Историја Београдског сајма, чији је невероватан развој од самог почетка био пример у сајамској привреди тадашње Европе, на најтрагичнији начин је обележена у време Другог светског рата, када је на простору сајмишта формирано стратиште.
Након немачког бомбардовања Београда 6. априла 1941, и павиљони Београдског сајма били су у значајној мери оштећени, што није спречило Немце да, већ у јесен, на том месту формирају концентрациони логор „Сајмиште“, највећи у Србији, а други по величини у Југославији. Од децембра 1941. до маја 1942, у самом логору, који се прво звао „Јеврејски логор Земун“, убијено је преко шест хиљада Јевреја, углавном жена, деце и стараца. Они који нису побијени на Сајмишту, побијени су током транспорта до Јајинаца, где су већ биле спремне масовне раке.
Када је Србија, по немачкој процени, „очишћена од Јевреја“, логор је променио назив у „Прихватни логор Земун“, намењен партизанима, комунистима, четницима и свим другим политичким затвореницима и непожељним грађанима из целе Југославије, али и као „радни“, „сабирни“ и „дистрибутивни центар“ за депортовање логораша на принудни рад у логоре по Европи. До савезничког бомбардовања 1944, када су оштећени и порушени многи логорски, односно сајамски павиљони, након чега је логор расформиран, кроз Прихватни логор је прошло око тридесет две хиљаде људи, а убијено око једанаест хиљада.
У знак пијетета према свим жртвама логора „Сајмиште“, подигнутог на рушевинама Београдског сајма, делегација Београдског сајма положила је венац на Споменик жртвама геноцида на Старом сајмишту.
