Живот је поклекнуо пред још једним великим човеком који је својим присуством и трајањем обележио сећање готово сваког живог сународника, али и Београдског сајма.

Од последица коронавируса, у 95. години, умро је Власта Велисављевић, великан српског и југословенског глумишта, најстарији активни српски позоришни, телевизијски и филмски глумац. Одиграо је око 350 улога у позоришту, на филму и у серијама, на готово свим сценама широм земље.

Као глумац је први пут наступио са дванаест година (1937) у „Родином позоришту“ Гите Предић, ћерке Бранислава Нушића, у представи „Пут око света“. Последњу премијеру је имао 2016. године у Шекспировом Хамлету, а последњи пут је стао на сцену 12. фебруара 2020. године, када је одиграо Молијеровог „Уображеног болесника“. За глумачко стваралаштво добитник је бројних награда и признања, а за свеукупан допринос култури и Сретењског ордена поводом Дана државности Републике Србије (2017). Међутим, није походио само глумачке путеве. Године 1943. је ухапшен и депортован у концентрациони логор Дортмунд Херде у Немачкој одакле је успео да побегне 1944. и дође до Београда. По завршетку рата је покушао да пребегне у САД али је ухапшен и накратко био у затвору на Ади Циганлији. У време Информбироа, 1950. године, ухапшен је и спроведен на Бањицу а потом на Голи оток, где је провео три године.

Као што је у животу био сведок и учесник у небројеним чудима, тако је било и у његовом кратком суочавању са судбином Београдског сајма. Пре тачно две године, крајем марта 2019, Власта Велисављевић је, у почасном својству једног од двојице најстаријих власника уредне возачке дозволе, свечано отворио последњи одржани Међународни салон аутомобила и Међународни сајам мотоцикала, скутера, квадова и опреме Мотопассион. На отварање је дошао – својим колима. У шаљивом подсећању на своје многодеценијско возачко искуство присетио се и дана када је, као ђак тадашње Реалне гимназије, присуствовао „гран прију“, чувеној предратној трци тадашње „формуле 1“ око Калемегдана. На крају је, као да у највећој брзини зауставља свој времеплов, само кратко констатовао: „Сајам аутомобила је отворен“.

Ход оне исте судбине хтео је да тачно две године касније, коронавирус истог тренутка блокира животни пут и Власти Велисављевићу и Међународном салону аутомобила. Иако се ради о пукој и чудесној коинциденцији, опроштај од овог великог човека могао би да гласи: „Господине, све небеске аутостраде за вас су отворене!“