Музеј модерне уметности у Њујорку (The Museum of Modern Art, MoMA) је не само први музеј модерне уметности у САД (1929), него и један од најутицајнијих музеја модерне уметности у свету. Музејска колекција представља врхунски преглед модерне и актуелне уметности, која обухвата дела архитектуре, дизајна, цртеже, слике, скулптуре, фотографије, графике, илустрације, филм и електронске медије.
На једном таквом месту и у таквом окружењу, своје место нашао је и Београдски сајам, и то у оквиру изложбе „Према конкретној утопији: Архитектура у Југославији, 1948-1980“, која траје од 15. јула ове године и трајаће све до 15. јануара идуће.
Ова комплексна изложба посвећена претежно дизајнерском слоју и значењу пре свега бетонских грађевинских и архитектонских решења диљем бивше државе (од свима добро познатих бетонских стамбених и пословних кула, институција различитог профила, спортских објеката, до широког и репрезентативног поља бетонске споменичке архитектуре…), али и обичним предметима (телефони, столице и сл.) за свакодневну употребу, који су на сваком плану били симболи историјског тренутка, схватања сваковрсног „регионалног“ наслеђа али и јединствених перспектива простора између Триглава и Ђевђелије. Примера ради, чак се и карте за овај изложбени хепенинг у срцу Менхетна продају у легендарном црвеном киоску, у каквом су се продавале још легендарније виршле, штампа и сл.
Београдски сајам, за оно време чудесан конструкционо-грађевински подухват, представљен је промотивним плакатом поводом 2. Међународног сајма технике из 1958. године, те скицом идејног решења и видео-прилогом о изградњи будуће централне хале, оне са ознаком 1, Београдског сајма и подсећањем на њене ауторе.
