„Како се долази до медијске“ независности“ тема је панела на коју су покушали да одговоре Вукашин Обрадовић, уредник Врањских новина, Владимир Радомировић, председник УНС-а, Драгољуб Петровић, уредник дневног листа Данас и Гордана Јанковић, шефица Медијског одељења ОЕБС-а. Модерато је био Желимир Бојовић, шеф корпоративних комуникација Адриа медиа групе.
Вукашин Обрадовић се сложио са истраживањима о медијској независности и на скали од нула до дест потврдио је да она заслужује тројку, Драгољуб Петровић дао је петицу, за Владимира Радомировића медијске слободе заслужују оцену од 4 до 7. Гордана Јанковић рекла је да ова оцена иде од петице на доле, јер демократизација културе дефинише медијску слободу, а она није развијена. Различитост у мишљењима не треба третирати као непријатељство, како је сада, већ као другачије ставове о истој теми.
– Највалиднија дефиниција слободе медија подразумева успостављање амбијента у коме постоје бар приближно исти услови за све медије, а то сада није случај. Навешћу примерт телевизије отворене у Врању под мистериозним околностима – она послује јер добија уговоре са свим ЈП, донације од по 100 хиљада динара од ТО Врање за праћење Фијакеријаде или за представљање дана Врања у Београду, а ту је и она локална изрека „да му умре мајка ко се не рекламира на ТВ“, рекао је Вукашин Обрадовић.
Он је објаснио да власти није било довољно гашење Врањских новина, јер су претходног дана за портал рекли да се бави медијским тероризмом само због помињања локалног моћника. Акција Врањских о слободи медија има за циљ управо једнак положај на тржишту за све медије. Премијерка је најавила разговоре, али ми не желимо разговоре на канабету, већ јавни дијалог.
– Решење није ни у доласку страних инвеститора у медије, јер су они за њих бизнис. Све би било у реду да је пут до зараде тржиште, али ако је то дил са влашћу – они ће се прилагодити. Ако ће да зараде промоцијом власти или само једне особе – они ће то и радити. Ништа не може да се уради ни док постоји овакав однос власти према другачијем мишљењу – власт га патолошки не подноси. Проблем је и што ова власт не воли ни тишину, она тражи аплаузе. Дакле, Дражо (уредник Данаса), не можеш више ни да ћутиш, мораћеш да аплаудираш, нашалио се Обрадовић.
– Не смета ми информација, ако је тачна, да су се људи уљуљкали у сатиру, да је доживљавају као острво до кога су допливали у освајању медијских слобода и да даље не желе да пливају. Причао сам и са Кесићем и закључили смо да се као сатиричари боримо да и остали медији буду слободни. Па и политичар Зоран Бабић је рекао је да је постао популаран после провлачења његових лапсуса кроз сатиричне емисије. Сатира је боља од догматских текстова и по Камијевом мишљењу – она се најмање цензурише јер је власт не схвата, рекао је Петровић.
О учествовању у групи против медијског мрака, Петровић је рекао да је значајно и то таласање, јер слободне медије власт нити слуша нити уважава – ни једна власт не воли критику. Овде сви сматрају да је новинарство једноумље, а Данас је био критичан према свим властима.
– Претплата јесте једна врста помоћи за независне медије, јер када нам је претило гашење због наредбе јавним предузећима да не смеју да се оглашавају код нас, затражена је помоћ читалаца и – то је имало одјека. До тада смо „лично знали“ све наше читаоце, а сада не, али обећавамо да ћемо их упознати, сатирично је објаснио Петровић.
Владимир Радомировић, председник УНС-а, подржао је предлог да се медији због јавног интереса суфинансирају из буџета локалних заједница. Да не би било спорно којим медијима ће се додељивати новац, о томе морају да одлучују стручне комисије. Његов став је и да би претплата могла да утиче на независност медија, јер је велики проблем неоглашавање ЈП у неким медијима по налогу власти. Таблоиди свуда у свету крше све новинарске кодексе, али нигде нема оволиког утицаја државе.
– Власт увек покушава да добије оно што жели, али борба за професионализам и слободу говора никад не престаје, јер ни једном друштву слобода није дата, рекла је Гордана Јанковић. – Основ за успостављање другачијих односа је разговор у оквиру професије, затим разговор професије и власти, али и разговор са публиком. Грађанима се мора предочити начин функционисања медија и „преживеће“ само они медији који буду успели да остваре одговарајућу динамику дебате.
Акција солидарности са нападнутим медијима је веома важна, јер велики проблем представљају напади на колеге које се баве истраживачким новинарством, објаснила је Гордана Јанковић. Треба напоменути и да су проблеми медија слични свуда у свету, али да је веома мало контаката међу њима.
