Београдски сајам, недеља, 30. октобар 2022. године. Последњи, и то предиван дан 65. Међународног београдског сајма књига обележен је симболичном примопредајом „Отворене књиге“, коју је амбасадорка Румуније у Србији Силвија Давидоју уручила амбасадору Француске у Србији Пјеру Кошару. Румунија је, са својом књижевношћу и културом, била домаћин овогодишњег, а Француска ће бити домаћин следећег, 66. Сајма књига 2023. године.

Осврћући се на протекле сајамске дане, амбасадорка Румуније у Београду Силвија Давидоју захвалила се Београдском сајму и Београду што је штанд Румуније и сам био одличан домаћин. „Наши гости, румунска књижевност, румунски писци, румунски издавачи, али и колеге из Министарства културе, са високим професионализмом су представили нашу земљу“.

„Имали осам свеобухватних дана, са веома богатим програмом у којем су учествовале наше колеге из Румуније, али и друге институције из Румуније, које су дале свој допринос. Захвалност дугујемо Румунском културном институту, Националној библиотеци Румуније и издавачима који су помогли да они буду заједно са нама. Уверена сам да ће се труд и рад екипе која је допринела да се Румунија представи на високом нивоу наставити у наредном периоду и да ћемо имати велики број превода, како са румунског на српски тако и са српског на румунски језик“, истакла је Давидоју.

„Успостављање ове и овакве везе било је почело и пожељно одавно. Захваљујем се и нашим сарадницима из Србије, који су допринели да се Румунија овако квалитетно представи и да ово мишљење деле сви посетиоци који су прешли праг румунског штанда. Позивам вас да и следеће године посетите наш штанд, јер сам разумела да се свима свидело овде и да ћемо се поново вратити“, поручила је амбасадорка Румуније.

Преузимајући почасно домаћинство од Румуније, француски амбасадор у Србији Пјер Кошар честитао је својој румунској колегиници на „дивном штанду и на богатом програму који су показали на Сајму књига“. „Румунија је велика франкофона земља и нема сумње да сам овај чин примопредаје „отворене књиге“ симболизује снажну приврженост Србије франкофонији“.

Амбасадор Кошар је изразио задовољство што преузима ову „отворену књигу“ и радост због почасног гостовања Француске на Сајму књига 2023, које је „од изузетног значаја за Француску“.

„Ова манифестација“, рекао је он, „биће прилика да заједно истакнемо већ постојећу сарадњу између Француске и Србије. Француски институт у Србији и Амбасада Француске у Србији потрудиће се да кроз књижевност истакну динамичност француско-српских веза у области издаваштва, које отварају путеве за сарадњу у многим областима, сарадњу са младима, па и посредством разних књига, као што су на пример путописне. Да отворимо путеве ка многим областима као што су туризам, гастрономија, али и спорт у перспективи Олимпијских игара у Паризу 2024.“

„Потрудићемо се такође да истакнемо значај књиге у свим њеним формалним облицима, као што су аудио или дигиталне књиге. Желимо да истакнемо и сарадњу у области стрипа, који је снажно заступљен и у Србији и у Француској. Биће ту заступљене и традиционалне форме књига из свих области – фикције, уметности, науке и образовања. Желимо да позовемо истакнуте представнике француске књижевности, а неки су већ изразили жељу да дођу. Рачунамо и на присуство личности из света спорта и гастрономије, а све то у циљу представљања Француске кроз све области у којима се наша земља истиче“.

„Коначно, Француска ће предложити својим партнерима у Београду и Србији да се придруже у њеном представљању. Позваћемо и позоришта и музеје и представнике цивилног друштва да не само посете наш штанд него и посвете посебну пажњу француском стваралаштву, да се представе кроз изложбе, концерте и разне друге иницијативе како бисмо у Србији приредили сезону у бојама михољског лета“, рекао је Кошар.

Резимирајући протеклих осам сајамских дана, тачно девет сати пре „спуштања завесе“, координаторка пројекта 65. Међународног београдског сајма књига Љиљана Шошкић подсетила је да је овогодишњи сајам, после много месеци великог посла, био још један у низу успешних и великих празника издаваштва и српске културе на Београдском сајму.

„После две пандемијске године и немогућности да уопште одржимо сајам, наступило је 416 директних излагача (излагача и суизлагача), од чега 325 домаћих директних излагача и 91 инострани директни излагач. Укупан број учесника, који обухвата осим директних и индиректних излагача обухвата и заступљене фирме, јесте 854.

Сајам је одржан на више од 30.000 квм бруто изложбеног простора. Одржано је 525 програма у организацији Београдског сајма књига и издавача. Представљене су четири изложбе.

Очекујемо да ће и број посетилаца бити на нивоу претходних година.

Осим издавача из Србије, хале су оплеменили и издавачи из Босне и Херцеговине, Републике Српске, Русије, Хрватске, Црне Горе, Италије, Кине, Ирана Белорусије, Швајцарске, Марока, Индије , Немачке, Пољске, Египта и Мађарске.

У улози почасног госта, на високом професионалном нивоу представила се Румунија, која заслужује сваку захвалност за труд који је уложен у представљање своје културе и књижевности.

Са своје стране, жири 65. Међународног београдског сајма књига разматрао је и оценио издавачку продукцију у категоријама за које се додељују признања.

Сајам књига је пратило преко 1200 новинара, сниматеља и фоторепортера из електронских, штампаних и онлајн медија из земље и иностранства, акредитованих за праћење манифестације.

Све ово потврђује да је Београдски сајам књига очувао и потврдио реноме прворазредног догађаја у култури, а ми се надамо да смо и овог пута били добри домаћини импозантном броју издавача, писаца, новинара и гостију.“

Љиљана Шошкић се на крају захвалила на поверењу и на сваком појединачном доприносу успеху овогодишњег Сајма, пожелевши да таква атмосфера дочека и излагаче, посетиоце и госте 2023. године, а међу њима и следећег почасног госта – Француску.