У суботу, 19. октобра 2024. године, у 18 часова, у Хали 2 Београдског сајма, свечано је покренут културни замајац најрепрезентативније књижевне манифестације не само у овом делу Европе него и на ширем међународном плану – 67. Међународног београдског сајма књига.
Под слоганом „Реч је слободна“, више од 400 домаћих и иностраних издавача, писци, посетиоци и сви други поштоваоци књижевности и свих универзалних вредности књижевног стваралаштва, моћи ће да у халама 1, 1А, 2А и 4 уживају у лепој речи и бројним сајамским програмима све до недеље 27. октобра, настојећи да докажу да је реч не само слободна него и да је слобода сама.
Земља почасни гост ове године је Република Куба, која ће представити своју традицију и културну разноврсност – дела научника, писаца, песника и уметника. Поред Кубе, своје културе и књижевности представиће аутори из Белорусије, Босне и Херцеговине (Република Српска), Грчке, Италије, Ирана, Конга, Марока, Немачке, Румуније, Русије, Туниса, Турске, Украјине, Хрватске и Црне Горе.
Свечано проглашавајући почетак рада овогодишњег Сајма књига, песникиња, драмски писац и сценариста, редовна професорка Факултета драмских уметности у Београду Милена Марковић (Београд, 1974) била је веома надахнута у хватању тренутка у којем се све то дешава:
„Имам педесет година а сајам књига има шездесет седам. Сећам се чудесне куполе и хрскавих јабука и шећерне пене и пљескавица и мириса сликовница. На њима јунаци јашу крилате коње а сунца искачу из воде и та се сунца обрну у јабуке. Ја хоћу ту велику књигу а говоре ми да није за мене.
Код куће све књиге у малом стану почињу да лете кроз прозор да одлете на Дунав па бућну у воду да ухвате рибу па ето је Сава и опет чаробна купола Сајма тамо књиге иду да спавају и да порасту до следеће године каже ми мама и ја стварно добијам следеће године књигу о боговима, па књигу са песмама које су писали моји богови и сваке године долазим да њушим Саву крилата од свега што сам понела у отежалој торби па је лепо кад седнем и отворим мирисну књигу а она ме одведе даље од овог живота.
Шта би био живот да нема речи. Не би га било а шта би било од свих нас кад не би било прича. Не би били људи него нешто друго. А шта би било кад не би запамтили наше приче. Не би постојали. Ово је место где живе писци крилати и рогати, ти писци се овде показују. Они ће написати приче због којих ћемо сви да опстанемо и да порастемо.
Дођите под чаробну куполу, читајте књиге још овај шездесет и седми и да буде и стоти. Хвала.“
У име земље почасног госта учеснике Сајма је поздравио Мигел Барнет (Хавана, 1940), приповедач, песник и антрополог, вишеструко награђиван националним и угледним међународним признањима.
„Уважене колеге и пријатељи који се залажете за Кубу,
Поздрављам све званичнике, организаторе, интелектуалце, писце и ширу јавност која присуствује овом важном догађају. Желим, пре свега, да изразим своје поштовање и захвалност за признање кубанској књижевности на овом важном културном догађају.
За мене, као кубанског писца и интелектуалца, велика је част да изговорим ове уводне речи у име кубанске делегације која присуствује овом шездесет седмом издању Међународног сајма књига у Београду 2024. године. Овај догађај се сматра једним од најстаријих и најважнијих књижевних простора у Европи. Истиче се као право место размене између издавача, аутора, књижара, библиотекара и других стручњака који раде на томе да књижевност приближе различитој читалачкој публици. Томе се придодају и академски или друштвени простор кроз конференције, сусрете са ауторима, форуме и радионице које су веома потребне за промоцију читања у све дигиталнијем свету, у којем морамо сањати о већој кохерентности у нашим стратегијама промоције како магија књиге не би умрла.
