Шездесет шести Међународни београдски сајам књига, најрепрезентативнија књижевна манифестација у овом делу Европе, почео је са радом у суботу 21. октобра 2023. године. Под слоганом „Живеле књиге“, више од 400 домаћих и иностраних издавача, писци, посетиоци и сви други поштоваоци књижевности и свих универзалних вредности књижевног стваралаштва, моћи ће да уживају у лепој речи и бројним сајамским програмима све до недеље 29. октобра.

Земља почасни гост ове године је Република Француска. Почасни гост је у прилици да на Сајму представи ауторе из своје земље, преводиоце, издаваче, дистрибутере, као и све оне који су на различите начине повезани са књигом.

Свечано проглашавајући почетак рада ове угледне манифестације, писац и издавач Владислав Бајац надахнуто је објаснио због чега је књига сума „самоће писања и самоће читања“.

„Издаваштво приказано кроз сајмове књига важно је најпре зато што су то изложбе живих слика које повезују широко пространство између писања и читања. Кроз тај зачарани простор иде један пут који спаја две куће. Ваља се подсетити шта је на почетку и на крају тог света“, рекао је на почетку своје беседе Бајац.

„Тамо далеко, на самом зачетку те магистрале масовности, буке и бројева, у једној кући седи писац, сам и – пише. Његова друга страна, крајност, половина… је читалац, који једнако тако насупрот писцу седи сам, и – чита. Уз сву раздаљину, то је најинтимније јединство писца и читаоца. И најлепше јединство супротности.

Ниједна књига није заправо написана док није прочитана; ниједну није завршио писац већ – читалац. Пишчева су слова, читаочева је тачка. Читалац је одјек, ехо, огледало писца. Читаочево тумачење, његова/њена интерпретација, ма како пишчеве поруке биле јасне, последње је дописивање књиге. Тако у свакој књизи, поред имена писца, стоји невидљиво име читаоца који у процесу читања прво преписује себи у свој ум оно што чита, а потом то исто интерпретирајући – дописује. Отуд можда понека књига има и по коју празну страну на свом крају. Видљиву или невидљиву.

Колико читалаца, толико различитих тумачења једне исте књиге. Какво богатство!

Судећи по искуству света, испоставило се да је и писање, а не само читање, један од најефикаснијих лекова против глобалних пошасти. Што више и једног и другог, то боље по књижевну демократију. Уосталом, књиге су се писале и читале у временима свих епидемија, лоше вођених политика и држава, ратова и природних непогода јер су показале да су одлична утеха, брза и поуздана обмана, сигурна исповедаоница, чврста подршка, поуздани пријатељ, онај на дохват руке… И љубав за цео живот.

Ако постоји нешто што књига жели, то је да – траје. Најстрожи судија књизи је време. Када књига траје, значи да је „осуђена“ на квалитет. Када успе за живота писца, он бива привилеговани сведок сопственог успеха у временској судници. Када књига преживи аутора, улази у Чистилиште. Када га наџиви, изборила се са Утопијом. И можда ушла у Рај. Писац тада, а заправо од још много раније, више није важан. Важна је књига. Она је остала.

Највећа радост будућег читања је помисао на Светску библиотеку већ постојећих чаробних књига које још чекају да буду откривене. Једина радост која јој евентуално конкурише је помисао на оне још чаробније које још нису написане.

Књиге су живеле, живе и живеће.

Живеле књиге!“

У име земље почасног госта учеснике Сајма је поздравио Матијас Енар, један од најомиљенијих француских писаца и један од најбољих познавалаца историје и културе нашег региона:

„Даме, господо, драге читатељке, драги читаоци, драги становници Београда и других насеобина на планети,

Најпре, хвала вам што ми чините част тиме што отварам Сајам књига у Београду, граду који ми је драг и који је престоница земље коју волим.

Аутора увек чини поносним кад своје књиге види преведене; знати да наши текстови захваљујући преводитељки или преводиоцу прелазе језичке баријере огромна је радост. Наше књиге воде своје ауторе као псе на повоцу. У овим временима у којима одјекује прасак бомби и јауци жртава, у којима осећамо да се наше наде руше у рату, у свеприсутности разарања, утешно је открити да наше речи и даље могу да прелазе границе. Књиге увек могу да путују, за разлику од великог броја људи на планети. Има у овој реченици неке тужне наде. Или апсолутног очајања. Ми смо овде како бисмо прослављали књигу. Прослављали мисао и стварање. А до нас, издалека, допиру одјеци борби.

Да ли нам, суоченим с политичким неизвесностима, сукобима, кризама, књиге и даље могу бити од помоћи? Бити нам уточиште? Шта људско биће XXИ века, у тренутку у коме његовом свету прети пропаст, у коме његову кућу тек што није уништио рат или поделила неслога, шта људско биће уопште данас може наћи у роману? Роман, говорио је Александар Дима, разуздава пустоловне коње – и заиста, роман води у непознато; роман води на путовање. Роман нам омогућава да напустимо свет. Оном ко живи од фикције, истина је одвратна, додаје Виктор Иго. Многи данас живе од фикције. Али роман, књижевност, то је нешто више од фикције, више од разоноде која нас удаљава од суровости света, која између нас и стварности ставља вео илузије. Роман, књижевност, то је отварање простора мисли. У роману можда не налазимо утеху филозофије, пространства метафизике, мада – разноврсност романескног простора је без премца.

