Шестог јуна 2018. године и Београдски сајам, носилац сајамске индустрије у овом делу Европе, обележава Светски дан сајамске индустрије (Global Exhibition Day).

Овај дан промовисан је 2016. године као прилика да се укаже на глобални значај сајамске индустрије и њен позитиван утицај на послове, бизнис, иновације и локалне инвестиције. Већ прве године обележен је у више од 60 земаља света, уз учешће преко 1000 учесника и више од 30 партнерских удружења. Замишљено је да се тада, под слоганом „Мисли глобално – делуј локално“, широм планете предузимају различите активности, које имају заједнички циљ да нагласе изузетан значај, али и виталност сајамске индустрије.

Та глобална сајамска индустрија, чији је Београдски сајам угледни фактор, данас подразумева око 31.000 сајамских изложби различитих величина и формата, са више од 4,4 милиона компанија-учесника, који долазе у контакт са преко 260 милиона посетилаца. На годишњем нивоу, они остваре потрошњу од око 98 милијарди евра.

Београдски сајам је, према подацима Међународне уније сајмова (UFI) за 2017. годину, један од 1212 светских сајмова који имају најмање 5000 квадратних метара затвореног изложбеног простора (по неким мерилима Београдски сајам има и 20 пута више од те доње границе), а укупан затворени изложбени простор свих тих сајмова достигао је 34,8 милиона квадратних метара. У прилог тврдњи да је сајамска индустрија у експанзији, запажено је континуирано повећавање глобалног сајамског простора за просечно 1,3% годишње од 2011. године.

Готово је сигурно да је UFI био инспирисан прошлогодишњим ексклузивним истраживањем у вези са утицајем Београдског сајма на овдашњу привреду кад је процењивао да је у комплексној сајамској индустрији данас директно ангажован „еквивалент“ од 680 хиљада људи са пуним радним временом, али и да индиректно, у вези са туризмом, транспортом, смештајем, опскрбом храном и пићем и сл. ангажује додатних 1,8 милиона „еквивалентних“ радника са пуним радним временом, односно знатно више ако се рачуна са њиховим реалним повременим ангажманом.

Стицајем околности, Светски дан сајмова на известан начин коинцидира са завршетком пролећне сајамске сезоне, која је за Београдски сајам била успешна. Тој чињеници нарочито доприноси успешна реализација традиционалних сајамских стубова – сајмова туризма, аутомобила, грађевинарства и технике.

Јубиларно 40. издање Међународног београдског сајма туризма оправдало је епитет најуспешнијег регионалног туристичког догађаја, који су обележили нови премијерни учесници, нове дестинације, врхунске презентације и атракције. То се односи и на пратеће манифестације – Сајам хотелско-угоститељске опреме Хореца Опрема, Сајам вина BeoWine и Сајам сувенира. Наступило је више од 1.200 излагача из 55 земаља света, представљајући туристичку понуду, културу и обичаје, вина и специјалитете којим освајају туристе и госте, а међу више од 70.000 посетилаца био је значајан број оних из категорије „бизнис“. Поред Грчке, земље партнера овогодишњег Сајма туризма, сајам су премијерним учешћем обележили Јужноафричка Република, Палестина и Мароко, али и Руска Федерација, која је први пут наступила прошле године, па се ове године вратила оценивши српско тржиште као квалитетно и профитабилно, а сајам као лидерску манифестацију на којој се успешно представљају читавом региону и овом делу Европе.

Прави бум направили су сајам аутомобила DDOR BG Car Show 06 и 12. Међународни сајам мотоцикала, делова и опреме „Motopassion“, који су својим програмима привукли фасцинантних 133.000 посетилаца. Ова манифестација остаће упамћена не само по продаји више од 3.000 возила свих категорија, што говори о опорављања и узлазној линији аутомобилског тржишта, него и по 306 излагача из ауто-индустрија двадесетак земаља, који су представили 34 аутомобилска бренда са 41 премијером или сасвим новим моделом аутомобила. Сајам мотоцикала угостио је 73 излагача, који су представили 36 брендова мотоцикала, АТВ и осталих моторних возила и бицикала, са чак 41 новитетом. Укупно је на оба сајма било изложено око 600 различитих модела возила.

И 44. Сајам грађевинарства SEEBBE, са пратећом изложбом 10. StoneExpo Srbija, показао је зашто је највећи догађај из области грађевинарства у овом делу Европе. Више од 600 излагача из 27 земаља света приказало је иновације и технолошка достигнућа на пољу савременог и функционалног приступа градњи, моделе за опремање простора и постављање еколошких стандарда који дефинишу нову, еколошку културу живљења. Промовисане су и две нове тематске целине – „Некретнине и инвестиције“ и „Архитектура и урбанизам“ – па не чуди да је међу око 35.000 посетилаца био и за 20% већи (него прошле године) број оних пословних.

Ни 62. Међународни сајам технике и техничких достигнућа, најстарија и најугледнија регионална сајамска манифестација посвећена техници, техничко-технолошким достигнућима и иновацијама, није заостао за претходницима. На сајму се представило око 600 излагача (од којих трећина из иностранства) из 30 земаља са пет континената. Сајам је обиловао новостима и иновацијама, а један од кључних догађаја било је обележавање 60. годишњице почетка емитовања редовног ТВ програма у нас, и то баш из Студија на Београдском сајму. Ипак, Сајам ће остати упамћен по значајном броју великих и одмах обелодањених склопљених послова, вредних неколико милиона евра.

Сличне квалификативе заслужују и друге манифестације Београдског сајма, попут Сајма наутике, лова и риболова или Сајма хортикултуре са изложбама, али и оне којима је Београдски сајам „само“ пословни партнер и логистичка подршка, међу којима су и Сајам за треће доба, CACIB, Дечији сајам, Сајам козметике и други.

И јесењи програм обећава и атракције и послове. Први међу изворним сајмовима Београдског сајма у том низу је септембарски Сајам графичке, папирне и креативне индустрије (са сајмом BiroExpo), можда и најпропулзивнијих индустријских грана уопште. Октобар отвара иновативни тројац – Сајам енергетике, Сајам екологије и 112 EXPO – на истом месту и у исто време, сајамска репрезентација без конкурента у овом делу Европе. Следи Сајам медицине и стоматологије, један од „трајно растућих“ сајмова које заинтересована јавност ишчекује са највише нестрпљења. Октобар завршава такође спектакуларним тројцем – легендарним Сајмом књига, Сајмом образовања и Сајмом медија – о којем не треба трошити речи, јер представља оријентир у животном распореду модерног човека. Ни новембар није без адута, јер је уточиште за још један сајамски стуб – Сајам намештаја са Сајмом машина, репроматеријала и алата, потом за Сајам етно хране и пића па за Expozim. Децембар припада Сложном мозаику Србије („сајам националних мањина“) и предновогодишњем Забавном парку.

Коначно, и ово је само најзначајнији део „изворне“ понуде Београдског сајма. Кад се у све то „инфилтрирају“ манифестације којима је Београдски сајам партнер, суорганизатор или домаћини, а њих је „безброј“ – од Дечијег сајма, Сајма козметике или Белфиса (фитнес, велнес и здравље), преко Гамес.Цон-а, Сајма спорта или ЦАЦИБ-а, па до невероватног Фестивала науке – сајамски угођај постаје готово празнични чак и на свакодневном плану.

Београдски сајам, и као компанија и као људи који га представљају, има свест о својој традицији, својим друштвеним обавезама и приликама које се не смеју пропуштати. Излагачима и посетиоцима преостаје само да се у то стално и на обострано задовољство уверавају.