Књижевност ваше нације датира из средњег века и у данашње време је референца за латиноамеричке и светске писце. Историјски текст Мирослављево Јеванђеље, један од најпознатијих по свом стилу и ономе што представља за историју универзалне књижевности, извршио је значајан утицај на рукописе који су се касније појавили у средњовековној Европи. Сећам се да је током мог боравка као заменског амбасадора Кубе при УНЕСКО-у 2005. године – овај незаборавни текст уврштен на листу баштине „Сећања света“.
Српска књижевна култура обогаћена је лирским и епским песмама које се изводе уз пратњу традиционалних музичких инструмената, и које су се на усмени начин преносиле са генерације на генерацију. Ови текстови су постали значајан симбол идентитета српског народа.
Проћи кроз историју српске књижевности у овим кратким цртама биће изазов, али желим да истакнем нека имена која су била књижевна референца за Латинску Америку, посебно у двадесетом веку када су се представници српске књижевности развијали са великим престижем. Значајан пример је романсијер, песник и есејиста Иво Андрић, добитник Нобелове награде за књижевност 1961. године, затим књижевник и академик Меша Селимовић, романописац и теоретичар књижевности Данило Киш, књижевник и политичар Добрица Ћосић и један од најпознатијих савремених аутора, недавно преминули Горан Петровић, да споменемо само неколико универзално признатих имена.
Дипломатски и културни односи између народа Србије и Кубе су историјски и имају велики потенцијал у контексту глобалног села у шта се наш свет претворио. Управо је тај простор ушћа наших књижевних стварања пример рада креативне размене који смо увек заснивали на узајамном поштовању и солидарној сарадњи.
Ову сестринску нацију су посетили врховни командант Фидел Кастро, легендарни командант Ернесто Че Гевара, генерал војске Раул Кастро Рус, председник Републике Кубе и први секретар Комунистичке партије нашег острва Мигел Диас-Канел Бермудес, председник Народне скупштине народне власти Естебан Ласо Хернандес и друге вође кубанске власти.
Друштвено-културни односи између две земље постају све приснији потписивањем споразума о сарадњи где су фаворизоване различите уметничке манифестације, као што су: позориште, музика, плес, биоскоп, визуелне уметности, библиотеке, музеји и књижевност. Чињеница да је група кубанских писаца и интелектуалаца, коју предводи песник и министар културе Алпидио Алонсо Грау, данас овде на шездесет седмом Међународном сајму књига, знак је узајамне посвећености очувању и промовисању културних идентитета обе земље. Надамо се да ће ови односи ојачати истински пријатељске везе између Хаване и Београда.
Драге колеге, пријатељи, српски језик илуструје најоригиналније књижевне изразе једног народа који је изградио свој идентитет на овом посебном подручју између Истока и Запада. Тиме је постигнут висок степен поетске осетљивости, као и веома висок академски ниво. У својим најразноврснијим изразима, српска култура ужива светско признање, тако да ми је веома тешко да изаберем једну тему из овог богатог и моћног идентитетског опуса.
Из тог разлога, док гледам слова која осветљавају овај Међународни сајам својом узвишеном светлошћу, дозволите ми да завршим мишљу највећег кубанског песника и револуционара, једног од зачетника књижевног модернизма и апостола наше независности, Хосеа Мартија, који је написао: „Слова су попут великодушне мајке на чијим се коленима смирују пролазне свађе њене деце (…) Неопходно је да испод слова душа крвари…“ јер на крају, као што је најславнији Кубанац такође написао, „велика дела слова су увек била израз великих времена… ко зна за слово, биће праведан“.
Кубанска култура овим речима жели да изрази своју захвалност племенитим представницима овог универзалног празника књижевности. Много вам хвала.“
СЕРВИСНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ
Радно време 67. Међународног београдског сајма књига је од 10 до 20 часова.
Цена појединачне улазнице је 350 динара, улазница за групне посете је 250 динара, улазница за породични дан је 1000 динара, а улазница за све дане трајања сајма је 2000 динара, паркинг за аутомобиле у сајамском кругу је 200 динара по сату.
Напомена: На Београдском сајму се у истом термину, у Хали 2Ц, одржава и 53. Сајам образовања и наставних средстава.
