Од 11. септембра 1937. године до свог овогодишњег, 86. рођендана Београдски сајам је физички препливао само Саву, али је историјски, суштински, немерљивом снагом бренда и глобалног ауторитета много пута премрежио планету, дотакао сваки њен кутак, угостио сваког госта, примао и одашиљао енергију која је увек чинила боље, живот и општу корист.
За то време Београдски сајам је био уграђен у привредне темеље чак седам држава и политичких система, опслужио преко 520 хиљада излагача из 180 држава, угостио 65 милиона посетилаца, организовао око 3.500 сајамских манифестација различитих профила и формата, који су у просеку привлачили по двадесетак хиљада људи.
Већ од прве сајамске манифестације, одржане на данашњем Старом сајмишту, која је представљала феномен у европским оквирима и била изванредно прихваћена и посећена, чак и предмет зависти тадашњих великих европских сајамских индустрија, Београдски сајам је ширио инфраструктуру, континуирано радио на унапређивању услуга, померао стандарде обележавајући цео један век спајањем српске привреде са светом и промоцијом разноврсних цивилизацијских достигнућа на српском тржишту, у привреди и друштву у целини.
Као један од најпрепознатљивијих симбола Београда и Србије, као централно место окупљања пословних људи, излагача и посетилаца из различитих делова света и са одговорношћу носиоца сајамске индустрије у региону, Београдски сајам је био и остао незаобилазно место за промоцију и развој различитих аспеката друштва. Да би на балканској ветрометини не само опстао него и био лидер у савладавању прекретница и бројних преломних момената, који се у сајамској индустрији појављују из различитих разлога, укључујући технолошке иновације, промене у понашању потрошача и излагача или глобалне догађаје, Београдски сајам је из минута у минут морао бити спреман на нове изазове и могућности да би његов допринос економском, културном и друштвеном напретку земље и региона био делотворан. И био је.
Сведочећи и бивајући активан учесник у бујици историјских догађања, почевши од самих зачетака озбиљније индустријализације ове земље, па до данашњих дана када су промене сваке врсте постале готово неухватљиве и на глобалном плану, Београдски сајам је пред вратима нове ере која признаје само одважне, способне и спремне за неко ново време и нове околности.
Као платформа за промоцију привреде, на којој компаније из различитих сектора имају прилику да представе своје производе, услуге и иновације, што доприноси развоју привреде и стварању пословних веза и унутар земље и са иностранством; као регионални магнет за излагаче из целог света, што доприноси интернационализацији српске привреде и стварању могућности за извоз домаћих производа; као својеврсни едукатор и иноватор, који својим програмима и изложбама промовише иновације и образовање у различитим областима, као што су технологија, здравље, пољопривреда, медицина или култура; као промотор и промотер малог и средњег предузетништва, чиме малим и средњим предузећима пружа прилику да се представе широј јавности и стекну контакте са потенцијалним партнерима и инвеститорима, па чак и као туристичка атракција која привлачи посетиоце из различитих делова света и значајно доприноси туристичкој индустрији града и земље, Београдски сајам и 86. рођендан обележава у знаку предводника на чија плећа треба да се смести будућност овдашње сајамске индустрије, признате и на глобалном плану.
Пред нововременим Београдским сајмом су изазови који све више постају тековине цивилизације: дигитална трансформација, која укључује и виртуелне и хибридне моделе сајмова, еколошка одрживост, персонализација података о излагачима и посетиоцима, бројни нови сектори који доживљавају брз раст, глобализација и интернационализација пословања, веће ангажовање самих посетилаца итд. Све то на свој начин радикално обликује будућност сајамске индустрије, па и Београдског сајма, чинећи га динамичнијим и прилагодљивијим, како би задовољио потребе излагача и посетилаца у временима у којима живимо.
