Разговор под симболичним радним насловом „Како су српске продукције протерале турске серије са малих екрана“ организован је у оквиру Сајма информисања и маркетинга Медиа Маркет, а учествовали су Радош Бајић, познати српски глумац, сценариста и редитељ, и Милан Аџић, заменик уредника ТВ сектора Вечерњих новости. Модератор је био Никола Дражовић са портала filmitv.rs.

Након подсећања на златна времена југословенске телевизије, када су на екранима били Отписани, Врућ ветар, Камионџије, Позориште у кући, Бољи живот, да би после Срећних људи или Отворених врата, српске телевизије полако почеле да се затварају за домаћу, а отварају за експанзивну латино, а затим и турску продукцију, гости су дали своје виђење стања у актуелној продукцији серија.

Радош Бајић је изразио задовољство што домаћа продукција данас доживљава релативан процват. Телевизије углавном више не купују серије – снимају своје. Епилог је велики број сјајних пројеката који су обележили и још чине окосницу играног телевизијског садржаја. Село гори, а баба се чешља, Шифра Деспот, Пси лају ветар носи, Рањени орао, Грех њене мајке, Непобедиво срце, Војна академија, Убице мог оца, Сенке над Балканом, Немањићи, Истине и лажи, Корени, успели су да засене не само турске него и друге стране серије.

Бајић је указао да нам је претила опасност да „наша деца, пре него што проговоре српски – проговоре турски“, или неки други страни језик, и све то уз стране серије сумњивог квалитета и у великим количинама, јер је телевизија сама по себи „опасан“ медиј, погодан за манипулацију. Показало се да је прекретница, по њему, била серија „Село гори, баба се чешља“, која је имала за циљ да афирмише домаће стваралаштво, најбоље особине нашег националног идентитета, дух обичног, малог човека, наше глумце и културу. Једини и можда највећи проблем је био у томе да ли ћемо бити веродостојни и имати довољно добар садржај за једну такву културну мисију, рекао је он. Показало се да смо успели, и да је „Село гори…“ постало на свој начин узор за бројне друге наслове и филмске пројекте.

То је између осталог и због тога што смо се ми страној конкуренцији, код које често „шикља крв на све стране“, супротставили најбољим особинама нормалног човека као што су хуманост, љубав, доброта, искреност, скромност, солидарност… само што је то у једном случају у нашем исконском сеоском окружењу, а у другом у релативно урбаном, као у Шифри Деспот.

Бајић је изразио и подршку и солидарност са другим ауторима серија, јер настају у тешким условима и уз претњу финансијски недостижне стране конкуренције, али се и забринуо због потенцијалне хиперпродукције коју не би пратио квалитет.

Милан Аџић је, из перспективе свог медија, потврдио да је интересовање за, например, турске серије све мање, а за домаће све веће, што се нарочито види по захтевима читалаца да се домаћи глумци представљају детаљније, живописније и у већој мери.