Био је петак 23. август 1957. године када су новински извештаји гласили: „Београдски сајам, међу најлепшим и најсмелијим објектима ове врсте у Европи“.
Тог дана свечано је отворен први сајам у новоизграђеном импозантном грађевинском комплексу на савском приобаљу, Међународни сајам технике, који је оправдао очекивања и поставио високе стандарде. У историји ће остати податак да је на првом сајму учествовало 1.500 излагача, 650 домаћих и 850 страних из 28 земаља света, што је изузетно значајно с обзиром на то да су домаћи излагачи у то време били доминантни на највећим европским сајмовима. Само свечаном отварању присуствовало је преко 5.000 званица, укључујући бројне високе госте из земље и иностранства, док је током десет дана трајања сајма кроз изложбене хале прошло импресивних 1.150.000 посетилаца.
Београдски сајам је изграђен у периоду од 1954. до 1957. године према плану тима у којем су учествовали архитекта Милорад Пантовић и инжењери Бранко Жежељ и Милан Крстић. Комплекс је био замишљен као модеран урбанистички простор, чија су основа три изложбене хале међусобно повезане пасарелама.
Велико конструкторско остварење и архитектонско–грађевински подвиг, Београдски сајам је још док се градио привукао пажњу светске јавности, а због самог распона куполе хала 1 је дуго била јединствена у свету.
Приступ архитекте Пантовића у пројектовању Београдског сајма био је заснован на принципима функционализма у модерној архитектури, инспирисан италијанском традицијом изградње спортских и изложбених хала из средине двадесетог века, као и употребом овалних облика карактеристичних за византијске форме, резултирао је стварањем објеката који су се издвајали од свега претходно изграђеног у београдској архитектури. Овај иновативни приступ дао је значајан допринос авангарди послератног београдског градитељства. Захваљујући томе, Београдски сајам је добио признања домаће јавности и угледних светских стручњака, чиме је постао једно од обележја града.
Данас је хала 1 због својих архитектонских решења и начина изградње проглашена спомеником културе, док је Београдски сајам споменик једне епохе која је оставила велики траг у друштву.
Читав мали привредни град сачињен, не само од сајамских хала и речног амбијента који одузимају дах, него и са помоћним објектима за смештај робе, изградњу штандова, са царинарницом, Управном зградом и менаџментом, пројектним бироом, организационим тимовима свих појединачних манифестација, маркетинг и прес-бироом… настао је тада, али се до данас непрекидно развијао и иновирао да би остао кључно место привредних дешавања, организације и одржавања бројних државних, регионалних и међународних манифестација, али других догађаја са великим бројем учесника.
