обновљиве изворе, што подразумева изградњу и модернизацију мрежа за интеграцију обновљивих извора енергије, као што су паметне мреже и складиштење енергије; регионалну сарадњу кроз заједнички развој енергетских пројеката и инфраструктуре међу земљама региона ради оптимизације ресурса и смањења еколошког отиска; промоцију одрживог транспорта, подстицање преласка на електрична возила и развој инфраструктуре за алтернативна горива која имају мањи еколошки утицај; инклузију локалне заједнице, односно ангажовање локалних заједница у процесу доношења одлука, како би се осигурало да енергетски пројекти задовољавају потребе и интересе становништва и минимизирају еколошки ризици; прилагођавање климатским променама планирањем енергетских система које узима у обзир будуће климатске промене и отпорност на екстреме временске услове; подршку иновацијама и истраживању, што значи подстицање развоја нових технологија и иновативних приступа у енергетици који смањују еколошки утицај и повећавају одрживост.

Ови фактори заједно чине оквир за планирање енергетске будућности која је еколошки одржива и прилагођена потребама региона.