У изузетно богатој туристичкој понуди Врања налази се „за сваког по нешто“ – уживање и одмор у природним лепотама, спортско-рекреативним дешавањима, културно-забавним програмима, као и разгледање културно-историјских знаменитости града.

Врање је попут Вероне, имало своје трагичне љубавнике Ајшу и Стојана.

Живели су у османлијско време и своју страсну и трагичну љубав такође су, као Ромео и Јулија, запечатили смрћу. Бели мост на Врањској реци, за који се верује да има чудотворну моћ, саграђен је 1844. године, после трагичне љубави Туркиње и Србина.

Планина Бесна кобила налази се 40 километара источно од Врања, 120 километара од Скопља и 400 километара од Београда. Овај планински бисер део је планинског масива Родопских планина и састављана је углавном од граните. Врхови планине су већи део године под снегом, а поглед са врха фасцинира јер по ведром времену сеже до Шар планине, планине Риле у Бугарској, па чак и до Олимпа у Грчкој.

Надморска висина, облик и положај падина, као и велика количина снега који пада током године, чине да сезона скијања траје од половине новембра до половине маја. Скијашима су на располагању две уређене стазе и три ски лифта, а једна стаза је оспособљена и за ноћно скијање. Љубитељи слободног скијања могу да користе бројне стрмине са изврсним условима за екстремно скијање. Стручњаци за планинарске центре тврде да ову планинску лепотицу карактерише клима која највише подсећа на климу у познатом аустријском скијашком центру Кицбилу.

Бесна кобила је једна од најлепших планина у Србији и идеална је за бављење планинским бициклизмом, а за рекреативце уређено је и неколико стаза за шетање. Видно су обележене и пролазе кроз најлепше делове Бесне кобиле.

Само 12 километара од града налази се Врањска бања, од давнина позната по термо-минералним изворима изузетне лековитости. Температура на извору се креће од 94-110°Ц, а вода слузи за лечење свих облика реуматизма, неуролошких обољења, постоперативних и пострауматских стања, болести коже и органа за варење.

Мешавина оријенталног и европског, преплитање истока и запада, створили су посебну врсту севдаха зачињену специфичном врањанском песмом, игром и музиком. Да би се осетио овај специфични начин живљења, ова посебна животна филозофија, мора се доћи у ову питому варош гостопримљивих људи да се проба укусна јужњачка храна и добра вина, да се чује аутентични врањански мелос који отвара и најскривеније кутке душе, да се види и заигра врањански чочек – игра која буди емоције и страсти, да се опусти и живот посматра са његове лепше стране.