Учествујући свим својим капацитетима и ресурсима у борби против глобалне пандемије, а због карактера и обима властите делатности, Београдски сајам је доспео у зачарани круг пословне депресије, из које је, без озбиљне подршке државе и појачаног уважавања специфичности ове делатности, готово немогуће извући се.
Иако имају сасвим другу намену, медицинска струка је проценила да су управо хале Београдског сајма, својом величином и инфраструктуром биле знатно погодније за збрињавање најблаже инфицираних него неке друге локације.
Београдски сајам се, са својим партнерима, и сам ангажовао на додатном прилагођавању, опремању, функционалности и хуманизацији те изузетно осетљиве болничке амбијенталне целине. Иако је такав избор у овако деликатном случају за Београдски сајам могао да буде само комплимент, произвео је у једном делу јавности оштре негативне асоцијације и неумесне алузије. Наглашавањем негативног утиска о једној објективно осетљивој, изнуђеној и привременој ситуацији, и то на самом почетку огромног посла који је требало обавити, стављени су у негативан контекст и целокупна делатност ове узорне компаније, њен међународни углед, друштвена и пословна моралност, али и вишедеценијска историја њених хуманитарних активности. Они којима је то требало да буде посао и који су имали медијске могућности нису се потрудили да подсете јавност да је Београдски сајам много пута до сада показао да је најпоузданији ослонац управо у кризним ситуацијама. Било је тако и у годинама санкција међународне заједнице, и за време НАТО бомбардовања, и када је требало збринути стотине жртава поплава, и у десетинама других случајева када је Београдски сајам у својим халама успешно и несебично организовао и дистрибуирао хуманитарну помоћ онима којима је била потребна.
Све је то Београдски сајам чинио о свом трошку. За то време, неке су земље, а на данашњи дан може се рећи и многе, покренуле читаве системе безусловне помоћи и опсежне финансијске мере за неодложну и ефикасну рехабилитацију ове моћне а привремено блокиране глобалне индустрије.