На најпосећенијем сајму књига у региону, традиционално ће учествовати највећи домаћи, као и бројни инострани издавачи и писци, теоретичари, уредници, ликовни уредници, преводиоци, критичари, библиотекари…. Током девет сајамских дана читаоци ће моћи да по сајамским ценама обнове библиотеке најновијим насловима домаћих и иностраних издавачких кућа, али и увек актуелним класицима српске и светске књижевности и антикварним књигама.
Богат пратећи програм одвијаће се у салама за презентације и на штандовима излагача.
У Хали 1 посетиоци могу наћи домаће издаваче којима је издаваштво примарна делатност (искључиво са сопственим издањима). У Хали 2А су инострани излагачи, националне презентације, издавачи школске и стручне литературе те почасни гост Београдског сајма књига – Република Куба. У Хали 4 су домаћи и инострани издавачи, државне институције/установе (министарства, библиотеке) и издавачи из области религије и теологије, дистрибутери. Галерија Хале 4 предвиђена је за продају коришћених и антикварних књига. Традиционално, сале у Хали 1А намењене су за програме.
Програмске целине на Сајму књига организоване су тематски. Осим представљања аутора са Кубе и програма које организују издавачи и излагачи, током девет сајамских дана биће организован велики број трибина посвећених домаћој и страној поезији и прози, превођењу, критичарској и теоријској мисли, издаваштву, новим форматима књига, пиратерији у дигиталном окружењу.
Гости Програма из иностранства биће Тони Парсонс (Велика Британија), Наташа Рогеља (Словенија) и Давид Унгер (Гватемала, САД). Познате госте из иностранства имаће и издавачи на својим штандовима и у оквирима појединачних програма.
Програмска целина „Хиљаду зашто“, посвећена књижевности за децу и младе, у сали „Јован Јовановић Змај“, омогућиће најмлађим посетиоцима да учествују у својеврсним радионицама, у којима ће их наши најцењенији писци за децу упућивати у то како да напишу песму или причу. Ови програми ће се одржавати од 15 часова.
Програмска целина посвећена поезији названа је „Песме сунца“, по песничкој књизи Јована Дучића. Програми ће се одржавати у сали „Васко Попа“ од 16 часова, а представљаће се песници различитих генерација. Говориће о темама од значаја за савремено песништво и за превођење поезије. Неколико наших цењених песника ће у оквиру програма говорити своје нове стихове.
Програмска целина „Атлас описан небом“ носи назив по роману прерано преминулог писца и академика Горана Петровића. Један од програма биће посвећен управо његовом делу. У овој целини представиће се и наши писци и гости Сајма из иностранства. Ови програми ће се одржавати од 17 часова.
„Сумњиво лице“ је програмска целина названа по комедији Бранислава Нушића, од чијег рођења се навршава 160 година. Трибине ће бити посвећене проблемским темама – од односа књижевности и идеологије до (зло) употреба вештачке интелигенције у превођењу или интернета у пласману књижевне критике. Ови програми почињу у 18 часова.
Традиционални „Школски дан“ на 67. Међународном београдском сајму књига биће организован у четвртак, 24. октобра. Школски дан је намењен организованим посетама ученика, наставника, школских библиотекара, студената и професора. Издавачи за школски дан припремају посебне програме намењене млађим и старијим школарцима, као и њиховим учитељима и предавачима.
Дани за породичну посету су понедељак и уторак, 21. и 22. октобар. Тада ће цела породица моћи да посети ову манифестацију са једном купљеном породичном улазницом.
И ове године ће бити додељене награде и оцењена годишња издавачка продукција у више категорија: издавач године, издавачки подухват године, дечја књига године, награда за издавача из дијаспоре и региона на српском језику, посебно признање за допринос у области науке, специјално признање за издавача, књигу или стрип, награда „Богдан Кршић“ за најлепшу књигу, награда за најлепшу дечју књигу, специјално признање за младог дизајнера… За награде конкуришу сви издавачи учесници Сајма књига из Србије (осим када је у питању награда за издавача из дијаспоре), аутоматски – самим учешћем на манифестацији.