Књижевност свету враћа његову сложеност. Књижевност, књиге, супротстављају се непосредности телевизије, непрекидним информацијма, хипнотичкој диктатури актуелности. Књиге нам отварају неко друго време, неки други свет, у коме престајемо да будемо анестезирани мајмуни, у коме нам садашњост више не замагљује поглед, већ поново постајемо мислећа бића, грађани. Књига је знање, мисао, слобода: други ритам, друга планета. Књижевност је и могућност прилажења другоме, упознавања с разноврсношћу људских искустава, другачијих друштава – а за то је превођење кључни адут. Превођење омогућава да избегнемо да визију света усредсредимо на нас саме, на мали универзум који нас непосредно окружује. Сен-Жермен де Пре, Париз, Француска – ето шта би био универзум мог одрастања, да нема превођења. Један затворени свет, кога занима искључиво оно што је њему блиско.

Свакако да један језик какав је француски носи у себи огромну разноврсност, коју називамо франкофонијом, а која обухвата пет континената; франкофонија јесте простор који пружа могућност свету да натера француски језик да се отвори, да се преобликује, али оно што заправо у Француској омогућује књижевности да одрази сву разноликост планете – то је превођење. Превођење нас спасава, чак, и од усамљеничке заслепљености. Везе између нација могу се тумачити кроз њихове међусобне преводе.

Француска и Србија су од XIX века изаткале књижевне везе кроз превођење. Југословенска, као и српска поезија и романи, доживели су велики успех у Француској, и обрнуто – нажалост, превода никада нема довољно. Избор дела која се преводе и језика са којих се преводи указује на мреже савремене политичке доминације: у Француској се неупоредиво више преводи са енглеског, па чак и са шпанског, него са српског или немачког; али и неупоредиво више са српског и немачког него са арапског или персијског. Али, преводи се, и српски романи стижу до француских читалаца, захваљујући изванредним преводитељкама и изванредним преводиоцима. Свакако – не довољно, не све. Можемо увек посматрати чашу као допола пуну или допола празну – славимо данас то што у њој има нечега и испијмо ту чашу преводилаштва, у здравље књижевности! Срећан вам сајам књига!“

Изузетан културни догађај – манифестацију Confluenses – Француска организује разменом у области културе између два народа, представљајући више од 20 ауторки, аутора и значајних личности из света француске уметности и културе.

Поред Француске, земље почасног госта, и издавача из Србије, на 66. Међународном београдском сајму књига учествоваће издавачи из Румуније, Црне Горе, Хрватске, Босне и Херцеговине (Републике Српске), Италије, Грчке, Турске, Немачке, Белорусије, Руске Федерације, Кине, Ирана и Египта.

Осим представљања аутора из Француске и програма на штандовима излагача, током сајамских дана биће организовано на десетине трибинских програма. У програму учествује низ наших писаца, теоретичара, уредника, ликовних уредника, преводилаца, издавача, критичара и библиотекара. Гости из иностранства, учесници Програма Сајма књига, биће Кејт Мос (Велика Британија), Жоао Тордо (Португалија) и Сајмон Сибаг Монтефјоре (Велика Британија).

Програмске целине на Сајму књига организоване су тематски. Тако целина „Писци и тумачења“ подразумева представљање наших писаца различитих генерација и поетика кроз дијалог писца са теоретичаром или критичаром који се бави његовим делом.

У целини „Дијалози“ писци ће одговарати на питања о књижевности и уметности.

Програмска целина „Класици“ подразумева и трибине поводом важних јубилеја, годишњица рођења Радоја Домановића, Милоша Црњанског, Франца Кафке, Слободана Селенића, Јована Христића, Александра Ристовића, али и програме посвећене делу Давида Албахарија и Милана Кундере.

„Књижевност на сцени“ је целина која ће се бавити књижевношћу у визуелним и извођачким уметностима и медијима.

Целина „Како до добре књиге“ садржи целодневни програм који организују Француска, земља почасни гост, и Удружење професионалних издавача Србије (УПИС). У истој целини планирани су разговори о ликовном уређивању књига и о библиотекарству.

„Мислити о књизи“ је програмска целина која отвара низ тема – од модела популаризације науке и разговора о односу вештачке интелигенције и књиге до питања језика актуелне књижевне критике.

Програм посвећен књижевности за децу садржи омаж Јовану Јовановићу Змају. Писци и тумачи књижевности за децу ће разговарати о различитим темама, о томе како се пишу омиљене књиге, како се уз њих превазилази осећање страха и буди саосећање за друге код најмлађих читалаца.

Изложба „Дизајн као судбина“ представља плакате и књиге Слободана Машића.

Традиционални Школски дан биће организован у четвртак, 26. октобра. Школски дан је намењен организованим посетама ученика, наставника, школских библиотекара, студената и професора. Издавачи за школски дан припремају посебне програме намењене млађим и старијим школарцима, као и њиховим учитељима и предавачима.

У оквиру 66. Међународног београдског сајма књига традиционално ће бити додељене и награде и признања и оцењена годишња издавачка продукција у више категорија: издавач године, издавачки подухват године, дечја књига године, издавач из дијаспоре на српском језику, допринос у области науке, најлепша књига, најлепша дечја књига, млади дизајнер…

Радно време Сајма књига је:

21 – 22. октобар: 10.00 – 21.00
23 – 26. октобар: 10.00 – 20.00
27 – 29. октобар: 10.00 – 21.00

Појединачна улазнице коштају 350 РСД, групна улазница 250 РСД по особи, породична улазница 1.000 РСД, а паркинг за аутомобиле (по сату) 150 РСД.